Камчатка – полуострво на крају света и земља вулкана, гејзира и медведа

Пише: Остоја Војиновић

Ходајући нераскрченим пролазима и неутабаним стазама ледене, велике и моћне Русије, на далеком истоку сачекаће нас једно чудо у виду полуострва. 30, као да постоји независно од нама познатог времена и простора. Природни извори вреле воде створили су око 120 гејзира, од којих неки избацују водене стубове чак и до 300 метара у висину. Због свега наведеног, житељи ове прелепе земље препуне екстремних прилика и предела, називају Камчатку земљом „ватре и леда“. О њеној лепоти биће речи у овом тексту уз фотографије, што би требало да попут неког природног интермеца буде подсетник на ону истинску и дивљу, нетакнуту лепоту коју само природа може да створи и дарује.

Полуоство Камчатка на руском Далеком истоку испреплетано мрежом вулкана и гејзира једно је од најдивнијих места на свету. Камчатка, острво Карагински и Командирска острва сачињавају Камчатску Покрајину, једну од осам руских покрајина, који између осталих сачињавају руске федералне субјекте. У овом крају живи око 402.500 становника, од чега су већина Руси, али има и око 13.000 Корјака. Више од пола становништва живи у местима Петропавловск Камчатски (192.028 становника) и Јељизово (41.533).

Све до 1990. посета Камчатки је странцима била забрањена, а грађанима Русије је требала специјална дозвола. Сада је Камчатка отворена за све. Овде ће вам се, као ретко где на планети, чинити да откривате један сасвим непознат свет – долине и реке са термалним гејзирима, калдере вулкана дуге по неколико километара и рељеф који се мења после сваке вулканске ерупције. Иако је Камчатка откривена пре више од 300 година, о њој се до данас мало зна.

Ову дивну земљу открили су руски козаци пре више од 300 година, али Руси и данас о њој мало знају. Што се тиче становника других земаља, већина њих једноставно није чула ништа о Камчатки. И ово није изненађујуће. У то време, када је пут до Камчатке трајао више од годину дана, мало је било подвижника који су били спремни да оду на крај света само да би о томе причали другим људима.Извештаји о ретким експедицијама стављени су у архиве, појединачне географске публикације сакривене су на полицама библиотека. Само ретки записи са „краја света“, могли су да се пронађу у посебним географским издањима.

Један од првих истраживача Камчатке био је Степан Крашењињиков који је за собом оставио јединствене записе о „леденом полуострву“ и низ свеобухватних географских, природњачких и и етнографских података.

Своја сазанања сабрао је у драгоценој књизи „Опис земље Камчатке“ која је први пут је угледала светлост дана далеке 1755.године и од тада много пута прештампана, а ни данас није изгубила своју научну или белетристичку вредност. Може се рећи да су све наредне књиге о Камчатки нека врста наставка или развоја фундаменталног рада Крашењињикова и да су као идеју-водиљу и „добар калуп“ користиле дело Степана Крашеникова.

У двадесетом веку авиони су Камчатку приближили и Европи и Америци, али је то није учинило приступачнијом. Тајанствено полуострво је било међу најзатворенијим подручјима Совјетског Савеза. Као што је већ поменуто, до 1990.године ниједан странац није могао да крочи на Камчатку, а чак је и Русима била потребна посебна пропусница. Али они који су хтели да својим очима виде магични свет Камчатке, и поред свих препрека, стигли су до ње. Експедиције са геолозима, вулканолозима, самосталне руте – Камчатка као да је поново откривала: црне плаже обале, задимљена брда, плаве гребене, обојене белом бојом снежних поља. Медвеђи трагови водили су до срца ове фантастичне земље…

У овом региону, задивљујућа лепота и величина природе још увек су у ваздуху. Поглед који се путнику отвара кроз прозор авиона не само да је невероватан, он коначно уверава да је Камчатка сасвим друга планета.

Овде се и само време враћа.Огромни Тихи океан уступа место величанственим вулканима.Рођени пре више хиљада година, живи и неосвојиви, пажљиво окружују најлепши залив на свету – Авачу. Срце почиње да се стишће у ишчекивању незаборавног путовања овим фантастичним полуострвом.

Камчатка је по величини једнака површини Немачке, Аустрије и Швајцарске заједно и уврштена је на листу од 200 глобално значајних екорегија коју је припремио Светски фонд за дивље животиње

Вулкани, извори и гејзири ове земље су јединствени природни и географски феномени.Комбинација овако ретких појава са околним рељефом и вегетацијом ствара јединствене природне пределе.

Али вулкани нису једино благо. Посебност земље Камчатке је посебност трава, дивљег цвећа ретке лепоте, прозирних језера, најчистијих планинских водопада и шума. Само на Камчатки је сачуван јединствени фрагмент предглацијалних четинарских шума – гај грациозне јеле. На површини од свега 19 хектара расте јела, какве нема нигде на свету.

Овде можете видети највиши вулкан Евроазије – Кључевскаја шопка, највећег мрког медведа на свету, реке са најчистијом водом пуном рибе, и језера која се појављују управо у кратеру вулкана и задивљују својим бојама.

Ниједна фотографија не може да дочара сву лепоту светски познате фантастичне Долине гејзира или лунарних пејзажа вулкана Толбачик. Само на Камчатки је могуће спустити се са падина вулкана директно у Тихи океан. Само овде су најнеобичније промене надморске висине, а планине су прекривене снегом до средине лета. Камчатка је почетак целог света.И спремна је да изнова изненади и освоји ваша срца када јој кренете у сусрет.

Чуда Камчатке

Тихи океан – На географској ширини Камчатке ретко је тихо. Његова вода је застрашујуће хладна чак и лети.Југоисточни ветар који дува са њега увек обећава хладноћу и кишу. Али он је примарни извор живота: сама Камчатка је рођена у океану, и сав живот на њеној земљи инстинктивно посеже за обалом.

Океан влада целом Камчатком, али на обали је његова моћ неподељена. Ублажава зимске мразеве и „хлади” летње. Да бисте осетили тајанствени живот обале, потребно је да живите најмање неколико дана у близини океана. Такво суседство је узнемирујуће, али лековито: усамљеност океана је толика да упија сву другу, малу самоћу. Живот на обали, испрва неприметан, заокупиће вас у потпуности, само треба да останете дан-два у некој празној колиби.

Тихи океан је невероватан призор. Докле поглед сеже видите безгранично плаветнило, на хоризонту океан лењо почива у тишини, тек ближе обали у зони где с еможе сурфовати на њему, формирају се таласи који се уз тутњаву обрушавају о обалу. У јесен, после олуја и циклона који редовно крстаре Тихим океаном, понекад само џиновски таласи допиру до обале.Тутњава, ниска, моћна тутњава ближе обали, све се то стапа у кипућу блиставо белу масу, прскајући на баршунасто црни, мокри песак. Понекад се могу видети китови убице или крзнене фоке, које са великом радозналошћу покушавају да вас ближе погледају. Океан у исто време смирује и доводи до дивљег ужитка.

Камчатка почиње и завршава се океаном. За три стотине година, колико је прошло од када су га открили руски козаци, до полуострва није направљен ниједан пут: до Камчатке се може стићи само морским или ваздушним путем. Људи одавде одлазе „на копно” и враћају се „са копна”. Да, и сама Камчатка је попут мистериозне земље која се уздигла из океанских дубина и „привезала“ се за обалу пре стотинак хиљада година. Али, везана за копно, никада се није удала за њега.

Вулкани – Вулкани Камчатке нису толико опасни: у сећању људи који овде живе, нема толико ерупција које су могле постати смртоносне. Па ипак, будући да сте близу вулкана, тешко је убедити себе да то нису ништа друго до геолошки објекти. Тишина поред вулкана је посебна тишина која испуњава душу несхватљивом комбинацијом стрепње и мира. Све изгледа непознато, гледаш око себе, као да осећаш на себи проучавајући поглед другог универзума: и страх и радост у исто време, јер под тим погледом одједном човек почиње да осећа како се над њим шири нечија неограничена моћ – можда је то једино, истинито. моћ која жели да се покори…

Који од вулкана Камчатке је најлепши? Иако објективни критеријуми увек недостају у питањима лепоте, могу се именовати три лидера.Кључевски, Корјакски и Кроноцки би могли ипак да буду вулкански симболи Камчатке. Предност Кључевског у „расту“ (апсолутне висине ових вулкана су: 4.750м, 3.456м и 3.528м) није толико значајна као што се чини на први поглед. Највећи вулкан Евроазије достигао је скоро пет километара висине због чињенице да је настао на својеврсном геолошком „постољу“ – падини древног вулкана. Сопствена висина Кључевског (релативна висина) је 3.000м – ово је мање од висине Корјакског (3.300м) и Кроноцког (3.100м).

Што се тиче облика конуса вулкана, или, како су фигуративно рекли у време Крашењињикова, „шатора“, многи, без сумње, више воле Кроноцког. Геометријски исправан, ребрасти конус, овенчан леденом капом, гледа у воде највећег језера на Камчатки. Лепота и величанство Корјакског вулкана није инфериорна у односу на своја два „брата“. Заједно са вулканом Авачински, чини величанствени ансамбл – саставни део панораме Петропавловск-Камчатског, а многи становници града према њему осећају скоро сродна осећања.

Међутим, сваки од вулкана Камчатке је леп на свој начин. На полуострву их има више од три стотине, а 29 их је активних.

Вулкане Камчатке УНЕСКО је уврстио на своју листу светске природне баштине 1996. године.

Туристи са неверицом слушају како житељи Петропавловска Камчатског без икаквог страха говоре о Корјакском, Авачинском и Козељском вулкану који се, када је ведро, јасно виде из свих делова главног града полуострва. Два вулкана су још увек активна и повремено „кашљуцају” и „пуше се“ на врховима, па се у граду осете благи потреси.

„Господар Камчатке“ – На коју год страну Камчатке да кренете, морате се сусрести са траговима медведа у снегу.Овде, у пределима релативно поштеђеним људског харања, у оази медвеђег царства, живи преко 200.000 медведа, који су, наравно, строго заштићени законом.Лов на медведе је повремено дозвољен за оне најстрасније ловце из читавог света, али то ловачко задовољство које траје десетак дана, кошта 9.000 долара.

Пре две стотине година, камчатски медвед је био мало угрожен.Козаци су остали равнодушни према медведу, били су заинтересовани за самур, а Ителмени једноставно нису могли да оштете његову бројност, јер су ловили луком и отровним стрелама. Ителмени су према медведу имали поштовање, чак и страхопоштовање, у својим легендама су га звали „људски брат“. Људи су почели да заборављају на ово братство са појавом првих пушака. Добра, поуздана пушка пружала је ловцима скоро сигурну прилику да лове камчатског медведа.

Мимо закона, поједини житељи Камчатке, бавећи се криволовом на медведе, могу лепо да се обогате. Медведи се, иначе, убијају због две ствари – због скупоценог крзна и цењеног лоја. Просечан овдашњи медвед тежак је 150 до 200 килограма, али има и оних који премашују 400 килограма.Наравно, криволовци су најзадовољнији када одстреле ексклузивне примерке од преко пола тоне.

Камчатски смеђи медведи имају боју која варира од пешчаних и сламнатих тонова до скоро црних. Камчатски медвед практично је лишен агресивности можда зато што је више волео рибљу исхрану од месне. Од памтивека, лосос је био главна храна „господара Камчатке“, главни извор резерви масти, омогућавајући му да преживи дугу зиму на Камчатки.

Мало је познато међутим, да ови колоси са Камчатке, после дугог зимског сна, мењају јеловник и нападају друге топлокрвне животиње из свог окружења, најчешће веверице. Готово нестварно делује податак да је, у ствари, овај предатор у суштини вегетаријанац, али када се у рекама појаве лососи, он нагло мења своје гастрономске навике. Делује невероватно, али неколико месеци, док се реке поново не напуне рибом, он се храни се готово искључиво на вегетаријански начин. У јулу, на обалској тундри и шумским пропланцима може се посматрати идилична слика медведа који пасу као стока.

Ако сте озбиљни у потрази за сусретом са камчатским медведом, треба имати на уму да је ово животиња колосалне снаге и издржљивости, одличне реакције, одличне координације покрета. Зубима глође сваку кост, канџама окреће камене громаде, у стању је да се пење готово окомитим падинама, сатима седи у леденој води. Одличан је пливач, на сувом сустиже коња на малој удаљености.Истина, не може дуго да трчи, али је добар шетач: за дан ће прећи добрих стотину километара.

Медведи почињу да траже свог партнера када напуне шест година.Током зимског сна у јазбини се рађају сићушни младунци чија тежина при рођењу једва прелази 300 грама. Скоро пола године мајка (женка медведа) храни своје потомство својим млеком невероватног садржаја масти – 20-25 процената. И тек када природа потпуно напусти сан, почиње да учи децу да самостално траже храну. Током свог живота, женка медведа, једна од најнежнијих и најбрижнијих мајки у природи, роди око 14 младунаца. Истина, само половина њих прераста у одрасле медведе.

По изгледу, млади медвед је мало неспретан. Али у исто време он је веома спретна животиња. Може да постигне брзину и до 60 километара на сат, да се пење по стенама, уским и клизавим стазама. Можда једино што није дато камчатском медведу је да се пење на дрвеће.Медведа карактерише способност учења, одлична меморија, непогрешива оријентација у простору .У дивљини нема природних непријатеља.Главни непријатељ је човек који често варварски поступа са „господаром Камчатке“. Сваке године, на обалама река, шумари уклањају стотине жичаних петљи – окрутног оружја за убиство.

На Камчатки живи око 15 хиљада мрких медведа – ово је 15 одсто медведа у Русији и 5 одсто свих медведа на свету.

Нема предела на нашој планети, где се медведи осећају тако лагодно, као „свете краве“ у Индији. Као да знају да су потпуно безбедни од многих цивилизацијских недаћа, којих, међутим, нису поштеђена њихова сабраћа из других делова сибирских тајги.

Долина гејзира – Велики број невероватних објеката чува резерват природе Кронотски, али ниједан од њих не може се упоредити по својој јединствености са Долином гејзира – неоспорним светским чудом, најдрагоценијом природном појавом коју је човечанство наследило.

Долина је откривена релативно недавно – у априлу 1941. године, када су се хидролог резервата Кроноцки Татјана Устинова и водич из Ителмена Анисифор Крупенин попели на корито реке Шумнаја и, ушавши у уски пролаз између стена, зауставили се близу ушћа непознатог.

У априлу још свуда има снега.Некако се сместивши на стрмој снегом прекривеној падини, изнемогли путници су решили да нешто поједу. На супротној обали реке видела се одмрзнута стеновита платформа, над којом се вијугао светли парк – и одједном их је ударио млаз вреле воде управо са овог одмрзнутог места. Уплашени људи су само помислили – морамо да се спасемо, међутим, убрзо је постало јасно да им кипућа вода није много наудила, и да није опасна. Фонтана се завршила изненада као што је и почела, а Устинова је схватила да је пред њом прави гејзир – први на Камчатки. Назвала га је „Прворођенче“.

Сада у Долини има више од 15 великих гејзира, постоје гејзири који шикну сваких 10-12 минута, а постоје и они који еруптирају сваких 4-5 сати. Облаци паре, фонтане кључале воде, невероватне боје падина по којима тече топла вода, заједно са бујним зеленилом трава и дрвећа, стварају очаравајући спектакл.

Свако ко први пут уђе у Долину доживи њену хипнотичку моћ, и у глави му се врти од одушевљења и изненађења.Гејзир је један од најневероватнијих природних елемената.Најједноставније је несхватљиво: зашто једно врело периодично шикља, а друго тихо кључа. Долина гејзира је 3. јуна 2007. доживела геолошку катастрофу. Брда у горњем делу кањона су се срушила, а рушевна лавине укупне масе 10 милиона тона спустила се низ клисуру. Снажна брана блокирала је реку Гејзерну и створила дубоко језеро испуњено топлом водом. Ухваћени испод вишеметарског слоја стене, многи гејзири су престали са радом.

Колико год да су велики губици од елементарних непогода, они ни најмање не могу оправдати варварство човека.Није потребно бити еколог да би се разумело: граница туристичког оптерећења коју Долина гејзира може да издржи је веома мала. Ово није Јелоустон парк, који годишње угости до 3 милиона људи и где буквално можете паркирати аутомобил близу гејзира. Долина гејзира је мали комад земље пун чуда, попут музеја блага, дубоко скривен од природе у планинским пределима Камчатке.

Камчатка ретко личи на своје фотографије. И не само зато што је слика увек само слика. Као што и приличи земљи из бајке, Камчатка се стално мења: сваки пут изгледа другачије.Што је више срећете, она постаје тајанственија. Што више причате о томе, теже је пронаћи речи.

Камчатка је јединствена, лудо лепа, мало позната и огромна, као и сама планета Земља.Када планирају своје путовање хиљадама километара од полуострва, путници ни не схватају колико је снажна привлачност овог необичног места. Чим закорачите на земљу Камчатке, осетићете живу жељу да видите што више.

Данас је Камчатка отворена за све: туристе, научнике и бизнисмене. Сви могу искусити тајанствену моћ њеног шарма и сачувати овај дивни свет, у коме живе реке које коегзистирају са вулканима, вечни снегови са врелим изворима, тајга са тундром, дивља звер са човеком…

За Камчатку се може рећи да представља изоловану државу на источној ивици непрегледног Сибира са три стране оивичену Тихим океаном усидрено је полуострво Камчатка.Његово копно заједно са 56 Курилских острва толико је далеко да га чак и Руси избегавају и прибојавају га се, а природа која га краси одузима дах.

Велика удаљеност од остатка земље и сурова клима (дуге хладне зиме и кратка оштра лета са изобиљем кише) која влада на Камчатки утицала је да полуострво буде проглашено најсуровијим делом велике Руске државе. Толико је било непопуларно да се чак ни политички затвореници никада нису слали онамо јер нико није хтео да тамо живи и чува их.

Од малих ногу руска деца су застрашивана Камчатком, а када би неко од њих заслужио казну у школи био би послат у посљедњу клупу док би их другари из разреда називали „камчацима“.

Ову забачену земљу од вајкада су насељавали Корјаци и Чукчи, а највећи део њих нестаје са лица Земље под најездом царских Козака у 18. веку. Њихови малобројни потомци и данас насељавају полуострво.Напредак модерног саобраћаја бар донекле је приближио Камчатку остатку света и омогућио нам да упознамо њену другу, светлију страну.

И на примеру Камчатке природа је спојила неспојиво, лед и ватру, и створила нешто прелепо. Хладно и забачено полуострво једна је од најактивнијих зона чувеног Ватреног појаса Пацифика. На полуострву постоји око 150 вулкана од којих је барем 30 активно. Најпознатији је вулкан Кључевскаја Сопка, висок 4.750 метара чија купа важи за једну од наљепших и најправилнијих на планети. Из купе на врху планине непрекидно избија густ дим а правих ерупција било је преко 50 у последњих 30 година. На Камчатки се налази око 10% свих активних вулкана на планети Земљи. Активне вулкане по правилу прате и моћни земљотреси, а други најјачи икада забележен регистрован је 1952. године управо на Камчатки и имао је снагу од 8,4 степена Рихтерове скале.

Предивни гејзири употпуњују горе поменуте тектонске активности. Могу се срести широм полуострва, а најпопуларнији су они у Долини гејзира. То је зона у подножју активног вулкана Кронотска Сопка са преко 25 извора топле воде. Ретки туристи најчешће посећују Велики гејзир који на сваких сат времена избацује млаз вреле воде до висине од 49 м у трајању од 4 минута. Прелепо Кронотско језеро употпуњује природни резерват површине преко 10.000 км2.

Осим прелепих пејзажа који помало подсећају на Исланд или Аљаску природу полуострва јединственом чине и многобројне животињске врсте.Највећи мрки медведи Евроазије, лососи и сибирски муфлони највећи су примерци фауне Камчатке. Сребрне лисице и арктичке веверице подсетиће вас каква је клима овде заступљена. А уз обале најчешће се срећу фоке и разне врсте морских птица. Уједно, фоке, лососи и рибе главни су извор сировина неопходних за живот локалног становништва.

Камчатка ће још дуго остати једна од ретких оаза наше планете коју људи нису у потпуности упознали и искористили. А то нам даје за право да се надамо да ће и јединствена природа, помало налик на научно-фантастичну сценографију, одолети изазовима савременог доба.

Већ самом чињеница ако доспете на Камчатку можете се сматрати срећником, а уколико се у обилазак упутите аутомобилом, полуострво на руском Далеком истоку указаће вам се у свој својој величанственој лепоти.

Пут дуг 740 километара пролази преко трећине Камчатског полуострва. Најбоље је на Камчатку путовати лети и у рану јесен, како бисте у потпуности могли да уживате у локалном колориту, густим четинарским шумама, снежним вулканима и језерима невероватних боја.

На Камчатки ћете се већ на првом кораку осетити као у Скандинавији: једноставне куће на обали хладног океана, дуге зиме, термални извори и гејзири, снег посут вулканским песком, и Ерманове или камене брезе које расту на целом полуострву – необично дрвеће кривих стабала и повијених грана отпорно чак и на јаке северне ветрове.

Овакав пејзаж више личи на Исланд, него на руски Далеки исток. Многи туристи се из године у годину одлучују да посете Камчатку, један од најудаљенијих и најнеприступачнијих региона Русије.Ово полуострво је по много чему јединствено и из тог разлога привлачи десетине хиљада туриста годишње, упркос баснословно високим ценама и тешкоћама које човек мора савладати да би уживао у овој руској далекоисточној бајци.

Путовање на Камчатку себи могу да приуште само богатији туристи, јер авионска карта из Москве кошта 20 хиљада рубаља (а у јеку летње сезоне чак 60 хиљада). Вожња хеликоптером до Долине гејзира кошта 90 хиљада рубаља. За литар бензина треба платити најмање 45 рубаља. Просечан рачун за ручак у локалном ресторану износи хиљаду рубаља.Одмор на Камчатки кошта као сафари у Танзанији или крстарење око Аустралије.

Камчатка је слабо насељена, па је овдашња природа незагађена, а вода изузетно чиста.Специјалитети камчатске кухиње су различите врсте тихоокеанског лососа: нерка, горбуша, кижуч (сребрни лосос) и чавича, као и плодови мора: морски чешљеви, чувене камчатске крабе и лигње.Током летње сезоне риболова туристи могу да пробају деликатесни црвени кавијар „пјатиминутка». Кавијар се може припремити и одмах на обали реке од тек упецане рибе. Ако на Камчатку дођете зими, не треба бринути за кавијар – он је овде преко целе године свежији него на континенту (како овдашњи житељи зову остали део Русије), јер је припремљен свега неколико месеци раније, током летње сезоне. На камчатским рибљим пијацама цена овог својеврсног јестивог сувенира је око 2000 рубаља, уз бесплатну дегустацију.

Камчатка је право место за све оне који су спремни да савладају бројне тешкоће да би својим очима видели необичну лепоту нетакнуте природе: језера пуна живота покрај вулкана, леднике из којих избијају термални извори, тајгу, тундру и дивље животиње које живе у непосредној близини људи. Овај дивни и невероватни свет, Игор Шпиљенок, фотограф природних лепота полуострва, у својој књизи „Камчатка коју волим” описује на следећи начин : „Док у мирно јутро са камером седим на обали Курилског језера и гледам излазак сунца изнад Иљинског вулкана, чини ми се да сам окружен непроменљивим, вечним пределима и пејзажима, да је све ово постојало много пре мене и да ће постојати заувек. Онда ме изненадни земљотрес подсети да је Камчатка једно од најнесигурнијих места на планети и да се овде у сваком тренутку може догодити нешто непредвиђено и грандиозно”.

На полуострву живи 350 хиљада људи, а у главном граду Петропавлаовск – Камчатском близу 200 хиљада становника, нема блештавог осветљења ни ноћног живота као у другим великим градовима.

Камчатка се налази између Беринговог и Охотског мора. У питању је полуострво дима, паре и ватре дуго 1.200 км и широко до 450 км. У хладној и забаченој земљи вулкана пружају се два планинска низа – средњи и источни хрбат с више од стотину вулкана.

Полуострво Камчатка се, не без разлога, убраја у најсуровије и најимпресивније делове наше планете. Хладни ветрови са Беринговог мора леде срж у костима, па и сам људски дах. Камчатка је одувек била обавијена велом тајанствености и иза те копрене скрива се њена магична привлачност.

На крајњем истоку Русије, „на крају свих светова“, у магичном пространству Камчатке царује суровост природе. Тамо се температура спушта и до минус 50 степени Целзијуса током дуге зиме, док са свих страна шибају ветрови са Беринговог мора.

Ово полуострво живих и мртвих вулкана, врелих гејзира и медведа захвата површину од 370.000 квадратних километара. За ову готово затурену и заборављену сибирску земљу откривену пре више од три века, поуздане анкете показују да и сами Руси врло мало знају о овом полуострву, а да не говоримо о људима са других континената, који чак нису ни чули за Камчатку.

Један од разлога те, да тако назовемо, „информативне блокаде“ у самој Русији, садржан је у самој чињеници да је све до скоро, до пре тридесетак година за посету Камчатки требало неколико одобрења и дозвола руских власти.

У не тако далека времена, пут до Камчатке трајао је више од годину дана, па је сасвим разумљиво што се број екстремних авантуриста и белосветских радозналаца, уопште одлучивао на такав изазов.

Међутим, како су све блокаде кратког века, почетком новог миленијума, руске власти су знатно либерализовале туристичко-привредне посете овом делу Сибира. Тако авиони са разних крајева Европе све чешће слећу на аеродром у Петропавловску, главном граду Камчатке.

Упркос свим набројаним околностима, Камчатка је била и остала магнет за многе истраживаче и смеле путописце.Без обзира што су мотиви посетилаца Камчатке веома различити, могло би се рећи да је међу доминантнијима исконски порив суочавања са непознатим и нагон да се одмере снаге са чудима и силама природе.

Данас на Камчатки можете сусрести бројне експедиције геолога и истраживача вулкана. Са нескривеним одушевљењем, они делују као ванземаљци који се пробијају кроз чудесан крајолик несвакидашњег геолошког састава: по морским плажама са црним песком, кроз густи дим и пепео многобројних живих вулкана, кроз нестварну пару гејзира.Свуда около протичу рибоносне и плаховите реке, а изнад њих су плаветне планине са обавезним снежним „капама“ или мртвим кратерима испуњеним водом.

Дивља Камчатка има ту неку невероватну моћ да посетиоца заувек освоји, дакле, онај ко крочи на њено дрхтаво тле постаје њен зависник за сва времена, и несвесно пристаје да прими њену узнемирујућу лепоту. Постоји безброј примера да су многи истраживачи и авантуристи дошли овде са намером да остану месец-два, а остали су цео живот. Још нико није објаснио ту освајачку моћ овог дела света.Она вам, чини се, широм отвара врата своје тајанствености: блиске сусрете са вулканима и бистрим рекама, непрегледна пространства тајги и тундри, дубоке снегове и окрепљујућа пролећа.

Данас једини начин да дођете до Камчатке јесу – ваздух и вода.Камчатка остаје магична земља, окружена морским дубинама. Њена жила-куцавица је њена веза са Сибиром и пространствима непрегледне Русије.

Као ретко где, на Камчатки постоји јасна веза човека са природом. Она има ту моћ да вас опчини страхопоштовањем и заведе и освоји лепотом дивљине, да у вас угради фаталистички „чип повратка“ и ви, једноставно, морате да јој се вратите.

Приликом писања текста као извори послужили:

материјали из књиге Андреја Нечајева „Чуда земље Камчатке“ ,Игора Шпиљенока фотографа природних лепота Камчатке „Камчатка коју волим“, и публикације за туристе „Камчатка, дух авантуре“

https://kamchatka.arbitr.ru/about/kamchatka

https://rs.rbth.com/travel/2015/06/09/kamcatka_sedam_iznenadjenja_za_turiste_40651.html

https://kamchatka.arbitr.ru/node/16981

https://kam24.ru/news/main/20220127/86871.html