Кашичица за бебе стара 7.000 година – пронађена у Србији

Полемика стара цео век где је кроз југ Србије пролазио Виа милитарис, римски војни пут, решена је током изградње гасовода Ниш – Димитровград. Ова веза између истока и запада изменила је трасу гасовода, а Србија има четири нова важна археолошка локалитета. На једном је римска вила, осванула је и кашичица за храњење беба из 5500 године пре наше ере.

Стручњаци су још 2020. године прошли целу трасу будућег гасовода и утврдили да би багери могли наићи на 23 археолошка локалитета. Даља истраживања упутила су их на неколико места најбогатијих остацима историје, а на локалитету Блато освануо је део античког пута.

„Више од 100 година траје академска расправа којом трасом је пролазио римски пут између Туреса, античког града на простору данашњег Пирота и Ремезијане, Беле Паланке. Опште уверење је да је та траса ишла долином Нишаве, кроз Сићевачку клисуру. Међутим, верујемо да је ово откриће разрешило ту дилему. Остаје да дефинитивно докажемо да је ишао трасом дуж данашњег пута Пирот – Понор – Бела Паланка“.

Ово за Спутњик каже археолог Завода за заштиту споменика културе Ниш Александар Алексић, који са колегиницом Јасминком Богић руководи истраживањима дуж трасе важног гасовода и додаје:

„Када смо схватили да се ради о античком путу, питали смо се шта сада чинити, јер је дошло до укрштања гасовода са њим. Могао је да буде решен као други, да прође испод њега, али смо имали ситуацију да се траса пута у озбиљној дужини од неколико десетина метара поклапа са трасом античког пута. Договорили смо се да се гасовод заобиђе“.

После проналаска римског војног пута, вековне важне везе истока и запада, још једно изненађење. У близини је пронађен и праисторијски локалитет. Иако је разнет пољопривредном обрадом током векова, реч је о правом царству артефаката.

„Из неколико сонди извукли смо више стотина килограма покретних археолошких налаза. Сада се буквално питамо, шта да радимо са тим. Капацитети установа нису такви да могу толико материјала да приме. То је био други разлог да померимо цевовод.

Истраживање самог пута још није почело, зато што се налази у атару села Блато, где је блато и лети, у време суше.

Римска вила на пољопривредном имању поред Наисуса

Гасовод је на инсистирање стручњака заобишао и околину цркве Светог Архангела Михаила, а у атару села Малча, истражујући простор где би цеви могле да се инсталирају, археолози су пронашли мали објекат из 3. или 4. века. Када су почели да га истражују још једно изненађење: још једна грађевина из тог периода, мали објекат заправо се налазио у много већем.

„Ради се о хореуму, житници, пољопривредном објекту који не може стајати сам. Он је вероватно део једног римског пољопривредног имања које се налазило на том простору. Ради се о потпуно новом локалитету који се, наравно, шири и ван трасе гасовода. Вероватно ће бити предмет даљих истраживања. У овом случају смо померањем цевовода спасили много већи антички објекат“, каже Алексић.

Нажалост, ова грађевина је на простору који се више векова пољопривредно обрађује, па је очуван само у темељној зони, али је веома важан, јер се ради о новом, до сада непознатом локалитету у околини Ниша. У њему су пронађени и остаци античке уметности.

„То су фрагменти фрескосликарства, нисмо, нажалост, наишли на њихову аутентичну позицију, јер су овакви објекти најчешће у каснијим периодима, током Средњег века, па све до шездесетих прошлог, коришћени за узимање камена као грађевинског материјала у изградњи кућа или помоћних објеката.“

Нови путоказ и римско купатило

Трећи археолошки локалитет који је померио гасовод Ниш – Димитровград је Чесма Моралија. Ту је откривен миљоказ, масивни стуб какви су постављани покрај путева широм Римског царства.

Према историјским подацима, на том месту се налазио Морали хан из турског периода, 16 -17. века. Веровало се да је ту некада пролазио пут, поред кога су грађена таква одморишта. То је била претпоставка, али откриће објекта из 4. или 5. века разрешило је и ову мистерију.

„Нажалост, објекат је оштећен ранијом изградњом, вероватно старог пута од Ниша до Беле Паланке. Али само откриће миљоказа, кога тек треба да прочитамо, нови је доказ, нови путоказ, смерница за сагледавање трасе Виа милитариса између Ремезијане и Наисуса. Ово даје смерницу да је ишао трасом данашњег пута Јелашница – Црвена река. Објекат то практично већ потврђује. А хан није турски – антички је.“

Кашичица за бебе стара 7500 година

Великим открићима на траси гасовода Ниш – Димитровград као да нема краја. Једнако важни су и они из праисторије, а откривени су остаци старчевачке културе, око 6000 до 5500 г. п. н. е., винчанске културе, око 5000 г. п. н. е., али и из бронзаног доба, око 3000. до 2000. године пре наше ере.

Један од најзанимљивијих артефаката је кашичица за храњење беба направљена од кости, прибор којим је на простору Србије неко хранио дете у старијем неолиту, око 5500 г.п.н.е.. Оваквих предмета већ дуго има у музејима у Србији, али је тек однедавно познато о чему се ради.

„Локалитет из бронзаног доба на ушћу реке Јерме у Нишаву сада је предмет додатних истраживања. Нема их пуно, вероватно из климатских и географских разлога. Сва та места, посебно у римском периоду, била су занимљива људима, тада су доживљавала бројна оштећења, тако да данас, у овом делу Србије, врло ретко наилазимо на локалитете из бронзаног доба, тако да је само откриће таквог локалитета значајно.“

Гасовод је завршен и пуштен у рад, а археолози су тек на пола посла.

Услови су тешки, због лошег приступа локалитетима који су далеко од насељених места, до њих воде сеоски, земљани путеви који су често непроходни.

Победа културног наслеђа

Ипак, Алексић каже да одавно нису оволико уживали, обично се напорно боре да нешто сачувају. Често и не успевају, а сада су имали сјајну сарадњу на релацији Министарство рударства и енергетике – Србија гас – надзор пројекта.

„Сви су разумели да је ово државни пројекат, урадили смо све како треба. Није на делу било само поштовање закона. И више од тога. Имамо гасовод, а сачували смо и археолошке локалитете“, закључује Алексић.

До сад је истражена површина од преко 2500 квадрата и прикупљено више од тоне археолошког материјала који представља покретно културно наслеђе Републике Србије.

Осим археолога Завода за заштиту споменика културе Ниш, у истраживачким тимовима су стручњаци Филозофског факултета Универзитета у Београду, Балканолошког института САНУ, Археолошког института Београд, Народног музеја Србије, музеја из Ниша, Неготина, Пирота и Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: