Каква је Обамина улога у Бајденовом повлачењу из предсједничке трке?

Након скоро мјесец дана изненађујуће агресивне медијске кампање и интензивних позива великог броја демократа да се повуче из предсједничке трке, амерички председник и дојучерашњи предсједнички кандидат Џозеф Бајден објавио је да се ипак неће надметати на изборима у новембру.

Иако је Бајденова (не)способност да побиједи на изборима већ седмицама тема број један у америчким медијима, његова одлука да се повуче свега три и по мјесеца прије гласања изненадила је многе, пошто је актуелни предсједник у више наврата поновио да не планира да неће одустати од новог окршаја са републиканцем Доналдом Трампом.

То је покренуло лавину спекулација о улози коју су утицајни чланови Демократске партије имали на Бајденову одлуци да се повуче. Иако нико од њих то није учинио јавно, вјерује се да су демократски тешкаши попут чланице Конгреса Ненси Пелоси, лидера већине у Сенату Чака Шумера и лидера демократа у Представничком дому Хакима Џефриса претходних дана од актуелног предсједника тражили да се повуче.

Након више од педесет година активног бављења политиком, Бајден не би требало да буде изненађен „издајом“ својих колега, који су показали спремност да га путе низ воду чим су „осјетили крв“. Међутим, он то вјероватно није очекивао од једног од својих некада најближих сарадника – бившег предсједника Барака Обаме.

Зашто се Обама окренуо против свог некадашњег потпредсједника?

Према писању „Њујорк тајмса“, Обама је током недавног разговора са Бајденом упозорио да би демократе могле да доживе „катастрофални пораз„, док су некадашњи савјетници и стратези некадашњег председник били међу најотворенијим критичарима Бајденове кампање и учинка током предсједничке дебате 27. јуна.

Обама је, наводно, покушао да „на лијеп начин сугерише“ актуелном предсједнику да се повуче, како се овај не би наљутио и постао још одлучнији у својој одлуци да изађе на црту Доналду Трампу. Међутим, „Њујорк тајмс“ наводи да Обамини савјети „нису били претјерано добродошли“, као и да је Бајден био љут на свог некада блиског сарадника због покушаја да га „избаци“ из предсједничке трке.

Након што је Бајден саопштио да ће се ипак повући, Обама је убрзо објавио саопштење у ком је похвалио резултате свог некадашњег потпредсједника, додајући да „зна да Џо не би донио такву одлуку да не мисли да је она најбоља за Америку“. Некадашњи предсједник је, помало криптично, додао да „верује да ће лидери наше странке успјети да створе процес из којег ће се појавити изванредан кандидат„.

Обама, дакле, није отворено стао иза номинације актуелне потпредседнице Камале Харис, која је актуелни фаворит да замијени Бајдена. Њу је до сада јавно подржало преко 200 чланова представничког дома, сенатора и гувернера – али и породица Клинтон, иначе веома утицајна у демократским круговима.

Харисову је подржао и сам Бајден, који је на мрежи „X“ написао да је одлука из 2020. да је именује за потпредседницу „најбоља одлука коју је направио“.

Обамини мотиви и даље нису најјаснији, а у јавности су се појавиле различите теорије. Једна од њих је да некадашњи председник покушава да „очисти пут“ за номинацију своје супруге Мишел, о којој се већ годинама говори као о потенцијалном предсЈедничком кандидату Демократске партије.

О потенцијалној кандидатури Мишел Обаме на „X“-у је писао некадашњи кандидат за републиканску предсједничку номинацију Вивек Рамасвами, али и милијардер и власник те платформе Илон Маск, који је у одговору на објаву да би некадашња прва дама могла да буде предсједнички кандидат написао да то „дејлује неизбјежно“.

Мишел Обама важи за једну од најпопуларнијих личности међу гласачима демократа, а недавно истраживање Ипсоса показало је да би она једина могла да победи Трампа на предсједничким изборима. Међутим, она је у више наврата рекла да нема политичких амбиција, те да се неће кандидовати на предсједничким изборима.

Демократе блиске Обами тврде да „не би требало обраћати превише пажње“ на чињеницу да некадашњи председник није подржао Харисови, као и да он „жели да се позиционира као непристрасан старији државник“, наводи „Њујорк тајмс“.

У исто време, амерички активиста и коментатор Џек Пособик је написао да Бајденова подршка кандидатури Камале Харис није искрена, односно да се он на тај начин свети демократама које су му „забиле нож у леђа“, пошто је свестан да она не може да победи на изборима.

Барак и Џо – сарадници и (не тако добри) пријатељи

Најновије спекулације наводној улози Барака Обаме у одлуци Џозефа Бајдена да се повуче из предсједничке трке поново су подгрејали спекулације да односи двојице политичких ветерана нису тако добри као што се приказују у јавности.

Иако је Обама у више наврата хвалио учинак свог некадашњег „броја два“, али и учествовао у његовим предизборним митинзима, њихов однос је од самог почетка, односно од када је Обама постао сенатор 2005, гдје је морао да сарађује са 19 година старијим и знатно искуснијим Бајденом, био компликован и оптерећен међусобним неповерењем.

Њих двојица су се нашли на супротним странама током демократских предизбора 2008, када је Бајден Обаму назвао „првим мејнстрим Афроамериканцем који је артикулисан, чист, паметан и лијепо изгледа“, због чега се нашао на удару критика, након чега се извинио свом противкандидату.

Обама је касније исте године изабрао Бајдена као свог потпредсједничког кандидата, наводно зато што је уз себе желио „старијег и искуснијег политичара без превеликих политичких амбиција“, који би представљао контраст његовој младости и динамичности.

Иако се њихов однос донекле поправио током Обамина два мандата на челу САД, он никада није био савршен. Председник је свом „броју два“ замерао то што је умео да изгуби контролу и улази у запаљиве расправе са другим званичницима, док је Бајден Обами пребацивао његову неодлучност у напетим ситуацијама и неспремност да преговара са Конгресом.

Бајден Обами није заборавио ни то што је током трке за демократску номинацију на изборима 2016. године подржао Хилари Клинтон, а не њега, наводно зато што је веровао да некадашња прва дама има „најбоље шансе да побиједи“.

Током предизбора четири године касније, Обама је одбио да подржи било ког кандидата, укључујући и Бајдена, да би „преломио“ и стао иза свог потпредсједника тек након што је он поразио све конкуренте.

(РТ Балкан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: