Како је рат зближио Москву и Пјонгјанг

По ономе што се могло чути у дипломатским и политичким круговима у Русији, председник Владимир Путин би  могао да посети Северну Кореју и Вијетнам, старе савезнике из совјетске епохе. Занимљиво је да је Путин за своју прву међународну посету након избора за председника Руске Федерације у јулу већ далеке 2000. године одабрао баш Пјонгајнг, где се састао с Ким Џонг Илом, оцем садашњег председника.

Некадашњи СССР био је главни трговачки партнер изоловане комунистичке империје на Корејском полуострву. Чак 53,3 одсто робне размене с иностранством (2,2 милијарде долара у 1990) Северна Кореја је реализовала са СССР-ом. У деведесетим годинама 20. века и прве две деценије 21. века вредност робне размене Пјонгјанга и Москве пала је за тридесетак пута и кретала се у границама од свега осамдесетак милиона долара. Ионако мршавој економској сарадњи две земље нови удар нанела је пандемија вируса корона, која је робну размену свела на једва тридесетак милиона долара. Пандемија је прекинула и радни ангажман грађана Северне Кореје у Русији, за које је према међудржавном споразуму била одређена квота од 35.000 радника. Севернокорејци су радили углавном на Далеком истоку, као грађевинари и радници у фабрикама. Како смо чули у Владивостоку, памте их као веома вредне, одговорне и прецизне и не крију да би желели да се брзо врате, преноси Политика.

За историјски развој односа две земље од велике важности је заједничка граница која се протеже у дужини од четрдесетак километара. Рат у Украјини и проблеми с којима су се суочиле руска војска и војна индустрија Пјонгајнг је искористио да се позиционира као један од најважнијих стратешких и политичких савезника Москве. Реторика лидера Ким Џонг Уна и његове у медијима све присутније сестре Ким Јо Џонг често је на нивоу најрадикалнијих руских званичника.

„Увек ћемо бити у истом рову с војском и народом Русије, који је устао да се бори да заштити достојанство, част, суверенитет и безбедност земље”, изјавила је Кимова сестра почетком прошле године и додала: „Не сумњам да ће свака војна опрема којом се хвале САД и Запад бити потпуно спаљена пред непобедивим борбеним духом и моћи херојске руске војске и народа.”

Са оштре реторике убрзо се прешло на дела и чини се да је на овај начин из Пјонјанга послата порука да су спремни да, колико год могу, подрже Русију у овим тешким временима.

У другој половини 2022. показало се да руски војноиндустријски комплекс не може да одговори потребама рата и расходоване су десетине хиљада артиљеријских пројектила дневно.

Већ у јесен 2022. прве руске војне делегације одлазе у Пјонгјанг да преговарају о куповини артиљеријске муниције. Кад је пре равно годину дана почела контраофанзива на запорошком фронту, поред густог минског поља, Украјину и њене западне покровитеље изненадила је и неочекивана ватрена моћ руске артиљерије. Дефицит у наоружању који је руска војска имала у току 2023. био је попуњен муницијом из Северне Кореје, која се као у случају вишецевних бацача „град” показала као прецизнија и производила мање шума од истоветних пројектила руске производње.

Обавештајне службе држава Запада и Јужне Кореје процењују да је Северна Кореја до фебруара 2024. испоручила Русији између 1,5 и 2,5 милиона артиљеријских пројектила. С друге стране, Украјина, која нема властиту производњу артиљеријске муниције, јер се једина фабрика која је остала на њеној територији после распада СССР-а налази у Луганску, од обећаних милион пројектила из ЕУ у 2023. добила је само 480.000.

Поред тога што је попунила дефицит на фронту, за Русију је муниција из Северне Кореје била драгоцена и зато што је омогућила да се производни капацитети растерете и да се почне с њиховом реконструкцијом, са циљем да се производни процес аутоматизује и оптимизује.

Британски „Скај” је пре месец дана изнео процену да ће Руси у 2024. произвести 4,5 милиона артиљеријских пројектила, а све земље Запада заједно 1,3 милиона, те да је цена једног руског пројектила четири пута нижа од западног. Циљ Москве је да се до краја 2025. производни капацитети повећају на 70.000 до 100.000 пројектила месечно (850.000 до 1,2 милиона годишње), од чега би око 200.000 било намењено рату у Украјини.

Руси сада производе и знатно већи број навођене и софистициране муниције. У 2024. произвешће се чак 25 пута више пројектила „краснопољ-М2” него у години пре рата, што се такође приписује реконструкцији и пренамени старих производних капацитета, што би без испорука из Северне Кореје које су омогућиле привремено растерећење производног процеса било тешко изводљиво. Спекулише се да су из Северне Кореје стигле и балистичке ракете „хвасонг-12” и да су наводно коришћене 2. јануара приликом бомбардовања Харкова. По својим перформансама „хвасонг-12” је сличан руском „искандеру”, али има знатно нижу цену.

Војна опрема коју је Северна Кореја прошле године испоручила Русији није евидентирана у званичним билансима и кад се она узме у обзир нема никакве сумње да је реална робна размена две земље у прошлој години превазишла и најбоље године из совјетске епохе. Поред новца, Пјонгјанг би за драгоцене пошиљке муниције од Русије могао да добије подршку у развоју космичког и нуклеарног програма, као и модернизацију старих система наоружања испоручених у време СССР-а. Губици у првим месецима рата и потреба држања преко хиљаду километара фронта приморали су руску војску да покрене процес дубоке модернизације давно из употребе избаченог тенка Т-62. Северна Кореја је од СССР-а својевремено купила 500 тенкова Т-62 и по лиценци произвела приближно још толико јединица, чему као материјал за модернизацију можемо додати и око 300 авиона Су-25, МиГ-29, МиГ-21 и његову кинеску копију Ј-7, преноси Политика.

Владимир Путин и Ким Џонг Ун срели су се до сада два пута на руском Далеком истоку, 2019. у Владивостоку и у септембру прошле године на космодрому „Восточни”. То што се за мање од годину дана поново сусрећу у Пјонгјангу показује да ове две земље никад нису биле политички ближе у историји.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: