Како је Трампова побједа релаксирала предвиђања о новом светском рату

Пише: Борислав Боровић*

Председнички избори у САД су разгорели старе страхове од избијања глобалног (светског) рата и процене о разлозима сукоба који би свет могао довести до тачке без повратка?

Чини ми се да победа Доналда Трампа релаксира читаву ствар и даје наду да се може избећи сукоб великих размера и долазак „судњег дана“. Ратови се воде због територија или ресурса и они практично никада нису ни престајали. Међутим, све указује да они данас нису одлучујући или бар нису једини разлози могућег великог светског сукоба. Изгледа да је једина озбиљна препрека за општи рат, равнотежа страха од употребе управо нуклеарног оружја и супарничких бојевих глава“ и нада да још постоји одговорност и здрав разум код оних који одлучују о судбини човечанства. У том смислу и треба посматрати исход председничких избора у САД, јер се претходна администрација залагала за додатну конфронтацију са Русијом и Кином, пре свега.

Питање је дакле, који је то додатни разлог за рат може бити јачи од антиратних контраразлога који се тичу опстанка планете?

Ко прати дешавања у глобалној економији зна, да САД своју светску моћ може добрим делом да захвали петродолару, па свако „измицање столице“ доминације зелених новчаница може бити окидач за трећи светски рат са извесним укључивањем нуклеарног арсенала. Ко и зашто жели да „измакне столицу“ долару и каква то опасност прети САД, ако долар више не буде светска резервна валута?

Пре одговора, треба подсетити да је експанзија супремације САД почела увођењем петродолара као светске резервне валуте 1975. и укидањем фиксних курсева националних валута и могућношћу њиховог флуктуирања 1976. То је конкретно значило сталну тражњу за доларом изван САД, јер се комплетна трговина обављала искључиво у доларима, а у њима су претежно обрачунавани, одобравани и враћани међународни кредити и зајмови.

По оваквим правилима игре САД не може да банкротира, па је и даље најјача економска и војна сила на свету, упркос дугу од скоро 18 билиона долара. Нити „штампање долара“ без икаквих лимита у Фед, може да изазове инфлацију, јер се „вишак“ долара усмерава у деривате на финансијским тржиштима.

Тако формиран јак долар значи да САД могу да купују ресурсе по свету багателно и у „упола цене“ и тако стичу велику предност у односу на конкуренте. Познати руски економиста и публициста Валериј Катасонов тврди да „САД све више функционишу као војно-банкарски систем, јер чим долар почне да пада креће се у дестабилизације политичких прилика у разним деловима света, где долази до сељења капитала из тих региона ка САД“.

Може се спорити мотив интервенција САД који Катасонов наводи, али су тврдње о сељењу капитала из тих области тачне“ као што је тачно, да курс националне валуте јача, само ако расте суфицит у платном билансу и ако држава има повећан прилив страног капитала који се инвестира у ту земљу.

Иако то није случај са САД, долар има дугорочан и стабилан раст. Али растуће економске и војне силе или државе које су највећи произвођачи нафте, због овог трпе озбиљне економске штете. У чињеници да финансијски кругови у САД неће лако дозволити свргавање долара као резервне валуте и захтева све већег броја економски и војно оснажених сила за променом правила игре, треба лоцирати главни узрок потенцијалног великог сукоба.

Трамп није човек естаблишмента, нити Волстрита као што је била његова противкандидаткиња, па неће бити ни заштитник њихових интереса по сваку цену. До сада је само разумно понашање Русије и Кине одлагало неки велики сукоб. Оне би већ сада могле да се ослободе доларских резерви и изазову његов пад. Слично је и са дугом САД који држи Кина.

Зашто би управо Кина пристала на долар као резервну светску валуту, када има већи удео у глобалном БДП од САД, док јуан на светском тржишту учествује са три одсто наспрам удела долара од више од 70 одсто. Иако засада нема директних сукоба великих сила, нема ни знакова охрабрења да ће тако остати.

Сада је извесно да су режими у Либији или Ираку пали због „искакања у поштовању петродолара“ као неприкосновене валуте плаћања, док су нафтна поља била важан, али ипак колатерални разлог. Русија је постала нова-стара мета. Стара због ресурса, а нова јер је са Кином договорила елиминисање долара из њихове билатералне трговине. Поред тога, Русија је формирала енергентску берзу на којој су доминантна плаћања у злату и сав прилив долара од продаје енергената ван берзе одмах претвара у злато. И Кина све више престаје да продаје за доларе, већ га користи само као обрачунску јединицу.

Истина, Фед имају низ мера којима би могле неким валутним играма избећи да потпуно изгубе повлашћени монетарни положај. Рецимо, да сами оборе долар и успоставе дуго помињани амеро (САД, Канада, Мексико), чиме би испеглали своје дугове, а своје повериоце бацили на колена, али ни то не би прошло без озбиљних и опасних турбуленција. Оно што би Доналд Трамп могао да донесе на светску позорницу договор, а не конфронтацију, са великим светским силама. Сигурно треба очекивати одређено редефинисање трговачких односа са Кином и увођење неке врсте протекционизма и интервенционизма у економској политици.

У том смислу се треба надати компромису у пројектовању нове монетарне архитектуре. У супротном, имаћемо рат као алтернативу. И то какав рат.

*Форум независних економиста

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: