Капетан Драган по изласку из затвора: Везали су ми руке лисицама, смрзавао сам се до границе; изолација ми неће тешко пасти

Чувари су ме пробудили у суботу у зору, у четири сата, рекли да се обучем, дали ми папир да сам слободан, а онда ми везали руке лисицама и утрпали у полицијско возило. Лепо сам их питао има ли грејања у комбију, питао да ли да се обучем боље… Наравно, грејање нису укључили и више од пет сати сам се смрзавао до граничног прелаза Бајаково – Батровци. Ту су ме буквално избацили из марице.

Овако, ексклузивно, готово у даху, за „Новости“ прича Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, који се после 13,5 година робије налази на слободи, у својој Србији.

Прешао је, говори Васиљковић до наше стране границе – пјешке.

Када су га полицaјци спазили одмах су јавили надлежнима, па су убрзо, каже, стигли и његови пријатељи. Претходно је, потврђује нам, подвргнут мјерењу температуре због вируса корона.

– Из изолације у изолацију – кроз осмјех нам је рекао у суботу по подне Кеп у телефонском разговору. – Ја сам 10 претходних месеци био у самици, али ово сада самовање ми неће тешко пасти. Хвала Србији што ми је обезбедила одличан смештај, компјутер, телефон…

Легенда српског отпора у Хрватској деведесетих година прошлог века препричава и како су се Хрвати потрудили да му загорчају дан напуштања Лепоглаве. Било је, каже, договорено да га сачекају пријатељи са аутомобилом. Међутим, каже нам, није му дата могућност ни да их обавести да се план мења већ је практично „отет и одведен“. Додаје и да му је забрањен улазак на територују ЕУ на 20 година.

Човек у затвору размишља и планира дан када ће поново бити слободан. Мени су другови чак хтели и авион да пошаљу. Представници наше државе су нудили ауто да на достојанствен начин крочим у Србију. Хрвати су све то знали и нису хтели ни то да ми омогуће. Три пута су одбијали мој захтев за превремено пуштање на слободу, а ја сам једини који је осуђен за ратне злочине коме казна није бар мало скраћена – огорчено говори Капетан Драган.

Васиљковић поручује да ће практично одмах кренути да испуњава обећање које је дао осталим Србима у Лепоглави који су остали на робији. Додаје и да ће државним органима пренети сва своја и искуства осталих 63 затвореника из „четничког павиљона“ у Лепоглави.

– Када дође време за изборе, затражићу од народа скупштински мандат да се глас тих мученика чује и у српском парламенту – каже Васиљковић.

Дојучершњи робијаш каже да је већ у току дана имао прилику да разговара са неким од пријатеља и сабораца. Није још стигао да се јави брату у Аустралији, звао је само, отрива нам „један женски број“.

На крају, саговорник Новости наводи да је потпуно здрав, али да мора да иде на операцију мрене на једном оку. На интервенцију ће када се, каже „ово око короне смири“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: