Карађорђе у центру Атине

О блиским односима између Срба и Грка, разумевању, заједничкој вери и византијској традицији, узајамној наклоности, поприличној сличности менталитета, исписано је море текстова. Чињеница да никада кроз историју нису ратовали између себе, а да су, стицајем историјских околности, увек били на истој страни и узајамно се помагали кад год је било потребно, била је више него довољна да се последњих деценија везе два народа окарактеришу братским.

Сведочанства о догађајима који ће остати записани у историји братских односа двају народа су бројна и честа. Од Крфа, Зејтинлика, Кајмакчалана, Крита, Кефалоније, Мистраса, Пелопонеза… до престоне Атине.

Вероватно није ни најважнија, ни најмонументалнија, али „Српски Карађорђе“ је извесно „најслојевитија“ атинска улица. Ненаметљиво, као и преосталих десетак, извире из жиле куцавице трговачке улице Атинас, али се само она, као за инат, благом узбрдицом улива у главни градски трг Синтагму.

На самом почетку то је сокак са уџерицама који се може прећи у неколико корака. Током протеклих 150 година више десетина пута су патуљасте лепотице реконструисане, али им је габарит и изворни облик остао нетакнут. Скоро ниједан „магази“ није празан, мада је катанац на вратима у Атини чест случај чак и у тако ексклузивним зонама. Ту су пекари, јувелири, трговци сувенирима, посластичари, конфекционари са бундама и крзнима…

На питање да ли зна по коме је названа улица у којој зарађује хлеб, извесни Статис, из ресторана „Неокласика“, прво се замисли, па онда са видним олакшањем осветли део школске меморије:

• Српски војсковођа. Ратовао против Турака. Е, пријатељу, мислио си да не знам? Ми смо нешто учили у некадашњим школама, за разлику од ових данас. Запалио је бакљу Карајорги Сервијас, показао да се може победити Османлија.

Како се приближава Синтагма, тако су зграде све веће, стил раскошнији, да би на самом ушћу у највећи атински трг заблистале палате у неокласичном стилу. Саграђене су почетком 20. века, баш негде у време када је тадашње градско надлештво одлучило да 1908. улицу Муза преименује у част великог српског вожда Карађорђа.

На самој Синтагми, с обе стране улице Српски Карађорђе су грандиозне палате, подигнуте непосредно пред прве савремене Олимпијске игре 1896. године. Некада су ту живели најбогатији Атињани, па су једно време биле ексклузивни хотели, а данас су власништво Националне банке Грчке.

На адреси Српски Карађорђе број 10, неких 50 метара од самог трга, смештено је Министарство економије. Прича се да је то главни штаб озлоглашене „тројке“ кредитора када издаје налоге и заводи ред у посрнулој грчкој економији.

Грцима „тројка“ никако није по вољи, али мора се приметити да је извесна симболика присутна. Као што је пре два века Карађорђе вишевековне снове о скидању ропских ланаца претворио у јаву, тако данас „тројка“ пуца из свих оружја у дубоко укорењену грчку склоност ка „пореском лавиринту“ из кога сви, осим државе, излазе неокрњени.

На северу полуострва Атике налази се градска општина Агија Параскеви (Света Петка). Мирна четврт, са карактеристичном платијом, којом доминира локална црква истог назива. Само стотинак метара од главне градске авеније Мисогион, један део паралелне улице Сулиу, зове се Булевар грчкосрпског пријатељства.

Помало претенциозан назив за двестотинак метара низа двоспратних кућа с обе стране улице вероватно сведочи о ентузијазму иницијатора да довољно звучним именом обележе време пуног замаха пријатељства између Агије Параскеви и београдске приградске општине Гроцка.

Почетком деведесетих, у време распада бивше земље, грађани ове четврти организовали су се у намери да привремено удоме српску децу са ратом захваћених подручја. Како се ситуација смиривала, тако су се деца враћала у домовину, а група мештана је, тугујући са малим Србима, желела да заувек овековечи тај период.

Мали грчко-српски одбор је анимирао челнике двеју приградских општина, сковани су и неки пословни планови. Пољопривреда и текстил у Гроцкој, туризам, грађевинарство, и златне руке наших занатлија у Агији Параскеви. Стигло се и до Винче и овдашњег Института за физику. Чуда у најави! Време је пролазило, одушељење је полако спласло, велики планови су отишли у заборав.

Данас је остао Булевар грчкосрпског пријатељства у Агији Параскеви и улица Свете Петке у Гроцкој. А идуће године је тачно 20 година од заборављеног братимљења атинске Агије Параскеви и београдске Гроцке.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: