Како учити децу да препознају дезинформације и критички размишљају

Децу треба научити да разликују лаж од истине и да критички размишљају, а како то мама и тата да ураде када се и сами налазе у мору обмана са свих страна. За почетак, родитељи увек треба да буду отворени за питања, чак и она непријатна.

Деца почињу да развијају вештине критичког размишљања око треће године, када обично постављају питања која почињу са ‘зашто’, према Лоренсу Стајнбергу, психологу.

„Мислим да су родитељи фрустрирани што увек морају да објашњавају ствари. Али важно је да одвоје време и одговоре на та питања, јер у супротном детету се шаље порука да је лоше или погрешно постављати питања“.

Родитељи који су претерано крути у васпитању и нису посебно топли, могуће је да ће имати децу која су анксиознија, депресивнија и зависнија. Стајнберг сматра да овај стил родитељства може поткопати и критичко размишљање. „Када родитељи говоре својој деци ствари као што су: ‘Још си мали да ово разумеш’, то обесхрабрује децу да постављају питања“, појашњава.

Уместо тога, каже он, родитељи би требало да буду узор критичком размишљању и побољшају своју везу са својом децом слушајући и проналазећи прилике да кажу: „У праву си! Никада о томе нисам размишљао на тај начин“.

Чињеница је да родитељи не знају увек одговоре. Можда ћемо чути питање на које нам је превише непријатно да одговоримо, о табу теми, попут секса или дроге. У тим тренуцима, кажу стручњаци, изузетно је важно не одбацити или прекинути разговор, пише Нешнал џиогрaфик.

„То су простори у којима дете нема много претходног знања па дезинформације заиста могу да цветају“, каже Лиса Фазио, са Одељењу за психологију на Универзитету Вандербилт.

Стручњаци саветују да ако смо у недостатку речи и не знамо да објаснимо, усмеримо своју децу на реномиране изворе које можемо заједно да погледамо.

Такође, деца не знају аутоматски све око интернета, друштвених мрежа, игрица: „Једна ствар која би могла бити корисна је да само седнете са својим дететом и гледате шта оно раде на мрежама. Затим подстакните своју децу питањима да почну критички да размишљају о ономе шта гледају, слушају“, саветује Фазио.

Важно је разумети емоционалне покретаче који стоје иза веровања у дезинформације

Људи имају тенденцију да верују у теорије завере јер задовољавају потребе за припадањем и сигурношћу у застрашујућем, збуњујућем свету, говори истраживање Лисе Фазио. Када видимо деструктивне екстремне временске прилике, или још једну пуцњаву у школи, то може бити узнемирујуће и тешко схватљиво. Угледни стручњаци не могу да кажу тачно када и где ће бити следећи велики пожар или поплава, али зато теоретичари завере убеђују људе да је све то завера или да је све лажно.

Фазио претпоставља да адолесценција може бити опасна зона јер је то време када деца заиста жуде за прихватањем. „Многе од ових група теоретичара завера на мрежи могу бити тесно повезане. То даје осећај супериорности. Знате нешто што други људи не знају. Ви сте у овој тајној групи људи који разумеју свет као и ви“, појашњава и додаје:

„Као родитељи можемо учинити много да помогнемо нашој деци да осете припадност породици. Такође, можемо да подстакнемо дружење са здравим групама вршњака и ван мрежа, што би могло да умањи вероватноћу да упадну у раље завере“, каже Фазио.

РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: