Како су Нишлије подигле најстарији храм на Цетињу

Храм Рождества пресвете Богородице на Цетињу народ зове Влашком црквом. Поред ње је некад било велико гробље.

Цетиње је по предању основао дошљак са Златибора Иван Боројевић са синовима: Вушуром, Владиславом, Боројем и Драгославом. Доселили су се пола века пре Црнојевића. Иван Боројевић је наредио да се подигне црква на месату Веља гомила. То је место где је данас Влашка Црква.

Прва црква била је подигнута у XV веку, од плетера, сламом покривена. Сигурно је да је постојала 1450. године. Три пута је преправљана, садашњи облик је из 1860. године. Сачувана су само два монументална надгробна споменика од некадашњих 150, по народном предању гроб Ивана Боројевића и његове жене Јелице. Иконостас је осликан 1878. г. уметник је био Василије Ђиновски из Македоније.

„Предање каже, да није био настањен Подловћевски долац у почетку XV вијека, но тек при крају прве половине ХV-ог вијека досели се на војвода Иван Боројев из Старог Влаха (Златиборац). Војвода Иван живљаше с фамељом у Нишу у вријеме турског насиља, па се атака у једном боју с Турцима, те му погине најстарији син Драгољуб, — он препрати фамељу у Рачу, а с четом прибјеже планини Старог Влаха, у своје родно мјесто, задржавши код себе два старија сина, Бороја и Владислава. Пошто је препратио фамељу у Гучу, Иван је живио двије године у планинама Старог Влаха, борећи се с Турцима, а у томе, ране му оба сина, те буде принуђен водити рањене синове код фамеље. С друге стране био је принуђен оставити друштво, будући војвода, арамбаша чети. Пошто му пребољеше синови, намисли поново тражити склоништа, па крене с фамељом из Раче и на сами Мали Госпођин-дан дође на Подловловћевски долац (како се називало данашње Цетиње) и почине под данашње село Иванишевиће, у Гомиле, ђе су до скора биле развалине кућишта, која је Иван градио са синовима.“

Извор: Јавор, 1882. г.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: