Катнић не контролише милионе из Панаме, Сејшела и Маршала

Највише сумњивих трансакција које су обрађивали службеници УСПНФТ, а чији износи се мјере милионима, реализовано је са офшор дестинација Британских Дјевичанских острва (БДО), Сејшела, Панаме и Маршалских Острва. СДТ је, по информацијама УСПНФТ, ка надлежном суду у прошлој години процесуирало само случај држављана Црне Горе и Македоније

Управа за спречавање прања новца и финансирања тероризма (УСПНФТ) обрадила је током прошле године велики број сумњивих трансакција са офшор дестинација. Упркос томе, нема података да је Специјално државно тужилаштво (СДТ) процесуирало иједан такав предмет ка црногорским судовима.

То се може видјети у извјештају Управе за спречавање прања новца и финансирања тероризма за 2017. годину, који је достављен Влади Црне Горе.

Највише сумњивих трансакција које су обрађивали службеници УСПНФТ, а чији износи се мјере милионима, реализовано је са офшор дестинација Британских Дјевичанских острва, Сејшела, Панаме, Маршалских Острва…

Интересантно је да је СДТ, на чијем је челу главни специјални тужилац Миливоје Катнић, по информацијама УСПНФТ, ка надлежном суду у прошлој години процесуирало само случај држављана Црне Горе и Македоније који су починили кривична дјела утаја пореза и прање новца тако што су издавали лажне фактуре за услуге молераја, зидања и друге послове. Тај случај није имао везу са трансакцијама са офшор дестинација.

Током 2017. године, Управа је знатно повећала број поднијетих иницијатива, тј. обавјештења упућених другим надлежним органима која указују на сумњу у прање новца или финансирање тероризма, односно на друга кривична дјела која се гоне по службеној дужности. Можемо констатовати да је томе допринијела и чињеница повећања како броја, тако и квалитета пријава сумњивих трансакција/сумњивих пословања која су достављана Управи од стране обвезника, прије свега од стране пословних банака у Црној Гори, али и иницијативама Управе насталим као резултат свакодневне обраде базе података пише у извјештају УСПНФТ.

Истакли су да другим органима прослеђују велики број иницијалних обавјештења праћених анализом финансијских података, као финансијско-обавјештајни орган.

С тим у вези, у 2017. годиниупућене су 103 информације надлежним државним органима по основу пријављених сумњивих трансакција, што представља раст од 60 одсто у односу на 2016. годину, када су упућене 64 информације. Највећи број пријава сумњивих трансакција/сумњивих пословања или клијената долази од пословних банака пише у извјештају.

Истичу да су уочили и нове типологије прања новца.

Коришћења система за игре на срећу у сврхе правдања поријекла новца, затим онлајн посредовање у промету некретнина и возила, склапање уговора о фидуцијарним зајмовима неодређене рочности и намјене позајмљених средстава итд. Анализе Управе указују на сумњу да главни извор нелегално стечених средстава која се покушавају „опрати потиче из интернет превара, трговина финансијским инструментима (разне платформе за трговање, бинарним опцијама, валутама итд.) трговине наркотицима, промета некретнинама наводи се у извјештају.

Анализа пријављених сумњивих трансакција које је Управа обрађивала током 2017. године указује на то да највећи дио средстава која се пласирају кроз различите форме потичу са офшор дестинација: Британска Дјевичанска острва, Сејшели, Панама, Маршалска острва и др.

-Приликом размјене података са страним финансијско-обавјештајним службама уочена је промјена у трендовима прања новца, односно примјетан је пораст случајева злоупотребе нових технологија и интернета у сврхе прања новца, првенствено трговање криптовалутом (нпр. биткоин) и трговина на тржишту страних валута (ФОРЕКС трговина).

Појава ових нових трендова у великој мјери усложњава приступ и начин бављења овом проблематиком на међународном плану, а захтијева и континуирано усавршавање и унапређење система за борбу против прања новца и финансирања тероризма, као и непрекидну и ефикасну сарадњу свих актера система спречавања прања новца и финансирања тероризма, како на националном, тако и на регионалном и међународном нивоу пише у извјештају. ВЛ.О.

Сумњају да мигранти финансирају тероризам
У извјештају Управе за спречавање прања новца помињу се и сумњиве трансакције миграната.
– Када је у питању сумња у финансирање тероризма, због још увијек актуелне мигрантске кризе у окружењу, која је добрим дијелом заобишла Црну Гору, мада не и у потпуности, и у будућем периоду треба посветити велику пажњу праћењу трансакција која та лица (мигранти) врше приликом преласка територије Црне Горе пише у извјештају.
Додали су да прате и друге системе трансфера новца.

– С обзиром на могућност терористичких активности и финансирања истих (укључујући и трговину људима и кријумчарење, на шта је указао посљедњи случај из Будве, гдје је приведено једно лице из окружења под сумњом да је организовало кријумчарење миграната преко Црне Горе за Италију, преко Јадранског мора) поред праћења трансакција пугем банкарског сектора, праћене су и трансакције сумњивих лица реализоване путем система Wестерн Унион наводи се у извјештају.

Запослени одлазе због малих плата у Управи за спречавање прања новца и финансирања тероризма систематизовано је укупно 38 радних мјеста, од којих је попуњено 31.

На редовном раду током 2017. године било је свега 26 службеника, с обзиром да је значајан број службеница, распоређен на пословима из основне дјелатности био на трудничкопородиљском одсуству. Осипање стручног кадра из овог органа, односно прелазак службеника у секторе са знатно већим зарадама, настављено је и у 2017. години. С тим у вези, значајно је напоменути да је овај орган у последњих неколико година напустило у просјеку по троје службеника годишње, што представља значајан број ако се има у виду да су то углавном кадрови који су били распоређени на пословима из основне дјелатности, а основни разлог одласка из овог органа биле су управо ниске зараде наводи се у извјештају.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: