Како су официри у Црној Гори видјели капитулацију Николе I у Великом рату

Црногорска војска није благонаклоно гледала на капитулацију Црне Горе у Првом светском рату, спроведену од стране Николе I Петровића; штавише, у знак револта, како личног тако и свенародног, почетком новембра 1918, непун мјесец дана пред одржавање Подгоричке скупштине, пишу „Изјаву црногорских официра своме народу“ у којој изражавају огорченост, али и непоколебивост у очувању изворне српске традиције у Црној Гори.

Изјава црногорских официра своме народу

Сакупљени на другарском састанку дана 4. новембра 1918. године да међусобно измијене мисли, да један другоме искажу своје болове и радости у овим великим данима слободе и уједињења – црногорски официри се у заробљеничком логору у Болдогасоњу сјећају својих гордих и славних предака, који су се кроз вјекове борили за заједничку ствар и никад ничијој сили подлегли нијесу.

Наше покољење, вјерно традицијама својих предака, показало је у безбројним бојевима три потоња рата у мукама и патњама, које је наш народ као дио српског народа претрпио, што може да уради Србин Црногорац за велике народне циљеве. Гладан, бос, го и ненаоружан, неснабдјевен, голим прсима и снажном десницом рушио је скадарске бедеме, разбијао на Гласинцу страшну непријатељску премоћ и сваки кланац, сваки врх од Љеша до Ужица, од Брегалнице до Сарајева својом крвљу облио је.

У потоњим судбоносним тренуцима жртвовао је све. Признања српских војсковођа најјаче сведоче јуначку заштиту њиховог тешког одступања. Када су наступили тешки Божићни дани год. 1915, какда је стохиљадна војска ударила на шаку у три рата измучених Срба у Црној Гори уморених глађу и свим невољама које рат може наметнути једној сиромашној земљи, они су и тада вршили своју дужност.

Лим, Тара, Мојковац, Граховска пећина, Вучји дол и Троглава прогутале су хиљаде несретника. Црногорац се очајно борио, са надом да ће до краја бити поведен часним путем. Али, он је заведен! Ни да га покушају повести тим путем. Њега напуштају врховне вође и створивши му безизлазан положај, неки се склањају, а неки руке перу, а он… Он бива предан на милост и немилост непријатељу, и настаде голгота српског народа у Црној Гори.

Десетине његових синова бивају отјерани, да нађу гробове у Мађарској и тиролским урвинама, други да се некада поврате као богаљи на згариште својих домова.

За све то једини кривци, једини творци срамне капитулације јесу: врховни војни и политички вође нашега народа, а не народ и војска, који су до краја са самопожртвовањем вршили своју дужност према домовини, српству и савезницима.

Ми, као највјернији тумачи црногорске војске и осјећаја народа, да бисмо отворена чела ушли у у велику народну заједницу Срба, Хрвата и Словенаца обавезујемо се и заклињемо крвљу наших другова палих по безбројним српским пољима части, заклињемо сузама мајки самораница, сјенима и завјетима наших предака, заклињемо се до сада неокаљаном чашћу црногорског оружја, и да нећемо мировати све дотле док кривци народне катастрофе не претрпе заслужену народну казну и атентат против народне части.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: