Како се регион Балкана борио са најтоплијим љетом у сто година

Стручњаци кажу да је ово љето на Балкану најтоплије од почетка мјерења прије више од 130 година.

Били су веома дуги периоди са температуром изнад 30 степени Целзијуса, а била је изнад 20 степени и током ноћи.

Топлотни таласи и јул и август без падавина су преко ноћи гурнули просјечне температуре на нове максимуме Југоисточне Европе, објаснили су метеоролози.

“Љети се иначе смјењују дани са високим температурама и пет до шест кишовитих дана. Међутим, практично цијелог јула и августа није било кише, а температура је била висока”, рекао је метеоролог Републичког Хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗС) Недељко Тодоровић.

Научници кажу да је глобално загријевање, изазвано углавном сагоријевањем фосилних горива, довело до виших температура, при чему је свијет недавно забиљежио 13 узастопних мјесечних топлотних рекорда.

Љето 2024. најтоплије на Земљи до сада

Климатска служба ЕУ Коперникус је у петак извјестила да је љето 2024. најтоплије на Земљи до сада, што повећава вјероватноћу да ц́е се ова година завршити као најтоплија година коју је човјечанство измјерило.

Југоисточна Европа је овог љета била “заробљена” суптропском топлом ваздушном масом из западне Африке и с подручја Средоземног мора, рекао је Горан Пејановић из РХМЗС.

“Имали смо четири топлотна таласа… најинтензивнији је трајао од 5. до 21. јула, скоро три недјеље без капи кише”, рекао је он. Свеукупно, овог љета у Србији је било 3,3 степена топлије од просјека, додао је он.

У подалпској Словенији просјечне љетње температуре порасле су за два и по степена у односу на период прије 2020. године, по подацима њене Агенције за животну средину.

Љето у Словенији протекло је без хладнијих периода који су уобичајени, наводи се у извјештају.

И у Босни и Херцегоивини су “сви рекорди оборени” по броју врелих ноћи и дана. Они су се у неким подручјима утростручили у односу на прошлу годину, која је до сада била рекордна, рекао је Бакир Крајиновић из Хидрометеоролошког завода БиХ.

Сусједна Хрватска пријавила је највише икада забиљежене температуре воде Јадранског мора, које су у неким областима достигле и 30 степени Целзијусових.

Вруће вријеме на Балкану исушило је ријеке у Босни и Србији, изазвало шумске пожаре у Хрватској, Сјеверној Македонији и Албанији, лоше усјеве и спаљено пољопривредно земљиште широм региона.

Због суше рестрикције воде за пиће

Све топлије ноћи значе да се људска тијела, као и животиње и биљке, не могу охладити. То је још екстремније у великим градовима гдје ноћу бетонске зграде зраче топлоту која се акумулирала током дана.

Метеоролози у Црној Гори су саопштили да су температуре током ноћи у појединим градовима биле и до 29 степени Целзијуса.

Иако је веома топло љето било добро за туризам на обали Албаније, било је лоше за пољопривреду и производњу електричне енергије. Скоро 98 одсто електричне енергије у Албанији је из хидроелектрана које нису могле радити путним капацитетима због вишемјесечних суша.

Сјеверна Македонија се у посљедња три мјесеца борила са око 2.000 шумских пожара, три пута више него 2023. године. Пожари су уништили десетине хиљада хектара шума.

Десетине села и градова у Србији због суше имају рестрикције воде за пиће.

На сјеверу Србије слано језеро Русанда чије се блато користи у медицинској терапији, потпуно је пресушило. Јовица Мудрић, из локалног Дома здравља, рекао је да су морали да у суво корито језера сипају воду из резервоара да би направили блато за пацијенте.

“Није први пут да се ово дешава, али никада као ове године. Знам да сви воле љето, али би нам добро дошло мало кише”, рекао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: