Катнић и Лазовић осуђени због насилничког понашања: Како је Катнић могао да буде биран за СДТ?!

Главни специјални тужилац Миливоје Катнић и помоћник директора Управе полиције Зоран Лазовић 1990. године условно су осуђени због насилничког понашања и наношења лаких тјелесних повреда двојици гостију дискотеке 1983. године, у којој су садашњи функционери радили као редари, саопштено је вечерас у емисји Начисто на Телевизији Вијести.

На Катнићев захтјев, тек у јулу ове године из казнене евиденције избрисана је одлука о кажњавању, иако су се услови за законску рехабилитацију стекли још 1993. године: “Двије године након што је условна осуда од пет мјесеци, с роком провјеравања од једне године, постала правоснажна”.

Првостепена пресуда донијета је седам година након туче, а Виши суд потврдио ју је годину касније, односно 1991. године.

До тих података дошао је аутор емисије Петар Комненић, који је и објавио и пресуду Основног суда Титоград.

Њему, међутим, надлежни нису одговорили – зашто се на брисање из казнене евиденције чекало 23 године и ко је крив за то.

Комненић је казао да је то покренуло питање – како је могуће да се име бившег судије Апелационог суда, а коме се ближи крај мандата на челу Специјалног државног тужилаштва, све до средине ове године налазило у казненој евиденцији Министарства правде.

Уредник емисије Начисто истраживао је да ли та чињеница говори да Тужилачки савјет није ваљано обавио посао приликом његовог избора 2015. године.

Правници и актери те приче, међутим, оспорили су ту сумњу, позивајући се на чланове Кривичног законика (КЗ), попут члана 119.

“Законска рехабилитација настаје ако лице којем је изречена условна осуда у вријеме провјеравања и у року од годину дана по истеку рока провјеравања не учини ново кривично дјело”, прописано је тим чланом.

На исти члан КЗ-а, али и на још неке, позвао се и Катнић, који је Телевизији Вијести одговорио преко портпаролке Тужилаштва Драгане Маљевић:

“Законска рехабилитација у овом предмету наступила је 1993. године, што значи, да се од тада на основу Кривичног законика Црне Горе, члан 118, став 1, главни специјални тужилац сматра неосуђиваним. Истовремено напомињемо да је Судским пословником предвиђено да се ова врста предмета уништава пет година након дана правоснажности, што значи да су сви списи предмета морали били уништени до краја 1996. године”, објаснила је Маљевић.

Ипак, Катнић је са условном осудом у евиденцији, прошао макар двије процедуре које су захтијевале потврду о неосуђиваности – 2005. када је постао судија Апелационог суда и 2015. године – када је именован за главног специјалног тужиоца.

Из Министарства правде, које се од 2013. стара о казненој евиденцији, за ТВ Вијести су казали да је Тужилачки савјет 2015. од њих тражио извод из казнене евиденције за Катнића и да су им тај документ доставили.

Одговарајући на питања новинара – колика је срамота за систем што је ГСТ већину мандата провео са именом у казненој евиденцији, одговорили су да је то питање за Тужилачки савјет.

“С обзиром да Министарство правде није надлежно за спровођење поступка именовања”.

Из Тужилачког савјета Комненићу је одговорено да је “поступак избора ГСТ Миливоја Катнића у потпуности спроведен у складу са Законом о специјалном тужилаштву”.

Они нијесу одговорили да ли су тада Катнићу скренули пажња на ту неправилност и јесу ли Министарство правде или надлежни суд упозорили да су већ давно, по члану 493 ЗКП-а, морали иницирати чишћење евиденције.

​“Јасно је да условна осуда у казненој евиденцији, која је морала бити давно избрисана, није смјела бити препрека за избор Миливоја Катнића, али нам из Тужилачког савјета не одговарају – зашто се тада није упалио аларм, да ли је Катнићу скренута пажња на ту неправилност, да ли је упозорено Министарство правде или надлежни Основни суд, који је давно, по члану 493 ЗКП, морао иницирати чишћење евиденције”, саопштио је Комненић.

Како је сазнао да му је име још у казненој евиденцији?

Катнић није одговорио када је и под којим околностима сазнао да је његово име још у евиденцији, да ли то што предмет није уништен упућује на неажурност и неодговорност судова и система или на нешто друго…

Како аутор емисије наводи, није прецизирао ни шта од система могу очекивати грађани, уколико се главни специјални тужилац суочава са тако незгодном ситуацијом.

“Без одговора остало је и питање ако се и сам позива на законску обавезу Основног суда да самоиницијативно донесе рјешење о његовој законској рехабилитацији, зашто је након двије деценије неиспуњавања те обавезе морао лично да пише захтјев за брисање и инетервенише”, констатовано је у емисији Начисто.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: