Како се гради Подгорица: Грађанима голи бетон, инвеститорима пуни џепови

Нова стамбена насеља у Подгорици ничу као печурке послије кише. Није ријеткост да између старих објеката инвеститори изграде нове зграде буквално једну уз другу. Осим чињенице да са прозора виде само парче неба и комшијски стан, грађани су незадовољни и због недостатка зелених површина, гаража и посебно паркинг мјеста испред зграда.

Свједоци смо да бројни инвеститори заврше зграду, продају станове, а простор око објекта, као и заједничке површине, остану годинама потпуно неуређени. Побједа истражује какав је квалитет новоградње и шта се може учинити да се уреди ова област.

Представници Министарства одрживог развоја су саопштили су да је за квалитет изведених радова одговоран извођач радова и стручни надзор.

Они су додали да урбанистичко-грађевински инспектор провјерава да ли извођач радова и стручни надзор поступају сходно закону.

“Уколико они обављају дјелатност супротно закону покреће се поступак за одузимање лиценци”, истакли су из Министарства.

Представница групе ,,Ко ако не архитект“ (КАНА) архитекта Милица Вујошевић је говорећи о квалитету новијих стамбених зграда навела да је општи закључак да је, осим малог броја позитивних примјера, ситуација релативно лоша.

“То је очигледно још на нивоу урбанистичког плана, гдје су нове зграде уцртане превише близу једна другој, без обзира на карактеристике локације, осунчање, вјетрове, стране свијета, саобраћај, постојеће зеленило, културно и природно насљеђе”, казала је Вујошевићева Побједи.

Она сматра да се јавним објектима школства, здравства, спорта и сл. у новим стамбеним блоковима поклања веома мало пажње.

“Постојећи капацитети јавних садржаја, саобраћаја и инфраструктуре се преоптерећују. Простори који нијесу директно у функцији профита приватних инвеститора посљедни се уређују, ако уопште до тога и дође“, истакла је она.

Вујошевић истиче као примјер околину тржног центра „Делта сити“, гдје планиране подземне гараже нијесу изведене, гдје је терен око стамбених објеката остао потпуно неуређен, гдје чак ни лифтови, степениште и заједнички простори нијесу довршени.

Како каже, организација простора у зградама и у становима подређена је тржишту, без обзира на правила струке која су била на високом нивоу у доба обимне стамбене изградње од 60-их до 80-их година прошлог вијека у читавој бившој Југославији.

“Нови стамбени објекти већином ни естетски нијесу превише инвентивни, за разлику од нових стамбених објеката у развијеним европским земљама”, сматра она.

Додала је да се надају скором усвајању Државних смјерница развоја архитектуре, које би макар донекле одредиле правац развоја у том сегменту, али и усвајању још неких аката.

Према подацима Министарства до сада је по питању контроле ревидованог главног пројекта уз документацију пријаве радова грађења у току прошле године урбанистичко-грађевинска инспекција извршила 242 провјере усклађености пројекта са издатим УТУ условима у погледу основних урбанистичких параметара (индекса изграђености, индекса заузетости, спратности, односно висине објекта и односа према грађевинској линији) и у том дијелу утврдила 56 неправилности.

Извор: Стандард

Прочитајте још:

Ориано Матеи: Ђукановићу, гдје је нестало 10 милиона долара за пензионере?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: