Карајлић: Сви би да посуде мало српске историје
1 min read
Неле Карајлић
Мултимедијални умјетник Ненад Јанковић, алијас Неле Карајлић, оцијенио је да је Србија мала, али да има огромну историју коју би могла да извози и посуђује, те да изгледа да је тај процес у току јер би сви около да посуде мало.
– Сви око нас би да посуде нало наше историје што средњовјековне, што нововјековне, што оне у вези са 20. вијеком – навео је у ауторском тексту за Блиц Јанковић, који је већ другу сезону и водитељ квиза на РТС-у „Ја волим Србију“.
Али, додао је он, Срби имају довољно цркава, битака, писаца, научника, да, када би им и отели пола, могли би да наставе квиз „Ја волим Србију“, који садржи много питања о историји Србије и њеним познатим личностима.
Јанковић је навео да овај квиз има у свакој сезони по 30 епизода, а да питања никада нису била иста, те да постоје многи велики европски народи који не би могли да саставе ни три епизоде јер би им понестало материјала.
Наводећи да зна колико Србија има мана, он истиче да се понекад догоди да мора да буде на њу и поносан због силне дјеце математичара која свако мало доносе награде са свјетских такмичења.
Јанковић је додао да се може бити поносан и на силне српске спортисте, који „имају више злата од Народне банке“, те на тенисера Новака Ђоковића и друге.
Неле Карајлић је истакао да је увијек поносан на Србију како реагује на невољу јер када на Србина удари нека пошаст, природна катаклизма или рат, у њему се пробуде најплеменитија осјећања која су у доба мира и просперитета углавном невидљива и потиснута користољубљем и себичношћу.
– Када би Срби живјели под сталним притиском несрећа и катастрофа, били бисмо најплеменитији народ – додао је он.
Јанковић је, као моменат када је био најпоноснији на Србију, описао сусрет са некадашњим пријатељем из Сарајева који у Амстердаму снима документарне филмове о разним свјетским феноменима, па и мигрантима.
– Са многима је разговарао и каже ми да их је /мигранте/ од свих земаља кроз које су пролазили најљепше примила Србија. Е, тад сам био најпоноснији на своју земљу. Тада сам заплакао – навео је Јанковић.
Извор: Интермагазин
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Što nam je bogatija istorija, to nam je siromašnija geografija!
Baš i nisi u pravu Bogoljube.
Evo igrom slučaja I sam sam bio pripadnik te raje i sam sam osjetio dobrotu i jaranstvo sarajevske raje. Htjeli su sve Srbe koji su nešto bili i značili u gradu da iskoriste za njihovu propagandu, a ako nisi bio njihovog mišljenja automatski si bio miš, papak, brđanin,.. Zašto bi Sarajevo bilo samo njihovo, zašto je Sarajevo više Sejino nego Neletov. Zašto bi Srbi pristali na ovo otimanje istorije kad se zna da u Sarajevu najstariji grobovi jesu srpski, najstarija bogomolja jeste srpska, cjelo sarajevsko polje bilo je srpska imovina, na Bjelavama, Kovačićima čak i samoj Baščaršiji su najstarije porodice bile srpske, ako si iz Sarajevu znaš o čemu pričam, pusti te priče o haubicama i šta ti ja znam, povraća mi se od toga, Srbi ovo, Srbi ono, a Srba nigde. Zašto ne kažeš šta se desilo sa Pofalićima i Srbima koji su živjeli u tom delu Sarajevu, Buća Potokom, Aneksom,… Pusti Bobo te aitošovinističke priče, Nele je simbol Sarajevu, bez Neleta ni Sarajevo nebi bilo to što je nekada bilo, danas je, u svakom slučaju, kasaba puna Sandžaklija od kojih se svakom normalnom Sarajliji, u neka druga vremena, dizala kosa na glavi.
Žvaljo je dostigao vrhunac karijere, nakon mladalačkog panka i satire, postao je ono što je oduvijek i htio – sad je u centru pažnje kao autentična provincijska dvorska luda. Veli, ponosan je kako Srbija reaguje u kriznim vremenima. Dakle, ponosan je na one haubice i snajpere što su ubijale njegovu raju u gradu u kom je rođen gotovo pune 4 godine. Ili Srbija možda nije učestvovala u tom ratu!? Tako je Žvaljo postao moderni janjičar, prvi spreman da pljune po onome što je i odakle je zarad malo javne pažnje i legitimacije da je veći Srbin od Šumadinca. Nesretnik i ne zna koliko ga oni kojima se uvlači u debelo crijevo zapravo preziru.
Čudna je ova Komlenova teorija, Beograd provincija i čak i Srbi bježe iz njega?!
U Beogradu žive četiri Crne Gore, najotvoreniji grad na ovom delu evrope, iz godine u godinu sve veći i veći. Dolaze Slovenci, Hrvati i masa mladih i starih evropljani da vide srpsku dušu, gostoprimstvo, provod. Zagrebačke registracije vidiš na svakom koraku, što je sa beogradske u Zagrebu problematično, grad raste, prave se nove zgrade, autoputevi i svi ostali putevi vode u Beograd dok istovremeno imamo pojavu masovnog iseljavanja iz Hrvatske, Crne Gore, pogotovu severa o Bosni da ne pričamo.
Biće ipak da je Komlen zadnji put bio krajem osamdesetih u Beogradu pa mu se slika malo iskrivila, u svakom slučaju I Komlen je u Beogradu dobro došao i nebi bilo zgoreg da malo popravi znanje iako se on u sve razumije.
Са многима је разговарао и каже ми да их је /мигранте/ од свих земаља кроз које су пролазили најљепше примила Србија. Е, тад сам био најпоноснији на своју земљу. Тада сам заплакао – навео је Јанковић.
—————-
Овако, Јанковићу, задржасмо арнауте 1912., па нам то би мало него их још примисмо из албаније 1945. Заплакао си, велиш? Заплакала је и наша нејач на Косову и Метохији због таквих попут тебе што пуштају „мигранте“ међу Србе. Доста је било!
Slažem se da je teritorijalnost (odbrana svoje teritorije) od uljeza, karakteristika svakog živog stvora i preduslov opstanka (ovo nevezano za aktuelne migrante). Prevelika tolerancija škodi (neoliberali neka sviraju svoju pjesmu).
Upravo suprotno, tamo gdje ljudi hrle je sreća, tamo gdje niko ne dolazi je i bog okrenuo leđa. Imaš primjer Beograda, dok je cijela Jugoslavija hrlila u Bg to je bio centar Balkana; danas i srbi bježe iz njega i to je duboka provincija, grad siromaštva i primitivizma. Zašto niko ne hrli u Rusiju ili Kinu a svi idu u Njemačku, u Njujork ili Majami.
Pošto, kažeš, narod zaobilazi Srbiju, neka nas zaobiđu i tkz migranti. Neka idu kod ovih što im „usrećiše“ njihove zemlje, nama ne trebaju.
… E baš mi stalo da ponovim : Koji će nam moj jedna ona prava, glomazna, teretna i opterećujuća ona istorija srpska, kada imamo ovu taman po mjeri naše srpske pameti!!!
… Politički korektno neko Srbina, Karajlića!
Inače, kaže se krađa! … Otimačina! Razbojništvo! Sakaćenje! Varvarsko otimanje i prekrajanje tuđeg u svoje! Srpska istorija koja se porodila u desetine tuđijeh haljina, zakukuljena i zamuljana, da se Vlasi ne dosjete!
Čista perverzija od historije, od inače ušropljene srpske istorije, koja i njemu stručnjaku, počinje neđe s početka srednjeg vijeka,kada su ono na Balkan otud neđe-niđe doodili ne Srbi, nego Sloveni, koji su i oni, uzgred budi rečeno, bez pisma svoga i jezika, iako su Slov(eni) – sve vodotokovima nikad pješice Srbi, većinom u primitivnim plovilima izdubljena napoli stabla hasta, još i ronioci oni podvodno doodili, baš tako što su svo vrijeme disali kroz stabljiku šuplje trske!?
Šupljih glava Srbi bez svoje prave istorije, ne daj Bože i one predhrišćanske, one najvažnije istorije antičkih Srba starosjedelaca Balkana! … Još i starijih Protosrba, prostranih onih Srba, od zapadnog dodira sa Francima i Langobardima do sretnog im onda života na Istoku sa Semitima, koji o nima ispisaše hiljade stranica! O dobrijem svojim susjedima Ptotosrbima, koje nazvaše „Ljudima Knjige“, o onima koji će im donjeti i prva ona saznanja o severnom nebu i zvijezdama!
… Što bi se reklo, posudili je. Razno-razni, posuđivali kako gođ im se htjelo i prohtjelo! Hrvati su tek na kraju toga lopovskoga spiska. Pri samom kraju.
A mi Srbi sa svojom smo istorijom još uvijek na samom početku, u grdnu jednu zavadu š njom!
Još uvijek u onu mrtvu tačku Srba Slovena s iranske visoravni, ne znam oklen, Karpata zar, Kavkaza, u svakom slučaju dotepanci Srbi na Balkan. Nijemi oni, bez jezika i svoga pisma. Barbari sa stepa Istoka!
Eto tu smo zapeli, ni korak dalje od kada su nam istoriju iza Berlinskog Kongresa napisali Germani.
Koji oni sada pišu, nezavisno njihove naše istorije, da su i oni nekim slučajem dijelom(dobrim), i oni porjeklom iz te Protosrpske narodonosne skupine kojoj je, od sve četri strane svijeta, Evropa najstarija ona postojbina, Mediteran i Balkan, pa sve tamo do istočnih oboda Sirije! Još i u jednom slabašnom doduše dodiru sa indoarijskim Dravidima, koji i oni ostaviše pismenog traga o tom susretanju sa Srbima na okrajcima indijskog podkontinenta!!!
… Mašala nam bilo. I koji će nam moj ta, takva i tolika istorija, i kako bi uopšte izgledali ti naši udžbenici istorije!?
Pored ove zdenute i lažne, po mjeri naše pameti! … Srbske. Razistorije!!!
Nele je uvjek u pravu. Jedino što niko ne spomene obračun sa jugosmradovima koji nas pobiše i još uvjek žive od naše krvi. Samo rat protiv tog ološa i u Srbiji i R. Srpskoj i Crnoj Gori može naš narod opraviti. DOK JE JUGOSMRADOVA NEMA SRBA
Šta je zaista istina o srpskim sportskim uspjesima? U razvijenom svijetu sport je profesija i karijera kao svaka druga profesija. Ne možete studirati fakultet i baviti se sportom profesionalno, nemate vremena i za jedno i za drugo. Zato se njemci, holanđani, šveđani, amerikanci, britanci odlučuju za sigurnije karijere i profesije, završavaju fakultete a ne bave se sportom profesionalno. Ima i među njima pojedinaca koji se odlučuju za sport kao što je Federer, ali takvi su rijetki. Ko je najbolji u sportu? Isključivo sirotinja. Sirotinja živi u drugačijim sistemima u kojima ti ni fakultet ne donosi sigurnu budućnost i posao. Zato im je jedini izlaz uspjeh u sportu. Najbolji sportisti su crnci. Na ovogodišnjem omladinskom prvenstvu svijeta u fudbalu pobijedila je ekipa Gane. Je li uspjeh u sportu nešto zavidno? Zaista ne. Da ne pominjem da su neizostavan dio današnjeg profesionalnog sporta stimulativna sredstva.
Zavidna srpska istorija o kojoj priča Karajlić? Kad je to bilo?
Doprinos Srbije svjetskoj civilizaciji i kulturi je gotovo pa neprimjetan. U Metropolitenu je svojevremeno napravljena izložba Vizantije i gotovo sva srpska kulturna baština je pripisana Bugarima. Toliko.
to je ona istorija, koje su se tvoji preci odrekli.