„Канонско” злостављање деце

Француска је само једна у низу, последњи случај који је шокирао свет након скандала са сексуалним злостављањем деце у католичким црквама у Немачкој, потом Пољској, Италији, Аргентини, земљама Африке и Азије. „Културолошки геноцид” и срамотно поглавље у историји Канаде, у којој су силовања, изгладњивања, злостављања и друга зверства претрпела деца у хришћанским школама од 1890, па до најсвежијег скандала, указују колико је укорењена и системска ова монструозна пракса од стране оних који проповедају морал, хуманост и грешнике шаљу у пакао.

Француска црква се и лане суочила са срамотом кад је тамошњи свештеник осуђен на пет година затвора због сексуалног напаствовања више десетина малишана у периоду од седамдесетих до деведесетих година. Овим случајем, испоставиће се, једва је загребано по површини испод које је иживљавање постало канон, због чега такво понашање треба јасно поставити као злочин против детета.

Ово кажу и у комисији која је истраживала и саставила извештај на 2.500 страница о неделима свештеника заснован на црквеним, судским и полицијским архивама и разговорима са жртвама. Открили су да је око 216.000 деце злостављало свештенство Католичке цркве у Француској од 1950. године, где је деловало на хиљаде педофила. Комисија је пронашла доказе за 3.200 злостављача (верује се да их има далеко више), а тужиоцима су предати докази у 22 случаја у којима се још може покренути кривични поступак. У протекле две године успели су да ступе у контакт са више од 6.500 жртава и сведока.

А стварност је још страшнија. Шеф дотичне комисије Жан-Марк Сове каже, а „Монд” преноси, да је жртава и више, барем 300.000 – ако се прикључе случајеви које су починили они који нису свештеници, али раде при цркви. Бројке су, како и Сове рече, огромне, а недела су стравична. Злоупотребити и сексуално напаствовати дете, искористити поверење које малолетници имају према свештеницима, перфидније је од других злочина. Установили су да је 60 одсто њих, махом дечака, претрпело озбиљне сметње у каснијем емоционалном и сексуалном животу.

Тим поводом, током представљања извештаја комисије, представницима цркве обратила се једна од жртава рекавши им да су срамота за човечанство, те да је „у овом паклу”, мислећи на свет, било одвратних злочина, али да је ово врхунац, јер укључује издају поверења, издају морала, издају деце. Један од преживелих, како себе називају жртве које су успеле живе да изађу из стравичне трауме као последице сексуалног насиља, оптужио је цркву за кукавичлук, а комисији захвалио за ангажман, који, верује, доноси институционално признање одговорности цркве, из које су, пак, изразили срамоту и ужас и затражили опроштај. Жртве су им поручиле да је време да темељно преиспитају поступке својих припадника, а потом су осудиле тамошњу хијерархију и институцију окарактерисали као нефункционалну. И шеф комисије је подсетио да је Католичка црква до пре двадесет година показивала окрутну равнодушност према жртвама и да је, иако је проблем и даље актуелан, став почела да мења тек 2015. и 2016. године.

Скандали са злостављањем деце довели су цркву у највећу кризу у последњих 500 година. Критичари се одавно жале да су тамошњи закони застарели и да постоје да би заштитили починиоце, па је папа Фрања издао најопсежнију ревизију у последње четири деценије, где се напокон злостављање, поседовање дечје порнографије и прикривање недела сматрају кривичним делом, уместо да казна буде препуштена дискреционим одлукама виших свештеника. Ипак, трпео је оптужбе да је исувише споро реаговао на скандале и да није саосећао са жртвама.

И у комисији, током представљања извештаја, закључили су да је злостављање било системско и да црква не само да није предузела неопходне мере да то спречи, већ је жмурила, често свесно доводећи децу у контакт са сексуалним предаторима. Размере злостављања показују да је проблем и у Француској далеко распрострањенији него што се мислило.

Комисију су, иначе, основали бискупи како би расветлили злоупотребе и вратили поверење јавности у цркву. Они траже да се жртвама пружи и одговарајућа новчана надокнада, која је, иако недовољна за решавање трауме сексуалног злостављања, ипак неопходна у процесу признавања.

Њихова истрага уследила је годину дана након што је Велика Британија саопштила да је Католичка црква добила макар 900 притужби које се односе на више од 3.000 случајева сексуалног узнемиравања деце у Енглеској и Велсу, и то између 1970. и 2015. године, као и да је било више од 100 пријава годишње, почев од 2016. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: