Каква би била пресуда министра Богдановића моме ђеду
1 min read
Александар Богдановић (Фото: Пинк М)
Пише: Сретен Вукотић
Мој ђед, Павле Вукотић рођен је на Тројичин дан 1886. године, када је црногорска војска гола и боса, гладна и жедна, својом крвљу бојала турске и аустроугарске кланце, бранећи ову земљу.
Бранио је борбени ланац са Црногорцима на положајима од Фоче, Миљевине, Јавора преко Гацка, Троглава до Грахова. Од Фундине, Дечића, Скадра, Бардањола и Брдице до Ловћена, Дрине и Брегалнице:
-увијек са капом са четири слова С
-увијек са Црном Гором и породицом у срцу,
-увијек са Светосавском црквом у души
-увијек са Русијом у мислима…
Као пензионисани официр црногорске војске дочекује II свјетски рат.
Априла мјесец 1943.године добија писмо следеће садржине:
Драги Мајоре….. Сјутра вече у госте ми долази командант италијанске војске у Црној Гори, Пирцио Бироли. Позивам те да будеш гост у мојој кући и дођи раније да их заједно дочекамо.
У потпису Душан Благотин
Када су дошли, Душан ме представи гостима.
-А папа Павле -”piu bella nome” (врло лијепо име) рече Пирцио.
Сједосмо за сто пун свакаквих ђаконија. Псује Пирцио Русију и комунизам. Немоћна је Русија, не може вам ништа помоћи. Велича Рајх.
Кад у једном часу, заустави му се поглед на гусле које висаху о зиду собе гдје сједимо. Шта је оно-пита. Гусле, рекоше – традиционални инструмент на којем се пјева и свира, наше гусле-српске гусле.
-А ко умије, да чујем. Зна Павле, рече Душан.
Павле, свирај и пјевај, каже Душан мени. Дадоше ми гусле. Ја вучем гудало и прибијам прстима, мало подуже од уобичајеног, јер се овамо, мислим у себи: Фалај Богу коју ћу пјесму. Ада заиста нећу: Добро дошао Пирцио Бироли, а цио вијек нијесам дома долазио борећи се против таквих. Нећу вала да се нагрдим. И почнем:
Ој Русијо једино уздање
Камо твоје давно обећање
Дигни руке за браћу словене
А из земље ћерај аргаране
Твоја сила јесте тако јака
На свет нема нико да јој смета….
И батал (заврших)!
Но, Пирцио чује Русија, мисли да је и ја псујем. Ал два су драгомана (преводиоца) који му све преводе. Али Душан брже реагује, уз комешање свих официра, некако ме изведе и рече: Бјеж ками ти у дом, е сви изгибосмо.
Ја низ неке уличице право кући.
Но, ево сјутра муке и невоље љуте. Позив, да се хитно јавим испостави на Врањске Њиве. Ја право код Душана. Ти Павле сједи ту а ја ојдох умјесто тебе. Упали мотор и ојде.
Кад се вратио, каже ми: Успио сам да ти опросте иначе би био стријељан или интерниран за Скадар.
А данас да не смијемо запјевати “Тамо далеко”.
Ко то каже- ко то лаже да нам може забранити.
Једини начин је да се Одупремо, Сви до Слободе у један једини Демократски Фронт и онда Не Бојте се, Биће За Све.
Сретен Вукотић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Prelijepa prica.Dusan Blagotin ispred cetnika Pipera zove Pavla cija je familija partizanska da docekaju zajedno visokog gosta. Postojalo je uzajamno postovanje i postojali su ljudski principi i nesto sto se zove obraz -obrazovanje.Danas bi to bilo nemoguce zato sto nema ni postovanja ni principa ni obrazovanja.
Sretene bio je divan osjecaj ovako nesto procitati. Pamte se pravi ljudi prenose se njihova djela s koljena na kloljeno..Sto znaci ima nade.
Lako je biti ministar, bilo čega, u današnjoj vlasti u CG, teško je biti čovek i raditi u vlasti danas.
Evo ovaj ministar (ne) kulture u Gori Crnoj i ako mlad izopačen je do bola kao da je vrsnik Milana Roćena. On je slučaj za žaljenje zbog političkog posrnuća pokušajima da zabrani najljepše patriotske pjesme srpskom, svom narodu. Šta je on no Srb? Ali Srb koji pljuje, na sramotu, na svoje pretke i na silu pokušava da stvori montenegrine. Ćorav im je to posao. Kako stvari stoje sve smo bliži novoj 1918.godini i ukidanju granice sa Srbijom, pa i B i H.
Stojte galije carske…
Rece Njegos
Junastvo je car zla svakojega
Prava prica
Ogromna hrabrost
To su bili prekaljeni ratnici i junaci
Slava im
Svaka cast Vukoticu! Potomak si najboljih crnogoraca. Pravi srbin.Da je vise ovakvih kao sto si ti Crna Gora bi cvjetala i tek onda bila lider u regionu po svemu lijepome. Danas je nazalost zastidje u kakvoj drzavi zivimo.Vlast nas vodi u propast. U pamet se braco crnogorci ili braco srbi.Svi ostali dobro znaju ko su i svaka im cast za to. Vukoticu,Bog ti pomogao!!!
Svaka čast Vukotiću. Dostojanstveno slijediš svoje slavne pretke.
Kad god čujem prezime Vukotić iskrsne mi pred oči slavno ime serdar Janko, Vukotić naravno.
U toj priči su temelji Crne Gore i nema te zemaljske sile koja će ih razoriti.
Džabe se trudi sva montenegrinska mafijokratija da podrije i naše svete krše okrene naglavačke.
Kokošari, peruškari, poput Bogdanović i njegovih mentora su nule, žalosne kreatore i ništa više, gospodine Sreto.
Koji populizam
Jevtini
Kao ono dzabe struja i voda samo nas glasujte
Imaju li granica i isjecaja ovi ljudi
USTASO rijec GLASUJTE te otkrilo ti nisi ni PRAVOSLAVAC . Mrs sa ovog portala .
Grehota, vidim da je Bogdanović unajmio botove da ga brane, ali neodbranjiv je jado!
… Jednom i ako moji Ozrinići opamete, kada se i ako se prisjete ko su jednom bili, strva se neće znati gubi montenegrinskoj!
Zadnja je ura da mičemo bruku sa našega slavnoga imena, ili da se popišamo na njega! … Nikad više Ozrinići!
…Zadnja! Ako već sve i nije pošlo đavoljim tragom.
p.s.
… Sretene, junače, mirno spavaj. Vukotić si ti, kućević, obrazan!
… I nama, nama samo Bog, nijedan Bogdanović majka ga rodila nije, može da sudi. Samo Bog, još i sami sebi!Ako smo … još uvijek!
Ima u Montenegru mnogo glupana i tupana, ali ovaj nesre**ik je jedan od „šampiona“!