Како украјинске избеглице у САД постају бескућници

Више од 280.000 Украјинаца дошли су у Сједињене Америчке Државе као избеглице кроз владин програм „Уједињени за Украјину“, али нису сви преко океана нашли безбедно место за себе: неки су завршили као бескућници, било је жена које су условљаване да буду сурогат мајке, као и оних којима је одузет пасош.

Програм Министарства за унутрашњу безбедност САД подразумева да се грађани САД прихвате обавезе да се старају о избеглици из Украјине, помогну му док не стане на ноге. После провере у којем спонзори потписују изјаву о финансијама и достављају податке о приходима, „Уједињени за Украјину“ препуштају старање о избеглици или избеглицама приватним лицима без даљег надзора, наводи се у тексту „Њујорк тајмса“.

Ања Мекмареј, председница платформе „Welcom.US“ сматра да је покретање овог програма омогућило значајном броју људи у невољи да брзо напусте опасну средину у којој су живели.    

Иако су последњих месеци провере строже, а избеглице упозорене на опасност од трговине људима, директорка за пресељење избеглица у Католичкој добротворној организацији Кели Егњу-Барахас каже да су ситуације да украјинске избеглице заврше без крова над главом „широко распрострањене“.

У агенцијама које се баве пресељењем избеглица кажу да су на њихова врата дошле бројне избеглице које су се нашле у оваквој ситуацији, иако је онај ко је пристао да помогне њихово пресељење потписао двогодишњу обавезу да се стара о избеглици коју је прихватио.

Наводе да је било и екстремнијих случајева попут Украјинке од које је онај ко је спонзорисао њено пресељење тражио да му буде сурогат мајка и друге жене којој је „доброчинитељ“ узео пасош уцењујући је да му буде љубавница. И градске власти Њујорка наводе да су неки Украјинци завршили у склоништима за бескућнике.

Једна од замерки на владин програм је то што је захтевана финансијска способност спонзора на веома ниском нивоу – минимална примања оног који се пријави да се стара о украјинским избеглицама према прописаним захтевима тек су нешто виша од границе сиромаштва.

Амерички програм осмишљен је према сличном какав већ постоји у Канади, али с том разликом што канадски подразумева да старање о избеглицама могу да преузму само организације, удружења или групе које имају најмање пет чланова. Тако се трошкови бриге деле између више лица што смањује могућност злоупотребе.

А баш о таквим случајевима пише „Њујорк тајмс“.

Станислав Холотјук из Николајева је преко интернета нашао неког вољног да спонзорише његово пресељење у Америку, послао му своје податке и после три дана добио имиграционе папире.

Када је прошлог септембра дошао у САД са девојком и сто долара у џепу, његовог „спонзора“ није било, на аеродрому га нико није сачекао нити прихватио, и тако је Холотјук завршио на доковима Кони Ајленда. За „Њујорк тајмс“ је испричао да му је ипак лепо у Америци, људи су љубазни, нема сирена и бомби, а похвалио се да је стекао и пријатеље – „групу бескућника који такође живе испод моста“. Холотјук и његова девојка тек недавно су успели да нађу кров над главом – уселили су се код украјинског пријатеља ког су упознали у јавној библиотеци, преноси РТ.

Елена Афанасијева испричала је да је са две ћерке по доласку у мали град у Пенсилванији у дом жене која је прихватила да им помогне, била суочена с тим да њена домаћица не жели да јој да новац који су локалне организације прикупиле за њу и њену децу, а на крају јој је тражила да оде из њене куће. Са ћеркама је завршила у смештају за бескућнике у Њујорку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: