Касно се Душко воље народа сјети

Једна од ријетко добрих информација, о којој се претходних дана спекулисало, јуче је и званично потврђена. Барани, слободни грађани извојевали су побједу над системом и то својом истрајношћу, непрекидним бунтом и притиском.

Довели су до тога да црногорска Влада нареди барској администрацији да одустане од градње вртића у дворишту гимназије.

Какав успјех, путоказ, искра!

Оно што не смијемо изоставити из ове приче, јесте да се до побједе дошло преко гробља посјечених барских чемпреса, али и ненадокнадивог губитка једне Иване, жене и мајке.

И онда премијер Душко Марковић каже: „Ова влада неће радити против воље грађана“. Како се премијер није грађана сјетио кад су, по сопственом признању, противно вољи 85 одсто грађана, признали лажну државу Косово, јер, како је казао, они су имали визију.

Или када су, без да чују глас народа, јер су знали какав их исход чека, приступили НАТО савезу, или можда кад су послали официра на прославу Олује, или војнике да бране Космет од Срба…

Или што свакодневно осиромашују сваку породицу, поједница, док се они енормно богате, јер то, сигурно, није по вољи грађана.

Али, можда, премијер опет има неку визију, те с тога са пуним правом очекујемо да подржи захтјеве слободних људи, као што је то учинио јуче, и учини све да Ђукановић, Катнић, Станковић, Радоњић али и он сам поднесу оставке. Јер, „ова Влада не иде против воље грађана“.

Иза ове одлуке, јасно је стоји опет онај тихи, а тако бучни рат кланова у ДПС-у, гдје премијер чини се, граби прилику да се домогне оног „здравог ткива“, да јој буде репрезент и партнер за будућност…

Но, касно је премијер – добио визију. Касно се сјетио народа и његове воље, након што је са својим шефом прегазио Црну Гору, економски, духовно, културно…

Остао је вртић и прегажени чемпреси, прегажен један нерођени живот, сузе гимназијалаца док су у зору тестером, како само они знају срушили те горде чемпресе, јер овом режиму и сваком његовом ткиву смета слобода, живот, рађање, смета им сваки импулс који није под „њиховом шапом“.

Хвала за Бар, показали сте да је увијек могло другачије, па још више боле и стари чемперси, и Ивана, и сви ми, који смо осуђени на живот у овом имагинаријуму званом Црна Гора, а који нијесмо по вољи Владе и режима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: