Како се Броз спрдао са Србима: Слао усташу Марка Месића да ослобађа Београд!

Припремио: Иван Милошевић

Захваљујући Брозу и његовим комунистима усташке јединице које су се под вођством нациста на Источном фронту бориле против Руса, крајем 1944. године ослабађале су Београд! Срби као да су осуђени на апсурдне ситуације и бесмислене догађаје, али овај сигурно припада једним од најнеобичнијих и напарадоксалнијих.

– У редовима Црвене армије које су ослабађале Београд биле су и Павелићеве усташе, односно припадници 369. „вражје“ усташке пуковније, који су годину дана раније били поражени и заробљени у бици код Стаљинграда. Стаљинови стратези смислили су занимљив план. У замену за живот, понудили су им да се покају што су са Немцима јуришали на њихову земљу, тако што ће да учествују у завршним операцијама у Југославији, преноси портал „Србининфо“.

Дефинитиван договор о овом „совјетско-усташком“ аранжману пао је у Москви на првом сусрету Стаљина и Јосипа Броза Тита између 21. и 28. септембра 1944. године. Тито тих дана наређује Вељку Влаховићу, који је рат провео у Москви при Коминтерни, да новоформираној јединици преда ратну заставу, којом ће „увеличати славу Народноослободилачке војске Југославије“. Истовремено, из Југославије у Совјетски Савез долази партизански командант Ђуро Лончаревић, који ће бити постављен за политичког комесара.

И у немачком походу на Стаљинград и у Стаљиновом и Титовом ослобађању и освајању Србије овом јединицом командовао је исти човјек, витез Марко Месић, официр предратне југословенске војске, који се 1941. прикључио Павелићевим усташама. Понудио се Немцима да за њихов рачун ратује на Источном фронту, па је после завршене обуке већ крајем те 1941. учествовао у борбама за Бесарабију и Украјину. Од октобра 1942. борио се за Стаљинград, а непуна три мјесеца касније, 14. јануара 1943, постављен је за команданта 369. пуковније, али су га Совјети заробили већ после две недеље.

– У вас су упрте очи наше домовине, будите свјесни да овде изграђујемо темеље своје домовине. Ако дође час да овдје морамо пасти, паднимо храбро, као јунаци – као Хрвати – увијек за поглавника и за дом спремни – говорио је усташама код Стаљинграда.

Годину дана прије него што га је Тито промовисао у ослободиоца Србије, Месића је Хитлер одликовао двапут, а Павелић три пута. Хитлер Железним крстом другог степена и Железним крстом првог степена, а Павелић Војничким редом жељезног тролиста четвртог степена, Војничким редом жељезног тролиста другог степена, с правом на назив витез и велики витез хрватског жељезног крста, чиме је аутоматски стекао право да титула витез постане саставни део његовог имена и презимена.

По повратку из Москве у Румунију, Тито је Месићу у Крајови приредио и ручак, а само три месеца касније, 1. децембра 1944, Одељење заштите народа, Озна, припремило је строго поверљиви досије, у коме се помиње „усташки фактор“ у овој јединици и цитира загребачки „Хрватски народ“ од 27. јуна 1943, где су објављени најважнији биографски подаци о „Месић витез Марку“.

О Месићевом усташлуку и Павелићевим орденима којима га је окитио, сасвим сигурно је, бар преко „Хрватског народа“, био добро упознат и Иван Крајачић, главни Титов и Стаљинов обавештајац у Загребу.

О дејству ове јединице колале су разне приче, од тога да су већином изгинули у борбама с Немцима, да су их партизани, када су сазнали за њихову прошлост, похапсили или стрељали. Тврдило се да су се преживели припадници ове „вражје“ пуковније, послије одласка из Србије, прикључили Немцима, с којима су крајем јануара 1945. учествовали у заузимању Метковића, Чапљине и Габеле.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: