ИН4С

ИН4С портал

Како се Меденица жалила Пажину: Катнић је ухапсио Ћоћа, чиста злоупотреба

1 min read

Фото: Борис Пејовић

Некадашња предсједница Врховног суда Весна Меденица тврдила је својевремено да је Миливоје Катнић незаконито ухапсио бизнисмена Зорана Ћоћа Бечировића, у новембру 2019. године.

То је констатовала у разговору са тадашњим министром правде Зораном Пажином, истога дана када је тај Колашинац лишен слободе 28. новембра…

“Иако је теби смијешно, ово што ради је злоупотреба чиста. Ухапсио је Ћоћа”, шаље Меденица тог дана Пажину.

Тадашњи министар правде одговара јој чуђењем: “Шта причаш?”, послије чега добија објашњење:

“Одредили задржавање 72 сата. Не знам шта му стављају на терет. Доћи ће Беди да видим”…

Бећировић је породични пријатељ са Колашинком Меденицом, а имали су и више пословних аранжмана…

Специјални тужиоци сумњичили су га за угрожавање сигурности судског вјештака из те општине на сјеверу Црне Горе Александра Ракочевића и покушај спречавања доказивања.

Два мјесеца касније Основни суд у Подгорици одбио је оптужни предлог против тог бизнисмена, који је преко свог портала оптуживао Катнића да на сваки начин покушава да се лично обрачуна с њим и да га прогони откад је дошао на функцију…

Бећировића су претходно ухапсили припадници Специјалног полицијског одјељења, а дан након тога саслушан је у подгоричком Основном тужилаштву, након што је оцијењено да је кривично дјело које му се ставља на терет у њиховој стварној надлежности.

Пуштен је убрзо на слободу, јер судија није прихватио предлог тужилаштва да му одреди притвор.

Из врха Управе полиције тада је незванично речено да је Бећировић слободе лишен због пријетећих порука које је слао судском вјештаку економске струке из Колашина, ангажован у предметима који се доводе у везу са бизнисменом.

Наводно, у порукама послатим том судском вјештаку помињао је и тадашњег ГСТ Миливоја Катнића, али и још неке тужиоце.

Састанци, путовања…

Некадашња шефица правосуђа и први човјек владиног ресора за правду, у периоду од јесени 2018. до краја 2020. године размијенили су више стотина телефонских порука, у којима помињу, између осталог, стање у судској и тужилачкој власти, поједине предмете, договарају састанке са тадашњим предсједником државе Милом Ђукановићем…

Меденица тако 23. октобра 2019. године тражи од Пажина да је изузме из његове одлуке да службеници судова и тужилаштава не смију ићи на путовања која финансирају треће особе, односно, организатори појединих догађаја.

“Американци су хтјели да ми плате пут за Вашингтон за састанак са Светском банком. Зорица Калезић и наша делегација је још тамо и око зграде и кредита се водила активност и Зорица јавља да на позив банке требам се одазват, и јер су уговорени неки састанци са мном. Американци сада јављају да ти не даш да плаћају пут, па учини нешто да Предсједник Врховног суда на буде тиме обухваћен. Није у реду. Јављај”, пише му она.

Министар правде одговара јој да је то “будалаштина” и да се не односи на њу: “Будалаштина… То се не односи на Тебе… Критиковао сам их што воде по 20-30 тужилаца по егзотичним туристицким дестинацијама, неки су били и по 4 пута у Америци ове године, не можеш их наћи у канцеларији, а онда критикују Црну Гору због ‘недостатка резултата’… Немају кад од туризма… А сво то нерационално трошење новца се води као ‘помоћ грађанима ЦГ”.

Пажин јој поручује и да одговори организаторима да има његову сагласност…

“Знам ја, али они сада то генералузују па им некако то поручи, јер Амбасадорка је стопирала па обави разговор са њом”, тражи Меденица.

Тадашњи министар правде јој одговара да ће јој Влада платити пут, ако треба: “Платиће Ти Влада пут, ако треба, идеш на друштвено користан састанак…”

“За***авај се ти”, пише Меденица.

“Бићу сјутра ујутро у ЦГ, па ћемо рјешити то… Можеш им рећи да смо се чули и да смо постигли консензус… А тужиоци ми неће више ни до Малог Мокрог Луга…”, пише Пажин…

Меденица је оптужена да је да је дио криминалне организације коју је формирао њен син Милош Меденица.

Специјално државно тужилаштво ту вишечлану групу терети за бројна кривична дјела – стварање криминалне организације, кријумчарење, давање и примање мита, противзаконити утицај, злоупотреба службеног положаја, шверц дроге… У том тужилачком акту, између осталог, пише да је Меденица примала мито како би утицала на судске пресуде, али и притискала колеге да доносе одлуке у корист оних за које ургира, без обзира на стање у списима.

Она је са позиције предсједнице Врховног суда, али и након што је отишла са функције, комуницирала са бројним судијама, тужиоцима и државним функционерима.

На “дневном реду” често су била питања судских или тужилачких предмета, али ју је занимало и који тужилац поступа по пријавама за које се интересовала, захтијевала је одгађање извршења казне, “наређивала” одређивање притвора…

Сретна што те имамо наочитог и храброг

Неколико сати након што је 27. децембра 2019. године у Скупштини изгласан Закон о слободи вјероисповијести, тадашња предсједница Врховног суда Весна Меденица поручила је министру правде да је то “значајни историјски подухват”….

Гласовима тадашње владајуће већине и СДП-а, тај закон усвојен је нешто око три сата након поноћи.

У пленарној сали дошло је до инцидента, а сви посланици тадашњег Демократског фронта ухапшени су и приведени у подгричку полицију.

Изгласавање тог закона практично је довело до пада тродеценијске власти Демократске партије социјалиста.

“Значајни историјски подухват. Велики допринос си дао на најбољи начин. Свака част”, послала је Меденица тадашњем министру правде у 16.59 тог дана.

Три минута касније Пажин јој се захвалио:

“Хвала Ти, драга моја… Када човијек ради нешто у што цијелим својим бићем вјерује и далеки циљеви бивају ближи, иако понекад само што не исклизну пред сам крај… Уморан сам, изашао сам из Скупштине око 5 х јутрос, али ми је срце пуно…”.

Од предсједнице Врховног суда тада добија честитку:

“Поносна сам на све што сте урадили, а сретна што те имамо наочитог и храброг”.

Мало и од ДК

Пажин се током једног од разговора са Меденицом осврнуо и на одгађање рочишта за потврђивање оптужнице одбјеглом банкару Душку Кнежевићу и Ђорђу Ђурђићу, поручивши Меденици да “не упозорава без разлога”…

Иако јој је ту поруку послао 18. априла 2019. године, Меденица у разговору са њим до маја не помиње тог банкара.

“Потврђена оптужница. Сјутра писмени отправак”, написала му је она 13. маја.

Средином тог мјесеца Виши суд у Подгорици потврдио је оптужницу коју је Специјално државно тужилаштво подигло против председника Атлас групе Душка Кнежевића и бившег извршног директора Атлас банке Ђорђа Ђурђића.

“Суд неуставно ограничио кретање Меденици”

Апелациони суд неуставно је ограничио кретање оптуженој Весни Меденици, саопштио је јуче један од њених бранилаца, адвокат Зденко Томановић, додајући да је то утврдио Уставни суд.

“Прихватујући став адвокатске канцеларије Томановић Уставни суд Црне Горе је у својој најновијој одлуци од јануара ове године утврдио и да првобитно одређивање мера ограничења слободе кретања Весни Меденици није у складу са Уставом и Европском конвенцијом о људским правима. Уставни суд Црне Горе овај пут је утврдио да је Апелациони суд у Подгорици Весни Меденици повриједио право на слободу кретања гарантовано Уставом Црне Горе када јој је први пут одредио мере надзора”, истакао је Томановић у саопштењу.

Адвокат је истакао да је Уставни суд у одлуци донијетој прије тога утврдио да је права Меденице кршио и Виши суд у Подгорици, који је продужавао те мјере.

“Недостатак разумног односа пропорционалности између употријебљених правних средстава и циља који се желио постићи чини да одређивање мјере надзора као и њихово даље продужавање представља кршење права гарантованих и Уставом и Европском конвенцијом”, поручио је Томановић.

Извор: Вијести

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Како се Меденица жалила Пажину: Катнић је ухапсио Ћоћа, чиста злоупотреба

  1. Катастрофално бахаћење, самовоља, приватизација и невиђена злоупотреба институција, бескрупулозно трошење народних пара, договарање тужилачких и судских одлука и дјеловања, послушност и извршавање америчких наредби су хипотеке црногорских квислинга и криминалаца.
    Треба им судити и за криминал и за велеиздају.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *