Како мозак Била Гејтса настоји контролисати све друге мозгове

Вишња Старешина/Слободна Далмација

И ја сам покушала ући у мозак Била Гејтса. Погледала сам све три епизоде Нетфлиxова документарца о једном од најбогатијих, најинтригантнијих, најконтроверзнијих и свакако најмоћнијих људи данашњице: „Унутар Биллова мозга: Декодирање Билла Гатеса“.

Бил Гатес је у филму дословце исконтролисао све. Одабрао је аутора, Дависа Гуггенхеима, оскаровца познатог по документарцима о кључним особама глобалистичког покрета (Ал Горе, Барацк Обама, Малала…), којем је омогућио ексклузивни филмски приступ у свој свијет. Претходно је, пријатељски, милијунима долара финанцирао промиџбу његових ранијих документараца.

Ставио му је за потребе филма на располагање себе, супругу и пословну партнерицу Мелинду, обје сестре, своје изабране и дакако подређене пословне сураднике. Опскрбио га је богатом видео и фото документацијом из дјетињства и младости, допустио чак и увид у живот фрустрираног, физички непривлачног и социјално несналажљивог пубертетлије који компензацију тражи у компјуторима, у комплексан однос с доминантном мајком… Учинио је то баш некако уочи пандемије коронавируса која је његово глобално (наводно) доброчинство на подручју јавног здравства и очувања природе поновно довела под свјетла рефлектора и учинила предметом контроверзи и свјетоназорских сукобљавања. Заправо је главна вриједност филма – погледати што нам Билл Гатес има рећи о себи. И тако сам са занимањем и неким питањима одгледала све три епизоде.

Особито су ме се дојмиле двије приче. Прва, које уопће нема у филму. И друга, која је врло детаљно обрађена.

Прва је прича о Гатесовој (огромној) и глобално чувеној резиденцији, на језеру покрај Сеаттлеа – Xанаду 2.0. Надала сам се да ћу у тако екстензивном документарцу сазнати барем нешто о ономе што ме баш интригира у покушају декодирања Билла Гатеса: што је мотивирало младог покретача и власника Мицрософта да још у осамдесетим годинама прошлог стољећа назове свој дом Xанаду 2.0.? Познато је, наиме, да је Xанаду била резиденција Цхарлеса Фостера Канеа, протагониста чувеног филма Орсона Wалеса „Грађанин Кане“. Није непознато нити да су многи људи који су освајали врхунце свјетске моћи били импресионирани „Грађанином Канеом“ – од Билла Гатеса до Доналда Трумпа.

Пројекат будућности

Међутим, назвати свој властити дом Xанаду 2.0, што сугерира Xанаду новог доба, или новог стољећа? То већ изазива извјесну нелагоду, извјесна питања, особито ако знате да је филмски Цх. Ф. Кане био заправо краљ медијске манипулације, овладавања мишљењем и судбинама људи те краљ уништавања противника медијским манипулацијама. У доба филмског Цх. Ф. Канеа разина је била локална, америчка, а Канеова резиденција Xанаду била је њезино сједиште. На том трагу Гатесов Xанаду 2.0 носи у себи поруку средишта управљања људима новог доба, средиште управљања свијетом. Но ни питања нити одговора на питање зашто је Биллов мозак назвао властиту резиденцију Xанаду 2.0 нема у филму, иако је филм углавном и сниман у тој резиденцији. То се и иначе не пропитује, барем на разини занимљивости. Замислите да је Доналд Трумп назвао свој дом Xанаду 2.0. Колико би анализа и психоанализа било свакодневно?! Колико бриге за његове мотиве и психичко здравље?!

Друга прича, која доминира првом епизодом јест прича о санитаризацији свијета. То је заправо прича о Билловој опсједнутости изметом и његовим рециклирањем. Понукан очајним санитарним увјетима у предграђима сенегалског главног града Дакра, који су извор опаких заразних болести, доброчинитељ Билл одлучује помоћи свијету конструкцијом – супер-захода будућности. То је заход без испирања, који ће рециклирати измет раздвајајући га на питку воду за жедно афричко становништво, храњиве твари и чврсту твар која ће спаљивањем постајати енергент. Настојећи остварити тај свој пројект, Билл обилази свијет са стакленком измета, на конференцијама тумачи менаџерима потенцијал гована, тражећи извођаче за свој супер-заход.

Нашао их је у Кини. Али тај први супер-заход коштао је – педесетак тисућа долара по комаду. Мало прескупо за афричку сиротињу. Па се Билл у спашавању свијета окренуо конструкцији градског супер-колектора за прераду гована, као пројекту будућности. И поносно је наздравио с чашом воде из његова прототипа, понављајући како је укусна. Један такав већ ради у Дакру. Гатес је у пројект захода будућности засад уложио нешто мање од пола милијарде долара. Финанцира га његова заклада новцем на који није плаћен порез. Јер, то је доброчинство – појити Африканце властитим изметом. С перспективом да се пројект прошири на цијели свијет. Мене заправо чуди да то практички никога у свјетским маинстреам медијима није зачудило.

Данас још није касно примијетити да је Биллов супер-заход експериментирање с рециклирањем човјека. Мени гадљиво и монструозно. Сутра можда више неће имати тко примијетити. Под окриљем короне Мицрософтов портал МСН отпустио је неколико десетка новинара замијенивши их роботима, умјетном интелигенцијом. Роботи ће одсад изабирати приче за објаву, наслове, пратеће слике… Засад толико. Док Биллов мозак не закључи да је сваки други мозак сасвим сувишан.

Прочитајте ЈОШ:

Колико рубикона још треба да пређе „Јумков џемпераш“, да би му се стало на пут!?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: