ИН4С

ИН4С портал

Како је свештеник Никчевић сачувао Влашку цркву на Цетињу: Овај храм и моја глава иду заједно

1 min read
Тадашњи старјешина Влашке цркве свештеник СПЦ Радомир Никчевић је, чувши пријетње и намјере припадника ЦПЦ изазване обновом поменуте цркве, одлучио да се закључа у цркву и да је брани животом.

Свештеник Радомир Никчевић у Влашкој цркви

У поноћ 15. децембра 2000. гoдине десио се срамни и кукавички напад на цркву Рођења Пресвете Богородице (Влашка црква) од стране припадника НВО ЦПЦ.

На страни прогонитеља стала је државна власт и већина тадашњих медија: ТВЦГ, ТВ Монтена, Монитор, а водећу палицу у овом психолошко пропагадном рату против СПЦ имао је МУП Црне Горе.

Дукљанско-монтенегринска идеологија је, како тада тако и дан данас, узела највећи мах на Цетињу, престоном граду у ком се стварала историја Црне Горе, коју тадашњи и данашњи властодршци хоће да преиначе и да све што је исконско духовно биће Црне Горе пониште у циљу стварања новог читања историје.

Тадашњи старјешина Влашке цркве свештеник СПЦ отац Радомир Никчевић је, чувши пријетње и намјере припадника НВО ЦПЦ изазване обновом поменуте цркве, одлучио да се закључа у цркву и да је брани својим животом. 

„Дошла је неколицина људи и најприје су умилним гласом почели да ме дозивају „прото, прото, прото“. Одговорио сам им да унутра не могу. На то су почели да лупају и проваљују врата. Тада сам им рекао да су око врата постављене мине и да ћу морати, иако тешка срца, да се браним оружијем… Псовајући су се одаљили од цркве“, изјавио је Никчевић 15. децембра 2000. године. Након тога наслиједила су вишедневна каменовања цркве и народа који је покушао да је заштити. Пријетње, добацивања, физички насртаји, биле су редовне активности улицама Цетиња тих дана.

Никчевић је остао у цркви све док се ситуација није разријешила, а за то је требало 11 дана поста и непрекидног бдења над светињом.

Бранећи сопственим свештеничким образом и самим својим животом цркву Никчевић је постао глас умрле свијести „демократских“ институција Црне Горе и свједок гажења основних грађанских права православних вјерника.

Вјерни народ СПЦ је био уз свог проту, како на Цетињу тако и широм Црне Горе. Подршка тадашњег министра вјера СЦГ Богољуба Шијаковића, појединих омладинских организација, такође и братстава православне омладине, свештеника и вјерника СПЦ и добровољно затворништво Никчевића, одбранили су Влашку цркву од Дедеића и његове секте.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

26 thoughts on “Како је свештеник Никчевић сачувао Влашку цркву на Цетињу: Овај храм и моја глава иду заједно

  1. Gle cuda,sastav svestenstva sekte dedeica su 99% Srbi,to jest rascinjeni bivsi svestenici SPC.Ne smeta ti Dukljanine da ti Srbin kadi kucu….ha ha ha

  2. Poruka svim dukljanima i montenegrinima od nas crnogoraca. Nije crkva koverta pa da se tako lako uzme i stavi u sako. Mislite o tome.

    1. Е јадниче,и име си изгубио,откад си се у Милионера заљубио,па се његовим потписујеш

  3. Istine radi ovo je manipulacija kako tada i sad.Ljudi nisu mogli da vjeruju da neko moze da pogani crkvu vrseci nuzdu u njoj a praveci predstavu za javnost da je pod nekim pritiskom i da neko oce na silu da udje u crkvu.Tacno je da su predstavnici CPC htjeli da udju u crkvu ali nisu htjeli da prave incidente kada se ovaj zabarikadirao.

  4. Ми Црногорци припадамо СПЦ,Црногорско-приморској митрополији,ми Срби у БиХ смо великим дјелом Црногорци и Херцеговци,па јел би сад требали да правимо,Крајишку Православну Цркву или можда Херцеговачку,није ми јасно како поједини могу да подржавају Мирашову секту кад сви знамо да је рашчињен због лоповлука

  5. Vraticemo mi svoje svetinje kad tad !!!
    Narod ce Crnogorski vratiti autokefalnost svojoj svetoj CPC i naravno nase okupacijom otete svetinje !
    Necemo mi Crnogorci biti jedini pravoslavni narod koji nema svoju autokefalnu crkvu !
    Oteto je prokleto !

    1. Drobnjak, ko ne vidi razliku između crkve i anticrkve, treba ga žaliti a ne osuđivati.Ja sam pravoslavni crnogorac a ti u svojoj prelesti kao dukljanoid sramotiš i sablažnjavaš sve pravoslavne crnogorce i srbe koji se krste sa tri prsta.

      1. Остало ти је још само мало,Новаче, да се опсјетиш да су Црногорци и данас заправо једино оно што су од почетка својих бјекстава пред Турцима били – србски косовски и моравски збјег,а њихова малена земља још и далматинско- херцеговачко убјежиште и иселиште кроз вјекове. срби који се не хтјеше у ланце везати но се настанише у Прискадарју, на ловћенском горју званом Црна Гора и по околним брдима и планинама,који су се временом почели локално називати по Ловћен планини и њеном горју – Црној Гори – Црногорцимс,као што им се и невелика земља њихова почела звати Црном Гором, односно на језицима српских окупатора Monte Negro или Kara Dagh. Црногорци су Срби који живљаху вјековима у Црној Гори и околини, као што су Херцеговци – Срби у Херцеговини, Далматинци – Срби у Далмацији, Сријемци – Срби у Сријему, Маћедонци – Србчиња во Маћедонија, итд.То што је одлуком великих србомрзних сила у Берлину спријечено потпуно обједињавање ослобођеног Србства, само је израз њихове зле и злотворне воље,а не исконског србског самоосјећања Нове, карађорђевићевско-обреновићевске Србије и петровићевске Црне Горе. И још једном, Црногорци су просто Срби, настањени у Црној Гори којима није било и није ни сада дозвољено да се и државно уједине са својим сународницима у Новој и Старој Србији и Србском Војводству у Аустроугарској, као што су и Баварци, Саксонци, Тирингијци, Баден Виртембержани,Сарлендери и др.просто само Нијемци,чијим је малим засебним пређашњим државама било дозвољено и могуће да се уједине у – Њемачку.

      1. Slušaj zatarac , svoje oteto ćemo vratiti kad tad!!
        Bula nam je crkva autokefalna do okupacije 1918 , daće Bog pa će biti ponovo nakon vijeka !

        1. a ti si mi veliki vernik vidim, nemozes bez crkve…gde ste bili vi junacine da branite crkve kad su ih komunisti rusili? a da zaboravih, vi ste ih i rusili…

          a samo mi reci Dukljanine hocete li vracati i one u Peci i Djakovici isto ili ce to braca iz OVK?

    2. Ти, Дробњак?!
      Ти си Брозовић и Никоговић!
      И безбожник, приде!
      Ко своје отео, битанго?!

    3. Дробњаче изроде, преци ти се у гробовима преврћу због твог усташлука и издаје. У памет се човјече.

  6. Ово су примјери храбрости и одважности правих и поштених људи.Али на жалост таквих данас готово и да нема.

    1. Има, има! О. Радомир је црногорска перјаница међу њима! Има му по коме доћи!
      Братски поздрав витезу из Пјешиваца, о. Радомиру Никчевићу!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *