Карте
Пише: Милица Бакрач
Купили смо карте, воз ће сваког трена…
Ех, дугог ли дана оном који чека.
Купили смо карте! Кроз поља зелена,
ускоро крећемо… чују се далека
вољења и тајне… Ручак на сред стола…
У ранцима шминка. Чоколада. Књиге.
Купили смо карте. Што даље од бола
да отпутујемо. У пртљагу – бриге
остају, за дане док још сунце памте.
У тренутку једном срушио је писак
све жарке жеље сад узалуд пламте,
опомињући ново, страшно доба,
на још један његов ударац и врисак.
Купили смо карте јер смрт је сеоба…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Сестрице мила….србинова нагоркињо вило….твоји стихови надимају братске груди, твоје риме вољу, вјеру и наду буде. Нагоне сузе оку горскоме као кад груне искра из камена горског.
Благо роду и дому твоме и браћи твојој диљем Васељене што имају тебе славуја и јунака потоњег доба.
Какве риме! Дучић и Ракић би тако нешто пјевали, да су овом јаду свједочили.