Како је владика Сава Петровић „вријеђао“ Дубровник
Горан Ж. Комар
Сходно своме опредјељењу за пружање што већег броја архивских докумената што је могуће широм кругу читалаца, увјерени да је најкориснији циљ историјске науке да историјску истину пружи народу, наше Друштво за архиве и повјесницу херцегновску и овом приликом читаоцима уваженог Портала доноси једно писмо црногорског митрополита Саве (Петровића) упућено Дубровачкој републици.
Писмо је настало у другој половини 1771. године у периоду у којем је Црном Гором управљао Шћепан Мали и свакако је потакнуто и његовим дјеловањем. Ово писмо се чува у Државном Архиву Дубровника.
Исписао га је митрополитов помоћник, али на другој страни се види препознатљиви митрополитов потпис. Митрополит се и овим писмом титулише као архиепископ и митрополит. У њему упозорава Дубровчане на евентуална давања непознатим особама у име Русије и на стварног представника Русије Орлова. Изражава непоколебљиву вјеру у Русију.
И раније митрополит је писао Дубровнику казујући и подразумјевајући његове словенске темеље: „ништо није остало до вас како један цвјет на вас свијет, што јоште може се сербска земља с вама похвалити. Зато ја имајући у вас узданицу исто како у род сербски, надам се, да ћу имати од вас помоћи једнаком мјером“ (види: А. Ивић, Писма црногорских поглавица…, Вјесник…, 16, 1914, 227). Митрополит Сава је ово писмо спремио десет година прије свога упокојења.
Пресвијетлој и преузвишеној и сваке части и стиме пристојној господи властели дубровачкој
Понуђа ме љубов ваша и знајућ ваше састојање да сте у садашња времена како от противника Крста тако и од Талијанацах у не малој муки, како смо и сами:. Но молим Вишњега Творца да би с више бла(а)гословио оружје росинско и вазвисио Крст: и нашу славенску руку опет прославио с оном славом коју су имали наши и ваши стари: који данас сви стењемо и плачемо под тирански и мучитељски јарам турски по все дневно не могу се с нашом крвљу наситит:. Сад видим да њеки баруни и мало добри људи иду карат вас господу да ин дајете аспре и бл(а)го на име росинско: Ја вас по пријатељски како пастир церковни савјетујем д никому на ове стране ништа не дајете без писма сијатељњејшаго графа и разних росинских ореднов каваљера Алексеја Орлова: Зашто ће ви све понијет штета: И неће ви бит ни у чем захваљено: само једна ако би који с нашијем писмом и нашега Обштаства поша к височајшему двору росинскому или господи росинској, у такво се вријеме препоручујем како доброј господи да би има от вас у потребно вријеме споможеније. Зато не бисте изгубили но ви би захваљено било, и от двора росинскаго, и о росинске господе: како сте и учинили мојему с(ве)штенику Теодосију прошлога года, за којега ви пуно захваљам.
Не друго него остајем пуном и обичном стимом вашега п(пресвијетле) п(реузвишене) г(осподе) властеле дубровачке моијех коншијех и пријатељах:. Смирени архиепис(ко)п и митрополит черногорски, зетски, скендерински, и приморски.
Савва Петрович на службу
1771 ноемвр 18
Ва Черној Гори
(на) Стањевиће
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Поштовани Максиме
Управо се односи на Шћепана Малог. У праву сте. Будући да сте видјели књигу пок. Р. Петровића, желим Вам казати да Јован С. Балевић из Братоножића није Шћепан Мали како то тврде и Петровић и Мартиновић. Несумњива заслуга двојице истраживача је „откривање“ овог доктора философије из Братоножића и његовог докторског рада о ширењу религије милитантним средствима, превођењу тог рада, који се у Халеу чувао у једном једином примјерку. Пуно је елемената било присутно да се наши уважени истраживачи запуте ка идентификацији Шћепана, али изостале су, најприје, двије ствари. Анализа рукописа и потпуно расчитавање свих писама која је Шћепан послао. Ја сам их све сабрао и на оригиналу расчитао. Такав поступак отвара велико поље. Сада не могу улазити у ово питање до краја, али Вас желим обавјестити да ће ускоро изаћи моја књижица о Шћепану са првом млетачком службеном вијешћу о Шћепану којој вјерујем, а која ће носити поднаслов: „Прилог одбрани доктора философије из Халеа Јована Стефанова Балевића“. Шћепан је потекао из требињске обасти. Желио бих да останемо у вези у увјерењу да Вам могу пружити много информација о овој личности. Пок. уваженог и драгог Р. Петровића сам познавао. Долазио је код мене у Нови 2002. године. Провео је читав дан и увече смо приказали моју књигу посвећену историјском ходу села Кути код Херцег Новог. Био је јако понешен и окупиран овом темом и имао је озбиљног разлога за то. Погледајте како је Мартиновић уздржанији и како упућује на „графолошке анализе“. Осим тога, вјерујте, укупни ниво писама Шћепана Малог није ниво др Балевића.
Hvala vam na ovom argumentovanom osvrtu.I mene je čudila velika razlika u etičkim stavovima između Jovana Balevića i Šćepana Malog .Zatrpani smo senzacionalističkim kvazi istraživanjima ,tu ne računam Rastislava Petrovića čiji rad cijenim .Napadni su pokušaji da se Jovan Balević istrgne iz srpskog korpusa i pored njegovoga navoda da u njegovim Bratonožićima živi Slavjano -Serbska narodnost te njegovo geografsko tituluisanje kao Albano Crnogorca(iz latinskog prevoda) guraju u prvi plan ,Da podsjetim da je Podgorica u to vrijeme bila dio skadarskoga sandžakata a Boka kotorska administrativno bila u mletačkoj Albaniji .U ostalom Jovan je zaslužan i za osnivanje Novo Serbije u Rusiji.Pozdrav od ogranka loze Balevića, Jovan nas je dovoljno zadužio a evo i aktuelna je njegova disertacija pogotovo onaj dio o odnosu vladara i narda po pitanju vjere..
„Сад видим да њеки баруни и мало добри људи иду карат вас господу да ин дајете аспре и бл(а)го на име росинско: Ја вас по пријатељски како пастир церковни савјетујем д никому на ове стране ништа не дајете без писма сијатељњејшаго графа и разних росинских ореднов каваљера Алексеја Орлова“
Ово се као што је и наведено на почетку текста односи на Шћепана Малог. Он је имао обичаје да Дубровчанима шаље претећа писма, да му доставе бродове за његову војску како би пошао Русима да заједно нападају Цариград.
Као да је Сава ишао на неку карту склапања савеза са Дубровчанима против Шћепана Малог, пошто није имао никавог утицаја на црногорски народ као Шћепан Мали.
Ове догађаје је детаљно обрадио Растислав Петровић уз мношто докумената својој у књизи „Шћепан Мали – Загонетка је решена“, у којој доказује да је Шћепан Мали заправо Јован Стефанов Балевић из Братоножића, први српски доктор наука.
Postovani sugradjani
U narednim danima bicu slobodan da uvazenom Portalu ponudim prepise arhivskih dokumenata koja se cuvaju u najvecem arhivu svijeta – Drzavnom arhivu Venecije. Kao i ranije, sva akta, nastala su u Staroj Crnoj Gori i bas sva su ispisana crnogorskom rukom. Predlazem da obratite paznju na sadrzinu, ali jos i prije, na ton ovih pisama. Veoma su instruktivna za stanje u kojem se nalazila Crna Gora u prvoj polovini 18. vijeka, ali jos i vise, ovi akti pokazuju apsolutno jedinstvo svih svetosavskih eparhija i, nadasve, njihovu medjusobnu brigu i ispomaganje. (Meni nije poznato da je i jedan arhijerej iz Crne Gore pregnuo ka raskidanju veze sa peckom maticom Crkvom. A pobogu, zar je moglo nedostajati smjelosti? Pa takav korak bi zahtjevao neuporedivo manje rizika nego sto je Crna Gora podnijela u bezbrojnim sudatima sa Turcima).
Evo, sljedece pismo nastalo je 1722. godine. I kakav bi bio njegov ton kada su crnogorski glavari koji su ga napisali (a drzava Sv. Marka sacuvala) u neposrednom iskustvu imali crnogorski zbjeg u Boki kotorskoj koji je postao povodom za veliki tursko-mletacki rat (1715-1718).
Ja cu vas, dragi sugradjani, osloviti kako prilici, a ne niti pseudonimima kojima ste se obiljezili.
I ovom prilikom insistiram na razgovoru. Molim vas, procitajte pismo koje slijedi i pruzite svoj pogled i utiske. Bicu vam zahvalan.
dr Goran Komar
U pravu je ovaj Turčin. Komar je razbio sve stranke u koje se uvukao od Narodne pa dalje. Stara je to komunjara.
Dragi botu,Dr Komar imenom i prezimenom,a ti?????
Baśa care , ovo je nečesovi Ataturk, a ja sam u bratsku Srbiju i uživam sa sestrama srpkinjama, evo te pozdravljaju kralju , vele da su crnogorci pravi muškarci .
Pozdrav brate iz lijepog Beograda !
I opušteno samo care !
Знам ,,misa,, виђен си у парку код економског факултета да му не помињем популарно име са својим сестрама ромкињама. У Србији како приличи модерним државама ви Роми имате сва права уставом загарантована.Уживај брате ,,misa,, sa својим лијепим сестрицама у парку!!
И ево будала се јавила (misa).Сада већ користи свој узор за псеудоним ,,Kemal otac svih turaka,,.Мимикрија јадног ,,mise,, вељег црногорца.Мало Мило, мало Кемал.Само против Срба и православља.Наравно и идеје су му Кемалове и нас Србе би чекала судбина Јермена у малој Азији. Ове сподобе заиста припадају касном средњем вијеку.
U koju će stranku Komar po zadatku da je razvali, pošto je SNP već sahranio. Da neće kod Bečića.
Одлично господине Комар.Оваквих утемељених факата и информација је потребно што више.Наравно за учене и добронамјерне људе.За мрзитеље и будале као оног са псеудонимом ,,misa,, све је узалуд.