Како терористички напади мењају Немачку

Четири оружана напада у само седам дана у којима је погинуло тринаест (укључујући и три нападача) а повређено на десетине људи улила су страх од тероризма чак и у немачким малим местима, покренувши поново националну дебату о избеглицама и мигрантској политици канцеларке Ангеле Меркел, али и о тероризму, снагама безбедности и менталној здравственој заштити људи, пре свега млађе популације.

Мало ко је веровао да ће на мети некога инспирисаног терористичким акцијама Исламске државе (ИД) бити успавани баварски градић Ансбах од 40.000 становника.

То што су тројица од четворице нападача избеглице, које су покушале да добију или већ добиле азил у Немачкој, само је подгрејало већ из медија несталу дебату о канцеларкиној политици према избеглицама, дајући шансу опозицији да нешто више од годину дана пред савезне парламентарне изборе покуша на овој теми да отме гласове владајућим демохришћанима и социјалдемократама. Први су се огласили политичари популистичке десничарске Алтернативе за Немачку (АфД) истакавши да су они „увек говорили да је неконтролисана миграција опасна”, оптужујући Меркелову да је крива што су се напади догодили.

Иако то није званичан став опозиционе Левице, њихова шефица посланичког одбора у Бундестагу Сара Вагенкнехт је истакла да је политика Ангеле Меркел добродошлице избеглицама била „несмотрена” те да мора више да се учини да би се помогло Немцима да се осете да су „сигурни”.

Канцеларкина портпаролка Улрике Демер није желела да спекулише да ли ће ови догађаји довести до промене политике Меркелове према избеглицама, рекавши да је „канцеларка истакла своје запрепашћење” и да је „неопходно да сачекамо резултате истрага”.

И канцеларкин партијски саборац и министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је истакао да избегличка политика није несмотрена и да све избеглице пролазе рутинске безбедносне провере, а да је проблематично то што не постоји европска база података о радикализованим потенцијалним нападачима.

А да се ништа драстично неће мењати сведочи то да је немачка влада већ толико заоштрила услове за добијање азила и интеграцију да лево оријентисане странке, попут Зелених и Левице, сматрају да су поједини потези према избеглицама нехумани.

Упркос томе, према резултатима годишњег истраживања „Изазови народа” које се спроводи у 24 земље, Немци су ове године убедљиво од свих осталих народа најзабринутији за проблем миграција и интеграције миграната. Чак 83 одсто испитаних Немаца навело је миграције као највећи изазов, што је дупло више него прошле године, а највише у односу на све остале земље у којима је агенција за истраживање јавног мњења ГфК спровела анкету.

Минули напади су отворила нека стара, али и нека нова питања. Поново су Баварци покренули питање промене устава тако да немачка војска може да буде ангажована на територији Немачке, док је социјалдемократски вицеканцелар Зигмар Габријел позвао да се пооштри закон о држању оружја, на шта су му из министарства полиције, које воде демохришћани, одговорили да је немачки закон о оружју „већ један од најоштријих у Европи”.

С друге стране, два од четири напада су спровеле особе за које се већ знало да имају менталне проблеме. Младић који је убио девет углавном младих особа у Минхену претходно је недељама био на психијатријском лечењу, а слично је прошао и бомбаш из Ансбаха који је лечен јер је два пут покушао самоубиство. Због тога се у Немачкој све гласније поставља питање шта може да се уради у здравственој заштити како би се избегле овакве ситуације, премда баварски министар полиције Јоахим Херман тврди да лекари на психијатријском одељењу нису имали назнаке да њихови пацијенти намеравају да повреде друге људе.

Међутим, из разговора новинара „Зидојче цајтунга” са школским друговима нападача у Минхену, који кажу да им је претио убиством, може се наслутити да околина заправо није видела знаке упозорења. Вицеканцелар је већ позвао да се уведе већи број школских психолога, а из његове странке инсистирају да се пронађу нови начини како да се помогне младима, који уобичајено нерадо траже психолошку помоћ.

Свеукупно напади прошле недеље покренули су питања која ће делом променити живот у Немачкој, али то и даље не значи да ће сигурно и спречити нове нападе.

Мање терористичких напада него седамдесетих

Иако грађанима Немачке, али и целе западне Европе, изгледа као да живе у најнесигурнијим временима од Другог светског рата, статистика указује да је Европа знатно безбеднија од терористичких напада не само у односу на Блиски исток, већ и у односу на своју судбину седамдесетих година. На пример, 1972, 1974. и 1980. погинуло је по више од 400 људи у терористичким нападима, док је прошле године погинуло њих 150, и то безмало сви у Паризу. Ако се изузме прошла година, потом 2004. када је у Мадриду погинуло 191 особа, 2005. када је у Лондону погинуло 52, као и 2011, када је у Норвешкој погинуло 77 особа, у последњих 15 година у западној Европи је број погинулих од терористичких напад био углавном једноцифрен. Насупрот томе, седамдесетих и осамдесетих година годишње је у западној Европи гинуло између 125 до 425 особа у терористичким нападима, и то понајвише у Великој Британији и Шпанији, нешто ређе у Италији, Немачкој и Француској. Осим тога, статистика указује да су од 2001. до 2014. у западној Европи погинуле 402 особе од тероризма, док је у истом периоду широм света од терористичких напада погинуло 108.294 особе, при чему само у Ираку њих 42.759.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: