Како се управља човјеком крајности и двојствености, како се управља земљом која је шестина Земље и Небом испод Небеса?

Пише: О. Дарко Ристов Ђого

Напомена: Овај текст је написан, јуче, 7. октобра 2024. године 

Данас је рођендан Владимиру Владимировичу Путину.

Кремаљски чиновници писаће заљубљене честитке (било да су искрене или нису), сви који хоће да сигнализују да су на некој „линији“ – дијелиће слике моћног Волође који јаше медвједа или управља борбеним авионом. За све што Русија данас јесте – он је и симбол и центар моћи, лице и тачка у коју су уперени сви погледи и сва дејства. Мора се признати да Путин има способност да концентрише неку посебну пажњу слушалаца, макар и када га гледате из перспективе осмог реда у великом атријуму Главне зграде Ермитажа (одакле смо имали прилику да га слушамо и гледамо на Форму уједињених култура, у Петрограду).

Но није то једина пажња коју тај човјек на себи носи.
Ми заправо и не слутимо са којим бременом на плећима сваки дан се буди В.В.Путин. Јер Русија, необухватна Русија, то је свака противрјечност коју људска природа може да замисли. И зато нико не зна њену загонетку – како, када је и сами Руси не познају, иако јесу та загонетка? И ко то још зна – то је земља противрјечности, земља која ратује а у чијим њедрима и даље осјећаш небески мир, земља добра и чистоте у чијим људима се непрекидно боре онај свељудски ангел и свељудска звијер боре непрестано (сјетите се само оног „тајног посјетиоца“ оца Зосиме из Браће Карамазова или „калачника Самсона“ из Лавра). И ко би то уопште и како могао да поднесе? Све те слојеве и чуда – јер монархиста у нама очекује повратак нечега бар налик на Царство, док истовремено идеали социјализма и даље траже неко праведније друштво – бандити и олигархија из деведесетих спремна је да издржи све само да јој се не одузима накупљено благо а држава тражи да се ресурси распоређују тако да свако може да осјети да га Отаџбина није заборавила. Како да управљаш народом чија је лажна елита и даље заљубљена у Запад и једва чека да се све заврши и да буде „као прије“, док се тек појављује неко језгро људи који ће чувати Русију, свјесни њене снаге и самобитности? Волођа је наслиједио земљу коју су заузели криминалци из 1989-1994, у међувремену обучени у скупа одијела и блиндиране лимузиме, али и земљу у чијем човјеку паралелно живе комуниста жељан уравниловке, капиталиста жељан „друштвеног успона“ и свих благодети овог свијета и православни мужик или најњежнија на свијету женска природа, жељна заласка сунца над ријеком и Царства Божијег.

Како можеш да будеш национални вођа онима који желе да се зна да је Русија – земља најприје руског народа и лице које ће подједнако да својим сматрају и све етничке групе које нису Руси а који живе у Русији? Како се влада тако да се олигархија претјерано не побуни а народ претјерано не ропће, шта да се учини да се задржи и совјетски и традиционални и православни морал у друштву у коме су моралне кочнице одавно попуштене и „превазиђене“? Како технолошки не бити превазиђеним а не постати друштво робота? Како вратити или обновити морални код и подстаћи на самоодрицање и жртву народ ако они на врху немају дјецу у рову и не сматрају да се државни морал тиче њих? Како се управља земљом у којој „православни олигарх“ и попадија-омбудсмен за дјечија права у сред мобилизације око традиционалних вриједности остављају своје супружнике и бахато се вјенчавају, у сред рата, у сред унутрашњег културног рата, у сред превирања апокалиптичних размјера за које, опет, у Русији нико не може са сигурношћу да каже – да ли је данас апокалиптично вријеме или је можда за Русију свако вријеме – апокалиптично вријеме? Како се управља тим човјеком крајности и двојствености, како се управља земљом која је шестина Земље и Небом испод Небеса? Не знам. То зиаста не могу да замислим.

Зато: Дай Вам Бог всего доброго, прежде всего мудрости и здоровия к Дню рождения, Владимир Владимирович.

Телеграм канал о. Дарка Р. Ђога

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: