Караџић – почасни грађанин Загреба
Заступништво града Загреба додијелило је 16. септембра 1861. године реформатору српског језика Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата „сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају“.
Колики је био Вуков утицај на хрватски језик најбоље је објаснио Иван Броз, чувени књижевни историчар и лингвиста из друге половине 19. вијека.
Хрвати су одлуком Сабора преузели Вуков модел књижевног језика са свим елементима, укључујући и акценатски систем.
Неки лингвисти добили су задужење да ураде „инструменте“ тог језика и уџбенике.
Године 1892. Иван Броз издаје и штампа Хрватски правопис у чијем предговору наводи да би се „све то могло назвати и српским правописом“.
Хрватски лексикограф Томо Маретић 1899. године издаје „Граматику и стилистику хрватског или српског језика“.
– Оно што је Цицерон за Латине, то је Вук за нас – записао је Маретић.
Вук је у Загребу имао улицу више од једног вијека, али је 1992. године преименована, пошто је у том периоду Хрватска раскидала све историјске везе са Србијом и Србима.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Бечки агент који је ширио латинизацију ћирилице, на пример избацио слово “ Ї ї “ а непотретно је убацио одвратно слово које чак није присутан у латиници а то је слово „Ј ј“ пореклом из „Француске и германских земаља“, које представља врста покатоличења Срба, промена идентитета и као врста моста између Срба и Хрвата. А ту време наша црква је са правом објавила критику.
Погледајте нелогичност реформе српске ћирилицe. Са правом је избачено слово “ Ь ь “ / Й й „, који престављају исти звук ( Ј ј ), слово „“ Ь ь “ увек долази после сугласници, а слово “ Й й“ долази увек после самогласници, наравно то је потпуна нелогучност у православни словенским језицима и требало је то избацити из употребе, јел превише се компликује писано писмо, и такође је у прво време реформе уместо слова “ Ь ь “ / Й й „, убачено је слово “ Ї ї „, старо слово у свим ћирилицима, словенска ћилична верзија латинског-герчког иота ( I i ).
Али одмах затим неко време, одлука је пала да се користи одвратно слово „Ј ј „, јел како су тврдили, то представља савршено слово (не видим по чему, али добро), а у суштини слово “ Ј ј “ нарушава цели изглед српске ћирилице и види се као из авиона да ово слово нема своје место у наше писемо.
Е сада, када знамо ову чињеницу, када знамо да су с правом избачени слова “ Щ Ы Э Ю Я “ који представљају допли звуци, и то нарушава идеју „један звук, једно слово“, е сада замислите нелогичност, уз некакав знак сећање или као неки артефакт да је српска ћирилица припадала православним словенским језицима, непотребно је створено слово “ Љ љ / Њ њ „, пазите сулудна идеја, избаци се слово “ Ь ь “ као напоменуто горе а враћате га преко дупли звуци попут “ Љ љ / Њ њ „, а ова слова крше правило „један звук, једно слово“, чиста шизофренија.
Сада ето како је требала изгледати наша ћирилица, 100% један звук, једно слово :
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ї ( Ј ) К Л М Н О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш.
Нема Љ Њ, а звуци Л и Ј се пишу одвојено на пример „Нїегош / Неманїа / Лїубав / Србиїа / СРБИЇА / Горски Виїенац.
Просто, јасно и логично.
Ћопава лисица,Цинцар и шарлатан!
Један од првих другосрбијанаца !