Катихета Бранислав Илић: Пријатељство је дар Божји, неопходно је да са љубављу и жртвом чувамо своје пријатеље

„Плодови правог и истинског трпљења су велики, од њих имамо велике духовне користи, те плодове можемо упоредити са плодном земљом из које семе трпљења рађа остале врлине које уздижу човека и у служби су човековог спасења. О плодовима трпљења дивно сведочи Свети свештеномученик Кипријан Картагински: „Трпљење ублажава гнев, обуздава језик, контролише ум, чува мир, одржава побожност, кроти наступ пожуде, ублажава силу гнева, гаси пламен срџбе и зауставља насиље.“ Дакле, трпељив човек биће испуњен смирењем и спремношћу да у себи побеђује све похоте које му људска слаба и огреховљена природа ставља на плећа. Не можемо глумити трпљење и претварати се да смо трпељиви, јер трпљење или имамо или немамо. Тешкоће и искушења Бог допушта на нас како бисмо се утврдили у вери. Различите животне невоље и искушења, увреде и понижења, а која смо призвани да трпимо, јесу провера наше вере, и свега у шта верујемо. То је и преумљење које мења целокупно биће човека, које нас уподобљује Богу, на спасење не само једнога човека већ многих око њега, јер смо ми бића заједнице“, рекао је катихета Бранислав Илић говорећи о плодовима трпљења у емисији „Храм“, која је на Радио-Београду 2.

Одговарајући на питање како је могуће да човек у 21. веку под теретом великих тешкоћа и искушења истраје на путу трпљења које води ка смирењу, катихета Бранислав Илић је указао да је неопходно да своје духовне кораке саображавамо заповестима Божјим трудећи се да нам светитељи буду пример, и наставио: „Свети Нектарије Егински је у новије време показао невероватно трпљење, инспирисано жељом да никога не повреди. Господ га је удостојио чудесног дара исцелитељских моћи светих моштију које многима дају помоћ у разним невољама. Према речима аве Зосима палестинског, ако брата претрпимо у тренутку његове слабости, чак и када није у праву, Господ ће му временом указати на нашу добронамерност, па ће и он стећи поверење и благонаклоност према нама.ˮ

Један део емисије Храм на Радио-Београду 2 био је посвећен и теми пријатељства као дара Божјег, а говорећи о пријатељству гост емисије је, између осталог, рекао: „Пријатељство је велики дар Божји и имати правог пријатеља непроцењиво је богатство. Свемогући Бог имао је пријатеље. Он “говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човек с пријатељем својим”, (2. Мој. 33, 11) вели се у Светом писму. Аврам се пријатељем Божјим назива. (Јак. 2, 23) Много пута Христос своје ученике зове пријатељима. Није крио своја пријатељска осећања ни према другим људима. Без обзира на све ризике, у изазов пријатељства треба ући да би се видело шта иза тога може произићи. “Јер има пријатеља вернијих од брата”, (ПрС. 18, 24) вели Премудри Соломон. Пријатељ је пријатељ у свако доба, а у невољи пријатељ надраста самог себе и постаје брат (ПрС. 17, 17).

Пријатељство мора да се чува и негује. У пријатељство мора да се улаже; да се жртвује за њега. Пријатељ се брани и заштићује. “Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља својега”, (ПрС. 17, 17) вели се, опет, у Светом писму. Свети апостол Павле нас позива и опомиње да чашћу један другога већим од себе чинимо (Рим. 12, 10). Љубав је врховна врлина, а врх врха ове врлине чини спремност на жртву за пријатеље своје. Јер једино се кроз жртву пријатељство кали и проверава.ˮ

У свом казивању катихета Бранислав је конкретно истакао да је очима Јеванђеља незамисливо да човек хришћанин није спреман да опрости, да се жртвује за ближњег и да најконкретније учини напор да сачува пријатељство. „Поред поста и молитве трећи услов за приступање светом причешћу је праштање, односно неопходно је да у потпуности будемо измирени са свима. Бити у миру са неким изнад је поста и молитве, не можемо истински ни да се молимо ако нисмо спремни да праштамо и волимо свакога човека, а посебно наше пријатеље које нам је Господ подарио. Незамисливо је да гледамо како неко пати и болује због нас, а ми нећемо да га пригрлимо, да му опростимо и после свега му у хришћанској љубави поново дарујемо искрено достојанство пријатељства. Наш однос према људима које виђамо је слика нашег односа са Богом, због тога су љубав и праштање наш императив, на то Црква вековима упућује своју духовну децу. У молитви Господњој (Оче наш) молимо се да нама Господ опрости као што и ми опраштамо људима око нас, а опростити значи волети и општити са човеком. Често можемо чути да неко каже: „Ја сам опростио, али не желим да тај човек буде у мојој близиниˮ, али то није истинско праштање, љубав је мера нашег односа, а братски загрљај је делатна пројава да на прави начин поимамо и пријатељство и љубав. Неопходно је да се молимо Господу да нам подари снагу да напредујемо у љубави, да побеђујемо сујету, егоизам и самодовољност, како бисмо на прави начин пројавили веру у Бога, а пут до Бога увек води преко наших ближњихˮ, рекао је Бранислав.
На крају емисије катихета Бранислав Илић је упутио поруку слушаоцима Радио-Београда, изражавајући молитвену потребу за напредовањем у врлини, а особито у христоликој љубави.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: