Катнић „спашава“ Вучића, Милић: Питајте БИА-у ко нас је позвао у Црну Гору

Пред Вишим судом у Подгорици данас је настављен главни претрес за тзв. аферу „државни удар“.

Читају се поруке из телефона оптуженом Братислава Дикића.

Прво је прочитана порука коју је Братислав Дикић упутио министру полиције Србије Небојши Стефановићу у јуну 2016. када је био позван на Дан полиције. У њој он нуди помоћ Стефановићу, што Дикић објашњава тиме да се бавио комплексним операцијама и да је увијек расположен да помогне својим искуством, ако буде здравствено добро.

Чита се порука коју је Дикић крајем јуна упутио на број који је у именику уписана као „Вучић нови број“. Дикић каже да та порука нема везе са поступком. Он у поруци тражи да га пошаљу да ради у Русију или Републику Српску, јер је требало да ради у Словенији.

У порукама Дикић даје подршку Вучићу и каже да је спреман да помогне и да ради. Он објашњава да му је нуђено пред пензију да ради и у Македонији.

Дикић: Преко друштвених мрежа имам 20. хиљада пријатеља

Братислав Дикић је рекао да је испред покрета имао администратора који је уређивао сајт и фејсбук профилу. Дикић је рекао да није одговарао свакоме и да се не може сјетити свих порука, јер на три фејсбук профила има преко 20000 „пријатеља“ односно пратилаца, те да је немогуће да на сваку поруку одговори. Дикић је такође прокоментарисао да не може да контролише шта ће неко у поруци да му напише.

Читају се поруке из октобра 2016. године. Најављују се „карамболи“ и велики протести у Црној Гори око 10 и 15 октобра помиње се у порукама између Дикића и извјесног „Ивана Милбриџа“. „Мислим да карамбол може бити у Црној Гори, најављују се протести“, одговорио је на поруку Дикић

„Хаос у Црној Гори Американцима одговара да се не види одакле прашина на југу“, прочитано у поручи извјесном Милбриџа из Америке.

На питању тужиоца ко је Иван Милбриџ, Дикић је рекао да се сада не може сјетити, али да је нека особа из иностранства.

Дикић каже да порука везана за протесте у Црној Гори мислио је на протесте које је поменуо Саша Синђелић, он мисли да он није послао ту поруку извјесном Милбриџу. Дикић каже да се он не сјећа да је баш он одговорио, јер се позива на комуникацију гдје се види тридесетак порука од Милбриџа, а од самог Дикића нема пар одговорених порука.

Дикић је на питање тужиоца шта за њега значи ова ријеч „карамбол“ рекао да стварно не зна, чак се и не сјећа.

Дикић каже да писање на друштвеним мрежама није личне природе као што мисли главни тужилац. Он је такође рекао да су његове поруке преко фејсбука брисане и контруисане након његовог хапшења.

ГСТ Миливоје Катнић пита Дикића ко је та особа из порука са Иваном Милбриџем која је конобарисала по Лондону, па је доведен код Караџића и да ће на крају да изда Србију, Дикић је рекао да не знам, а ако сам ГСТ зна нека свима каже.

Миливоје Катнић је казао да он не брани Александра Вучића, већ спашава. Он је додао и да је исти сценарио који је планиран за Црну Гору, планиран касније за Србију.

Читају се поруке које Дикићу шаље Вук Јовановић у којем Вучића назива шпијуном и издајником, те да га треба смијенити. Дикић не одговара на поруке. Катнић је на питање судије да објасни зашто је то битно, казао да показује да је оно што је планирано у Црној Гори и према тадашњем премијеру Ђукановићу, иста група планирала да потом уради и у Србији.

Катнић је рекао да се са овим порукама може се доказати оно што се тврди у оптужници за стварање организованог криминала.

Дикић објашњава да је ова особа Вук Јовановић болестан човјек од карцинома, да је инвалид и да није задовољан својим положајем, те да Дикић није одговарао на његове поруке. Он каже да није чак ни сигуран да му је одговорио, јер није дежурао поред фејсбук профила да одговара на поруке.

Вјештачење телефона Христић Кристине

Након вјештачења телефона Братислава Дикића, на хард диску је телефон Христић Кристине.

Читају се поруке из телефона Кристине Христић. Она је рекла да није упозната са тиме ко је слао ту поруку јер је телефон био код Братислава Дикића и да зна само да је то било навече и то ноћи када су ухапшени.

Јовановић: Не прати се редослед по оптужници

Адвокат одбране Мироје Јовановић имао је примједбу на редослед читања порука и вјештачење телефона, јер сматра да је речено да ће се читати поруке Алексића, а читају се поруке Матића за које одбрана није обавијештена да ће бити на данашњем претресу. Такође адвокат Медојевић је рекао да се данас чита „списак жеља“ тужиоца и да то није у складу са поступком.

Судија Мугоша је више пута опоменула адвокате одбране и рекла да се ње не тиче ако они нијесу спремни за данашњи претрес на шта је адвокат Јовановић рекао да јесте спреман али се не поштује процедурални ред те да се „скаче“ са броја 25 на број 22.

Приказана је фотографија једне особе и упитан је оптужени Максић да ли препознаје особу са фотографије, он је рекао да је то војвода Чаруга.

Максић је на прво фотографији накнадно препознао и себе и каже да носи јелек и кошуљу и да је то за њега ношња.

На наредној фотографији је Максић препознао Пају (Мирко Велимировић). Окривљени нису могли да препознају другу особу, а тужилац Чађеновић тврди да се ради о Ивици Матићу.

Максић је рекао да на овој фотографији не зна ко је особа која га грли, јер на тим окупљањима на Равној гори сви грле свакога, сви хоће да се сликају. Једина жеља им је да побјегну из Београда како би се дружили, јели, пили и сликали се.

Оптужени Максић је рекао да је задњи пут био 2013 године, јер је 2014. године умрла Србољубу ћерка па нијесу ишли, док је 2015. Максићу умро отац у мају па је то био разлог што те године нијесу ишли и такође 2016. године није био на скупу на Равној гори.

Приказана је фотографија Мила Ђукановића која је нађена у телефону Ивице Матића.

Читају се поруке од оптуженог Аћимовић Милоша и његове супруге, гдје га она критикује што је отишао „због четника“.

Тужилац Чађеновић читао је поруке из телефона Србољуба Ђорђевића и показиване су фотографије из телефона. Ђорђевић је на већину порука рекао да се не може сјетити, а исто важи и за већину показаних фотографија.

Милић: Црна Гора је одабрала свој пут, ја не желим да моја Србија уђе у НАТО

Након његовог телефона, пред Виши суд се читају поруке из телефона оптужене Бранке Милић. Прва порука је послата Кекићу. Милић је рекла да је то приватна конверзација између Кекића и ње и да те поруке немају везе са кривичним дјелом који јој се ставља на терет.

Кекић је њен пријатељ и она не види разлог због чега не би могла да размјењује овакву комуникацију рекла је Милић.

Прочитана је порука из дописивања са Игорем Опачић.

Милић је рекла да је Игор Опачић био упознат са њиховим путем у Црну Гору, али да он није пошао јер је човјек болестан. Милић додаје „Он је страдалник, јер је био на терену и присутан какви су злочини извршени над нашим народом“, истакла је Милић. Тужилац Чађеновић је прочитао поруку Милић гдје каже да иде у Црну Гору на „спремна на нове акције…па шта буде нека буде“, и питао је да објасни на какве акције мисли.

Милић је рекла да су те акције трибине, промоције аутентичности рата и страдања српског народа. Милић је рекла да дио из реченице „нека буде шта буде“ се не односи на Црну Гору јер је Црна Гора свој пут одабрала, али она не жели да њена Србија уђе у НАТО.

На питање ко их је позвао у Црну Гору, Милић је рекла да их је позвао Паласовић и да га је БИА испитивала два пута, па да тужилаштво пита БИА-у, они ће им дати одговор, а не она.

Данашњи претрес се прекида, наставак сјутра у 9 часова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: