Како тело реагује на прве минуте вежбања

Сам почетак тренинга многима много теже пада него остатак тренинга. Али овај осећај се не јавља због недостатка снаге или дисциплине, већ постоји веома логично објашњење – тело се мукотрпно припрема за активности, што значи да се у њему истовремено покрећу следећи захтевни процеси:

Припрема почиње од срца

Ваше тело почиње да се припрема за акцију и пре него што унесете много напора. Ово „предвиђено повећање“ откуцаја срца покреће норадреналн, хормон стреса који вас припрема за кретање. Чак и само размишљање о вежбању повећава број откуцаја срца и може подићи крвни притисак, према стручњацима.

Када постанете активни, овај процес се покреће. Како нивои норадреналина расту, откуцаји срца се убрзавају – могу порасти за 20 до 50 откуцаја откуцаја у минути, а понекад и више у првих неколико минута.

Затим, крвни судови се сужавају да би подигли крвни притисак, што омогућава да се хранљиве материје брзо испоручују мишићима који раде.

Повећани број откуцаја срца у комбинацији са високим крвним притиском доводе до већег срчаног волумена, то јест протока крви. Ово је неопходно јер крв обезбеђује кисеоник и хранљиве материје скелетним мишићима како би им се омогућило да се прилагоде повећаној активности. За оне који редовно тренирају, ове адаптације се дешавају брже и ефикасније јер је њихово тело навикло на „напрезање пре вежбања“.

Крв иде тамо где је најпотребнија

Да би испунило захтеве вежбања, тело прераспоређује своје ресурсе. Проток крви се преусмерава од органа којима је мање потребна током физичке активности (попут црева) и иде на мишиће. Ова промена омогућава да скелетни мишићи добијају кисеоник и глукозу који су им потребни за кретање.

Мишићи се активирају, а нервни систем шаље електричне сигнале за контракцију мишићних влакана и прављење покрета. Ово омогућава повећаном протоку кисеоника и крви да стигну до мишића како би они могли више да раде и прилагодили се вежбању.

Плућа су активна

Како мишићи захтевају више кисеоника, респираторни систем се такође покреће. Дисање се продубљује, а мишићи дијафрагме и грудног коша раде јаче како би увукли до 15 пута више кисеоника него када је тело у стању мировања.

Мозак „тренира“ са нама

Вежбање не буди само ваше тело, већ такође даје енергију вашем уму. У првих неколико минута, мозак се активира у „почетној фази“, заједно са убрзаним откуцајима срца, дисањем и протоком крви у мишићима. Кисеоник и хранљиве материје се достављају вашем мозгу, повећавајући концентрацију и будност.

Тренинг помаже у припреми мозга за неуропластичност, што га чини прилагодљивијим и отворенијим за учење. За то време почиње неурогенеза, када мозак почиње да формира нове неуроне, посебно у областима повезаним са памћењем, као што је хипокампус, што ствара основу за размишљање и емоционалну стабилност, кажу стручњаци за „Нешнал џиографик“.

Анксиозност може привремено да порасте због активације одговора тела на стрес, али је обично прати умирујући ефекат вежбања када се тело навикне. Адреналин расте и даје налет енергије, па је праћен порастом ендорфина који побољшава расположење и ублажава стрес.

Ови хормони делују као природне методе опуштања и ослобађају од стреса. Међутим, не постоји гаранција колико брзо се ендорфини ослобађају током вежбања. Једно истраживање је показало да је само 10 минута трчања умереног интензитета довољно да се повећа ниво задовољства и побољша расположење.

За оне који се боре да пронађу време да вежбају, истраживања показују да је до 10 минута интензивног свакодневног вежбања повезано са мањим ризиком од смрти, а редовна вежба може помоћи у побољшању расположења и квалитета спа.

рт.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: