Катнић признао да је 2007. у Судском вијећу Апелационог суда оправоснажио невиност Брана Мићуновића

Главни специјални тужилац Миливоје Катнић, је рекао да је био судија Војног суда када је убијен Радован Рацо Ковачевић, и да сада новинари и лидер Демократског фронта покушавају њему и његовој породици да “ставе крв тог Никшићанина на руке”.

Рекао је и да у налазима вјештака пише да је Ковачевић преминуо прије него је у њега пуцано испред Клиничког центра, „и да су ови који му подмећу то могли провјерити са вјештацима“? (Остало је нејасно како ће и ко, то што Катнић преваљује НН вјештаку – провјеравати.)

„Жао ми је овог момка. Ево данас, послије оволики година, изјављујем саучешће, као и за све који су страдали… Овима који питају сада, 20 година после убиства и 13 после пресуде за коју сам гласао, није битна истина, већ да мене дискредитују“, казао је Катнић.

Катнић је овом изјавом и дословно признао да је био члан вијећа које је послије двоструког укидања пресуда судије Радована Мандића, оправоснажило ту укидану пресуду и ослободило Брана Мићуновића „контроверезног црногорског бизнисмена“ и особу за коју се сматра да је једна од најближих породици Ђукановић, посебно блиског предсједнику Милу Ђукановићу.

Наиме, вијеће Апелационог суда Црне Горе, потврдило је пресуду Вишег суда, да је Брано Мићуновић ослобођен оптужбе да је 2000. убио суграђанина Радована Раца Ковачевића.

Након што је један од лидера ДФ-а Милан Кнежевић, јавно упитао предсједника Вишег суда Бориса Савића, да јавно објелодани пресуду Апелационог суда од 21. новембра 2007. ком је контроверзном бизнисмену Браниславу Брану Мићуновићу оправоснажена ослобађајућа пресуда за убиство двадесетогодишњег Никшићанина Радована Раца Ковачевића.

Тражили су и да каже да ли је предсједник тог вијећа, или извјестилац или судија био он – ГСТ Миливоје Катнић.

„Да га питамо да ли му је то била препорука за даље напредовање“- запитао га је Кнежевић.

„Жао ми је овог момка. Ево данас, послије оволики година, “изјављујем саучешће”, као и за све који су страдали… Овима који питају сада, 20 година после убиства и 13 после пресуде за коју сам гласао, није битна истина, већ да мене дискредитују“, казао је Катнић реагујући на изјаву Милана Кнежевића.

Катнић је како се наводи био судија Апелационог суда од његовог оснивања 2005. гдје је дошао из Војног суда у којем је радио од 1993. до 2004. Како се може закључити из његове изјаве, он је 2007, „гласао за пресуду“ којом се по “трећи пут” и то правоснажно ослобађа Мићуновић.

Мићуновићу се судило због оптужби да је испред Клиничког центра убио већ тешко рањеног Ковачевића, док су га на нослила уносили у Ургентни блок.Тај двадесетогодишњак тешко је рањен у ноћи између 6. и 7. октобра 2000. у оружаном обрачуну у казину хотела “Подгорица”.

Превезен је до Клиничког центра, али је убица успио да у тренутку док су га износили из кола, приђе и наочиглед медицинског особља у њега испали хитац.

Недуго затим, Мићуновић је оптужен да је те ноћи, након што је Никшићанин Здравко М. Лопушина у хотелу “Подгорица” убио Цетињанина Петка Пешукића, на улазу у Ургентни блок КБЦ Подгорица, из безобзирне освете, убио Ковачевића.

У новембру 2007. вијеће Апелационог суда чудно је оправоснажило пресуду Вишег суда, и Мићуновић је ослобођен свих оптужби.

Прије одлуке Апелационог суда, два пута му је суђено пред кривичним вијећем тадашњег судије Радована Мандића, који га је оба пута ослободио. Иако убица Ковачевића никада није одговарао, Више државно тужилаштво је прије двије године објаснило да више ни не истражују ко је повукао ороз, за шта је био оптужен Мићуновић, иако кривично дјело убиства не застаријева?

„Правоснажном пресудом Вишег суда у Подгорици, оптужени Б.М. је ослобођен од оптужбе за кривично дјело убиство извршено на штету Р.К, тако да све одговоре на питања из вашег е-маила можете наћи у предметној пресуди”, пише у ранијим одговорима из ВДТ Подгорица.

Мићуновићу је два пута суђено за убиство суграђанина и оба пута је ослобођен оптужби, јер током суђења није доказано да је након обрачуна у хотелу пришао “аудију А-6” (БД 68-87), којим је до КЦ-а превезен рањени Ковачевић, а потом, док су Драгољуб Мрваљевић и Драгослав Војичић износили Ковачевића из аутомобила, у њега из пиштоља испалио “три хица”.

Првом пресудом, изреченом 12. јуна 2001. осим њега Цетињанин Веселин Перовић ослобођен је оптужби да је изазвао општу опасност, а Сава Вујовић из Билеће оптужби да је помогао починиоцу након кривичног дјела.

Вијеће Врховног суда је у мају 2004. предмет вратило на поновно суђење и наложило Вишем суду да у поновљеном поступку свестраније анализира исказ свједока – “санитетских радника Крсмановића и Војичића”. Овдје би након оваквог исказа Катнића било разумно питати: Да ли је рањени Ковачевић на носилима умро а да је “убијен леш”, како се закључује из изјаве Катнића?

Војичић је тврдио да је видио длакаву руку и пиштољ када је пуцано на Ковачевића, али не и особу која је испалила смртоносне хице у рањеног Ковачевића.

“Врховни суд је тражио да се свједочења двојице санитета додатно анализирају и због тога што је полицајац Драгољуб Мрваљевић, који је испред УБ-а помагао болничарима да изнесу рањеног Ковачевића, примијетио да долази Мићуновић” и да је неко гласно викао:

“Није он пуцао, Брано”.

Затим је чуо три јаке детонације. Мрваљевић је испричао да је видио Мићуновића који је, како је тврдио у судници, питао: “Ко је још пуцао”.

“Врховни суд је закључио да треба суочити свједока Војичића и Мрваљевића”, али вијеће којим је поново предсједавао судија Радован Мандић то није учинило у поновљеном поступку и – поново је донијело исту – ослобађајућу пресуду за Мићуновића.

У међувремену, априла 2005. формиран је Апелациони суд који је преузео надлежност Врховног суда, па је Судско вијеће Миливоја Катнића 2007. оправоснажило до тада укидану пресуду Вишег суда, тј. судије Радована Мандића, данас – адвоката. Јасније ће свима бити када Виши суд објелодани ту пресуду и вјештаке, и судије који су и на који начин и којем својству учествовали у том подухвату.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: