Касноантички мозаик у Петровцу отворен за посјетиоце

Павиљон у коме се налази касноантички подни мозаик у Мириштима, у Петровцу званично је отворен за посјетиоце, речено је данас из ЈУ Музеја и галерија Будве.

„Наиме, након санационих радова које је извршио конзерваторски тим ЈУ Музеји и галерије Будве, на челу са конзерватором савјетником Јовом Ђуровићем овај мозаик, који представља вриједно свједочанство о прошлости Петровца и околине, сада је, уз стручну пратњу, доступан за посјету свим заинтересованим појединцима, као и организованим групама, било туристичким или научно-истраживачким“, пише у саопштењу.

Преносимо дио текста о мозаику који је написала мр Луција Ђурашковић, историчарка умјетности и директорица Установе:

„За касноантички мозаик који је откривен на подручју Петровца се претпоставља да је настао средином 4. вијека, а примјер је симбиозе касноантичке и ранохришћанске уметничке традиције, те означава и саме почетке ранохришанске уметности на црногорском приморју, односно јужном дијелу источне обале Јадрана. Овај велелепни мозаик је украшавао под виле рустике, неког моћнијег велепосједника која се налазила у непосредној близини пута Епидаурус-Сцодра, пута који је повезивао Епидаурус са главним градом тек осамостаљене римске провинције Превалис. Сасвим случајно 1902. године откривен је фрагмент мозаичког пода мање површине, са познатом представом трију риба са једном заједничком главом, који, нажалост, до данас није остао сачуван. Овом приликом, у непосредној близини мозаика пронађени су и одређени гробни налази (ваза од зеленкастог стакла и неколико античких новчића) који су потом изгубљени, па је прецизније закључке у вези овог открића скоро немогуће изводити. Нешто касније, године 1941., у близини мјеста гдје је откривен дио претходног мозаика, пронађена је знатно потпунија, већа и боље очувана подна декорација још једног простора исте грађевине (В. Јовановић, ‘Нови касноантички мозаик у Петровцу на мору’, 1963.). Ријеч је о мозаику површине око 37,5 м2., који композиционо представља јединствену цјелину правоугаоног облика, подјељену на дванаест једнаких поља орнаментом у виду плетеничне преплетне траке, док је цјелокупна правоугаона површина окружена стилизованом валовитом лозон образованом од ритмички постављених пелти. Дванаест квадратних плоча распоређено је тако да се по четри налазе у вертикалном и по три у хоризонталном реду. Знатна оштећења појединих поља (осмо и дванаесто), онемогућују препознавање мотива који су били представљени на њима. У осталим пољима карактеристично је понављање (али не и наизмјенично) одређених истих мотива. Ти мотиви су, углавном, геометријског или вегетабилног карактера, Најчешће су то стилизоване цвјетне представе крстастих или осмолистих розета, мотив огњеног точка, мотив четири крстаста, геометријски правилно постављена, листа винове лозе. Истакнута полихромност мозаика постигнута је употребом шест разноврсних колористичких тонова камених коцкица…“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: