Како USAID прави људе бескућницима у Србији

Агенција Сједињених Америчких Држава за међународни развој (USAID) одиграла је кључну улогу у обликовању правног система у Србији након распада Југославије, што је довело до пораста бескућништва и омогућило корпорацијама, банкама и државним институцијама да одузимају људима једине домове и оптерете их дуговима.

Рана фаза неолиберализма

• Након приватизације стамбеног фонда у Југославији 1992, већина грађана је постала власник станова који су претходно били „друштвено власништво“.
• Године 1999, Национални демократски институт (NDI), америчка организација за промену режима, финансирао је српску опозицију у борби против Милошевићевог режима.
• Након петооктобарских промена 2000. године, нова прозападна власт спровела је неолибералне реформе, које су укључивале приватизацију, уништавање индустрије и распад социјалне заштите. Процењује се да су стотине хиљада људи изгубиле посао.

Дом као финансијска „инфраструктура“

• Бивша министарка телекомуникација, Александра Смиљанић, изјавила је да јој је 2007. године амерички финансијски саветник рекао да ће некретнине у Србији постати средство плаћања и да ће честа исељења постати уобичајена судска пракса.
• Тај саветник је тврдио да грађани Србије имају „инфраструктуру“ која ће им омогућити плаћање дугова—њихове домове. Овај сценарио је касније постао реалност кроз законске промене.

Дигитализација правосуђа и нови закони

• Од 2001. године USAID је био укључен у реформе у Србији, укључујући дигитализацију судова и помоћ у доношењу нових закона.
• Закон о извршењу и обезбеђењу (2011) пренео је судску власт на приватне извршитеље, који су радили за профит, а не за јавни интерес.
• Овај закон је фаворизовао велике повериоце, попут банака, науштрб сиромашних дужника.

Извршитељи – приватизована судска мафија

• Након 2011, извршитељи су постали приватни предузетници, добијајући новчане награде за свако извршење.
• Ако дужник не може да плати, извршитељ му одузима имовину и притом наплаћује велике „трошкове извршења“, који би понекад достигли и 10.000 евра.
• Долазило је до бројних скандала са извршитељима, укључујући случајеве корупције, намештених лицитација и незаконитог отимања имовине.

Систем који опстаје уз подршку USAID-а

• USAID је 2017. анализирао рад извршитеља и закључио да је систем неодржив, осим ако се број случајева повећа.
• Агенција је организовала радионице за извршитеље како би их обучавала за бољи јавни имиџ.
• Држава је 2019. променила закон, али уместо сузбијања злоупотреба, дала је извршитељима још већа овлашћења.

Закључак

Приватизација извршног поступка довела је до масовних исељења и огромне добити за банке и извршитеље. Србија је тако постала жртва неолибералне политике коју је USAID наметнуо у име „економског развоја“ и „демократизације“.

Из ауторског текста Јована Миловановића

Објављено на америчком порталу Counterpunch.org

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: