Како разорити Ђукановићево наслеђе драматичних подјела у Црној Гори
1 min read
Фото: Служба за информисање предсједника Црне Горе
Пише: Бошко Радовић
Двије струје политичко-организационих (са посљедицима по колективни идентитет) подјела постоје на простору Црне Горе (Дукље, Зете) још од времена Војислављевића па до данас. Струја која је тражила државну самосталност на приближно сличној територији данашње црногорске државе, и – она струја која је просперитет видјела у природном обједињавању.
Најприје са Србијом (Рашком) и Херцеговином (Хумском земљом). Рекох дакле, од Стефана Војислава, кога византијски извори сматрају рођеним Херцеговцем – условно преведено на савремено значење топонима и етницитета (зову га дословно ”Србин Травуњанин”); па преко Балшића и Бранковића, Петровића и Радоњића, све до данас.
И нема ништа драматично у креативном сусрету тих ”супротности” све док се не пробуде страсти крајности у којима се губи сваки сензибилитет за супротну опцију.
До 1918. Црна Гора је била просперитетна (ширила се и напредовала) као самостална и извјесно српска држава. Самостална и суверена, а усмјерена потпуно у правцу ”Онамо ’намо”.
Послије 1918. све до 1945. овај простор је био у саставу краљевине која је интегрисала велике јужнословенске просторе. Под влашћу династије Карађорђевић која је, временом, маргинализовала елементе државности како Србије, тако и Црне Горе, зарад опстанка веће државе. Али у тој маргинализацији србијанске и црногорске државности, чувани су, између редова, неки елементи (Београд – главни град, почетне строфе химне ”Боже правде”) државности Србије и државности (Цетиње – главни град Бановине; границе и ингеренције зетске бановине) Црне Горе…
Јесмо имали оружану побуну једног броја војника оданих краљу Николи, у околини Цетиња – током поступка уједињења; али смо исто тако имали и аболицију свих устаника од стране режима Карађорђевића. Такву да је један вођа устаника Јован Пламенац постао члан Пашићеве Радикалне странке, а други – Крсто Поповић био учесник чувених ”избора за предсједника цуцке општине” у којима га је побједио Никола Биговић. Аутору ових редова није познат ни један чувенији учесник оружаних сукоба на Божић 1919. међу присталицама краља Николе, а да исти није тражио и да није добио – помиловање Александра Карађорђевића!
Хоћу да кажем да је увијек чувана нека хармонија међу тим опцијама, како би се поменуте подјеле смањиле или држане на неком ниском нивоу.
”Велики државник” Мило Ђукановић први је направио тектонски поремећај на линији тих подјела тако што је одлучио и, не бирајући средства, истјерао до краја да државу прави са подршком половине становништа! Или значајно мање од тога, ако се скрајне дио настао услед широког спектра изборних манипулација које је бивша власт упражњавала деценијама. Дакле, не са 80 или 90 %, којом подршком су формиране друге државе бивше СФРЈ, и која гарантује елементарну грађанску стабилност, елементарни и неопходни договор грађана да хоће ”такву” а не ”онакву” државу. Него – пола. И да потцртамо – каквих пола? Пола (половина ) издејствована од оне владајуће гарнитуре која је на свим политичким изборима препозната (и од значајног броја ”суверениста”) као манипулаторска, коруптивна и нелегитимна. Да не говоримо о томе како је све чињено тако да ”побједничка половина” у себе усиса све мањинске и историјски не-државотворне етничке групе, док се у ”поражену групацију” гурао значајан, већински дио државотворног становништва.
Убрзо се на такву референдумску математику (”самосталну државу хоће тек половина њених грађана”) надовезала једна свађалачка идентитетска политика. Изгласавање државних симбола у полупразном парламенту. Потискивање језика којим говори највећи број црногорских грађана у ранг мањинских језика. И на крају – антисекуларни и антицивилизацијски јуриш државне управе на канонско устројство Православне Цркве. Таква политика је трајала пуних 15 година. Од референдума до избора 2020.
Зато су, у предизборним збивањима, црквеним протестима и прослављању изборне побједе у првој мирној транзицији власти (на изборима) у црногорској историји – букнули идентитетски детаљи који су били потискивани толико времена: тробојке, поруке о заједништву Србије и Црне Горе, разне химне и историјске пјесме.
Одлазећи режим је оптужио овај долазећи да долази са иконографијом подјела, а уствари је ријеч о симболима који су били потиснути свађалачком и авантуристичком политиком М. Ђукановића. Јесте да смо данас свједоци натегнутих подјела, али оне нијесу настале данас. Оне су имале свој политички пристојан историјски израз, све до ескалације кад је одлучео да се прави држава са подршком пола грађанства, и када, потом, није било мудрости да се ”друга страна” интегрише у пројекат обновљене државности, него се на свакој будућој политичкој манифестацији наглашавало да су гласачи за опцију ”не” на референдуму – противници државе!
Ипак, данас је тренутак за мудро пресијецање стања. У корист будућности наше дјеце. Искрени носиоци двије идентитетске политике у Црној Гори се могу сусрести на рационалном становишту, здравој унији политичке суштине својих тежњи. Једна страна је остварила самосталну државу са перспективом њеног јачања, посебно ако се елиминише криминално-коруптивнa аждаја бивше власти. Друга страна је показала снагу да се одупре суровим, нелегалним и нелигитимним притисцима (приватизоване) државе и на крају одбрани право на свој идентитет у таквој самосталној држави. Дакле, самостална држава настала на референдуму 2006, а у којој неће бити тијесно ниједном идентитету. Посебно не оном који је најприје тријумфовао на ”литијском плебисциту”, па последично и на изборима у августу 2020. Ако остваримо тај унутрашњи политички и идентитетски баланс, објединимо све реалне снаге, Црна Гора заиста може постати успјешна земља срећнијих људи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Мачем на Крст
Кажу да сила Бога не моли
Али ни Бог силу не воли
А неки остају охоли
Све док их не заболи
Док газе презрене
Душману лижу ципеле
Тешке им ријечи, претешке
Али гушчије перо претеже
Мач на Крст
Нема изгледа
Кад Бог упре прст
Рђа мач изједа
Момчило
Nema predaje. Golgota i vaskrs Srbije i Crne Gore i srpskog naroda
Pisac ovijeh redova zaboravlja da se polovina nas nikada neće pomirit sa na prevaru izglasanom nezavisnošću i raskid saveza sa drugijem srpskim državama.
I to treba stalno da se govori, javno.
Odlicna analiza doskorasnje vlasti, samo bez direktnog karakterisanja, a to je da je to bila prevashodno srbofobna I sebomrzacki, montenegrinska blast…
Izvanredan tekst!
Ustaša
Замислите ту трагикомедију да је Миљо Ђукај градио своју уџерицу на очевом имању без икакве дозволе, иако их је он издавао!? И такав хоће државу да направи???
Тачка! 😉
Да је морао да региструје ПЕТ ФИРМИ на своје име, да би радио ‘бизнис’???
Да је морао да заради свој први МЕЛЕОН тако што је препродао акције банке, у којој је његов брат већински акционар, по десет пута већој вриједности него што је она икада (од постанка) била?! Или икад бити?!?!? 😉
Да му је брат већину новца направио поткрадајући ту исту ‘државу’?! Као и сестра, зет, братанић, син, кумови,….!!! 🙂
Па има ли веће немоћи од те и такве – да у држави коју је водио преко 30 година, остане сам – и да извинете: један мали, обични, трауматични, голи куууууу*ац!!! :о)
Заборавих на крају да додам да је током и након такве ‘успјешне’, ‘бизнис каријере’, са 5 регистрованих фирми и током свих тих дугогодишњих пријетњи : да ће напуститити политику и запливати у бизнис воде – на крају завршити тако, што ће му све и свја бити да “оснује партијску цркву” и то ‘ православну’!
Зна он ђе су паре!!! ;о)))
За ДП$-стоку која не зна да чита: у народним куњињама!!!
Kazu za bracu pravo Spuz,to je OK !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
A sta da radimo sa sestricom advokaticom ,miskom i svitom koji su za debele pare i uz bijeli prah smrcuci prilagodjavali i „u zakon stavljali i novo pravo pravili „samo da zastite mafijasa i ubicu na celu?
Predlog stan sestrica na Menhetenu dati knezevicu Londonskom pod uslovom da prizna i otkrije kriminal i sve pljacke za koje zna ,bio je insajder?
Svi nametnuti polariteti u jednom društvu se lako neutrališu građanskim ustrojstvom i poštovanjem zakona. Formula je jednostavna: ni jedan građanin ne može biti na bilo koji način diskriminisan po bilo kojem, pa ni nacionalnom osnovu. Srbi su u Crnoj Gori bili do te mere diskriminisani, da su i kolektivno i pojedačno obeležavani kao neprijatelji države. Sa druge strane, crnogorska nacionalnost je obezbeđivala privilegije. Tu je nastao polaritet: jedni su se borili za osnovna ljudska prava, a drugi za odbranu ničim zasluženih privilegija koje im je obezbeđivala nedemokratska vlast. Svi da budu jednaki, svima sva prava – i nema dualnosti!
Djuka narkomancino, Bog ce da ti sudi,nosis na dusu preko sto naredjenih ubistava,ubico,proci ces kao pseto na ulici.. SVI TI OKRECU LEDJA PAKAO TE CEKA..
Pressednik se malo zaigrao !!!
Овај ме његов говор подсјећа на Хитлерове говоре о угрожености Њемачке од Јевреја. Брука.
Не бих се баш сложио са предлогом за помирење са краја овог текста. А ево и зашто. Једно је државност, односно држава, а сасвим нешто друго је етницитет, односно народ. Државу већ поодавно конституишу политичке снаге које постоје у њеним границама, али и знатан дио политичке моћи која је сконцентрисана ван њених граница. Црногорска држава је прави примјер такве изнуђене „политичке“ државе која је настала захваљујући жељи спољњих политичких фактора моћи више него жељи њеног већинског дијела грађана. И са том формалном државношћу ми рачунамо као с неумитном политичком реалношћу која се мора поштовати. Државни оквир међутим треба искористити за заштиту историјског идентитета и интереса садашњих и будућих генерација већинског народа који живи у границама такве државе. Наравно и интереса других народа и етничких група. Самим тим то је и једини нужни компромис који може постојати између суверениста и униониста. Први – суверенисти, су успјели уз огромну помоћ иностраних центара моћи ( Русија, Ватикан, Турска као номинално најјаче и најзаинтересованије стране и њихови сателити на Балкану) да наметну државни оквир, а други – унионисти ће креирати државну и националну полититику, јер однос снага не дозвољава другачију визију развоја ( уз подршку трансатлантских партнера УСА, Велике Британије и ЕУ као гараната заштите правног поретка и поштовања демократских норми. Осим, наравно, уколико не би превладала рушилачка стихијска визија ДПСа која би уколико би се реализовала неминовно водила грађанским сукобима, даљим етничким диференцијацијама, па у крајњем федерализацији и дезинтеграцији савремене Црне Горе у данашњим границама. Тако да је прича о наводном постизању додатног компромиса потпуно депласирана са становишта заштите виталних интереса већине грађана и њихове политичке воље и националног идентитета, јер мањина не може додатно захтијевати још уступака мимо оних које је већ добила наметањем формалноправног оквира данашње Црне Горе.
Koji si ti zadrti četnik!?
Koliko si ti potrošio prostora za ovu paradoksalnu teoriju, Rusija i Turska podržavaju državotvorne snage, a zapad USA, UK, EU prosrpske pravodlavno nacionalne snage…..nije nego.
ОВИХ ШТО ЕГЗИСТИРАЈУ НА ПОДЕЛАМА ЈЕ ИПАК МАЛО У ОДНОСУ НА БРОЈ СТАНОВНИКА! НАРОД ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН У НАМЕРИ ДА РАШЧИСТИ СА ПРОШЛОШЋУ И ИЗГРАДИ ПРАВЕДНО ДРУШТВО! КРЕНУЛО ЈЕ 30.АВГУСТА!
Уважени аутор је подлегао симетрији, тако карактеристичној за вријеме комунизма, а потпуно нетачној. Каже : „Двије струје политичко-организационих (са посљедицима по колективни идентитет) подјела постоје на простору Црне Горе (Дукље, Зете) још од времена Војислављевића па до данас. Струја која је тражила државну самосталност на приближно сличној територији данашње црногорске државе, и – она струја која је просперитет видјела у природном обједињавању.“ То, просто није тачно. И са данашњим државним пројектом Црне Горе нема никакве везе.
Мало касније исти аутор каже:“До 1918. Црна Гора је била просперитетна (ширила се и напредовала) као самостална и извјесно српска држава. Самостална и суверена, а усмјерена потпуно у правцу ”Онамо ’намо”.
Дакле или „двије“ струје или „потпуно у правцу „Онамо намо“! Једно друго искључује!
За почетак ће их она Пешукићка подијелити,… А ови покушаји подјела, што се нас тиче, прочитани су,… Они нам дјелују много „ начитани“.
Nista lakse.Vlada ,pod hitno mora preuzeti Policiju,Tusilastvoi Sudstvo,kao i J.S,sa cime bi se omogucila istrsga,njegovog lopovluka 30 god.A ONFA SPUZ.
ONVJE U PANICI,ONAKVE FASISTICKE ISTUPE,NA NJIHOVOM PRELU,NEBI IZUSTIO NI JEDAN NORMALAN COVJEK.
I DRUGI NACIN;,DA NAROD IZADJE ISPTED PTEDSJEDNISTVA I SKINE OVOG FASISTU NA SILU,KADA NECE DAM DA SE POVUCE.
Uz svo uvazavnje autora moram primijetiti da je potpuno netacno, da ne kazem besmisleno, reci da je Crna Gora prije 1914. bila prosperitetna drzava, kako to tvrdi autor. Crna Gora toga doba je bila vjerovatno najnerazvijenije drustvo u Evropi, poslije Albanije naravno.
Ovo je zaista govor mrznje i to od čovjeka koji bi trebao biti predsjednik svih gradjana. Ovakve podjele ne vode ni u sta dobro. Citao sam Hitlerove govore o potrebi zastite od Jevrejskog naroda jer su oni opasnost za Njemacku. Prepoznajem isti narativ u govoru predsjednika DPSa, on definitivno nije predsjednik svih gradjana CG.
On je ZLO.
Definitivno nije dorastao trenutku koji je sam izazvao. Čovjek ovakvog mišljenja je fašista i ništa drugo. Njegovi sledbenici takođe. Da li je moguće da se jednom cijelom narodu i to najbrojnijem misli ovakvo zlo.Đukanoviću i vi ostali,možete nas povući za k. Poslije ovog cirkusa od kongresa prestaje svaka priča koja je vodila u cilju pomirenja. Definitivno dps i Milo su za političko smeće.
Vrlo jednostavno,samo donesite proglas da porodice vise ne mogu da sjede na dvije stolice i glume zavadu.Smjena kadrova po dubini pokazuje da brat DPS-ovac odlazi a brat Demokrata sjeda u fotelju ili URA ili ZBCG.Sve rodbina.
Vrlo lako u zatvor on i brat i mafijaši oko njega