Како смо систематски уништавани од идиота

У недостатку доказа, иако су мјесецима тврдили да их посједују, Специјално тужилаштво, наставља да методама тајне полиције „потписује“ споразуме о признањима кривице, са окривљенима за наводни „државни удар“.

У новом таласу, петорица „терориста“, који су свакодневно били под баражном паљбом тужиоца, као и неких адвоката који су им додијељени у име државе, коју су, наводно, требали да запале и покоре, потписују, „својевољно“, све што се тражи од њих.

А тражи се да „признају“ оно што тужиоцу одговара и да обавезно, успут, помену политичаре и то не било које, него оне из Демократског фронта. Тужилац задовољан, добио признање, које апсолутно нема никакаву тежину, јер се нико не може осудити само на основу тога, а „терористи“ добили пет мјесеци за „покушај завијања Црне Горе у црно“. Тачније, осуђени, онолико колико су били у притвору. Ни горег тужилаштва, ни горих терориста, какве не памти савремени свијет.

Ал’ има једна цака, на коју заборавља тужилаштво, или покушава да се направи незнавено, али која је за јавност најбитнија. У сваком судском поступку, као једина валидна, узима се прва изјава окривљеног коју он да тужилаштву након хапшења. Јер, она је највјеродостојнија, из разлога што је ухапшеном памћење свјеже и до детаља се изјашњава о кривици. Све што касније каже, односно, промијени у исказу, рачуна се да је промијенио под притиском и да би себи олакшао ситуацију у којој се налази.

А окривљени Дејан Станојевић, који сада, „признаје“ све, на првом саслушању тврди да познаје једног политичара у Црној Гори. Ни мање ни више него Мила Ђукановића, тадашњег премијера.

Па, да види јавност шта су то још причали окривљени Дејан Станојевић, Александар Чуровић, Никола Ђурић, Синиша Ћетковић и Ивица Матић, док им је памћење било свјеже и прије него што су их посјетили и притисли тужиоци Миливоја Катнића.

Они су, иначе, потписали споразум којим је прецизирано да проведу по пет месеци у затвору и обавезали се да до окончања судског поступка не напуштају територију Црне Горе. Наравно, смјештај и храна су плаћени од стране грађана које је 16. октобра, како тврди Миливоје, требало да завију у црно.

Од политичара помињао само Мила

Окривљени Дејан Станојевић, који је сада склопио споразум о признању кривице, саопштио је на првом саслушању код тужиоца да је у Црну Гору дошао само због обиласка манастира. Он је казао и да није знао да се тога дана одржавају избори у Црној Гори и да од црногорских политичара једино зна Мила Ђукановића. Станојевић је нагласио и да су нетачни наводи из кривичне пријаве да је требало да учествује у нападима на црногорске институције.

– У мом телефону немам ништа што би било уперено против Мила Ђукановића и државе Црне Горе. Ухапшен сам заједно са Александром Алексићем, Перицом Андрићем, Александром Чуровићем и Синишом Ћетковићем. Код нас није пронађено никакво оружје, дрога или новац. Новца нијесмо ни имали, осим онолико колико нам је било потребно да посјетимо манастире Дајбабе и Острог и вратимо се у Србију. Можда сам негдје у медијима и чуо да се у недјељу, 16. октобра одржавају избори у Црној Гори, али на то нијесам обраћао пажњу. Ја и не знам које све политичке партије постоје у Црној Гори и, осим Мила Ђукановића, не знам ниједног црногорског политичара – казао је Станојевић на саслушању код специјалног тужиоца.

„Терориста“ позајмио 10 евра да сруши Црну Гору

Оптужени Синиша Ћетковић казао је тужиоцу да је у Црну Гору дошао са Александром Алексићем, искључиво због одласка у манастир Острог.

– Од Алексића сам и позајмио десет евра да платим преноћиште у Подгорици, јер новца немам и те паре треба да му вратим. Полиција ми је нашла новчаник приликом претреса и био је празан. Никада у животу нијесам посједовао оружје нити сам га носио са собом. Док смо ишли ка Црној Гори нико у возилу, којим је управљао Алексић, није помињао ни изборе ни протесте у Црној Гори – испричао је Ћетковић.

Возом дошао да „руши“ државу

Оптужени Ивица Матић је тужиоцу казао да је возом дошао у Подгорицу, да је сам купио возну карту и да му нико није дао било какав новац.

То су званичне изјаве које су окривљени дали након хапшења, у тужилаштву, а које су својеручно и потписали. И наравно, нема разлога да људима не вјерујемо да је све то тако заиста и било. Све ове промјене, признања, договори, преговори, прављење верзије која одговара Миливоју Катнићу и у коју само још он и вјерује, само је провидна игра агената Удбе и њихових пензионисаних кадрова.

„Интелектуалци“ из редова молера, керамичара и кројача, одиграли су своју кратку ролу у комедији званој „државни удар“. Видјећемо да ли ће Катнић, на крају, кад му понестане „терориста“, потписати споразум са самим собом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: