Како сам несвјесно постао Србин

Танка је линија између будалаштина које треба занемарити, и оних које усљед занемаривања могу постати опасне. На сајту Портал Аналитика приређивач (баш тако је потписан) Мирослав Ћосовић објављује документа Ива Андрића у којима се изјашњавао као Хрват, да би га представио као конвертита који је касније постао посрбица, уз пригодну дефиницију:

“Послије Првог свјетског рата доселио се у Београд те након пар деценија, како то у Београду обично бива, преумио, прогласио се за Србина! Није нимало неуобичајено да у Београду људи – којима никада нико није био Србин, одбаче своју националност и прогласе се за Србе. Знамо да је српство фантастично истренирано да људе набјеђује да су Срби, па тако многи поклекну, неки прије неки касније, ријетки никад.“

Баш сам се задесио у Београду кад сам прочитао ове ријечи и уплашио се, откуд баш ја и то писац у Београду, а како Ћосовић тврди, у Београду постоје људи фантастично истренирани да људе “набјеђују“ да су Срби. Похитао сам да јавим свим колегама писцима у Црној Гори да се клоне Београда, да и у Франкфурт на сајам кад крену не иду чак ни преко аеродрома Никола Тесла, него да траже друге линије. У Београду вребају фанстатично истренирани људи да убјеђују писце из осталих јужнословенских република да су Срби. Тако Ћосовић тврди и приређује.

И онда се питам да ли сам већ закаснио са бригом, да ли су ме већ преобратили с обзиром на то да сам оба романа објавио у Београду, посљедњи, иако се зове „Црногорски роман“ објавио је Самиздат Б92, а још горе од тога, објављујем текстове у недељнику који у наслову има екавицу, недељник Време. То ми Ћосовићи неће опростити. Нарочито што због силних ћосовића који воле сврставање због колумне коју већ четири године пишем су ми у Црној Гори многа врата затворена, јер не може нико бити контра власти, мора бити против, а против власти је исто што и против Црне Горе, тако мјере ћосовићи.

Да, јер није то један Ћосовић, то су ћосовићи, јер је забрињавајуће да Портал Аналитика који је јако близак држави и властима, који каткад објави и озбиљне и добре текстове, како то да допушта уредништво овог портала да се овакве бизарности објављују, чак и о Иву Андићу, југословенском писцу, јер ако је неко био југословенски писац, то је Андрић. Нажалост, за ћосовиће Београд није Дарквуд Дуб, ККН, Њуз.нет и Дисциплина, њима је Београд Образ, Двери, 1389. и Четници, јер размишљају потпуно исто.

Није лако бити Црногорац у Београду, не због људи који покушавају да имитирају акценат, већ управо због ћосовића.

И зато сам још од почетка писања мог задао себи задатак, да се борим против друштвених аномалија, да их макар констатујем. Зато и пишем о овом Ћосовићевом урадку, јер спада у екстрем. Национализам и фашизам, угазио је Ћосовић својим текстовима у обје баре које пријете да потопе сву Европу. Срећом по ћосовиће, Црна Гора у посљедње вријеме фаворизује такве баруштине. Нажалост по Црну Гору и све Црногорце.

Аутор: Ђуро Радосавовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: