Католички вјерници славе Ускрс

Вјерници римокатоличке вјероисповијести данас славе Ускрс.

Которски бискуп Илија Јањић тим поводом поручио је вјерницима да након безнађа долази нада.

„Човјек је створен да би био срећан, међутим Адам је унио несрећу и раздор унутар самога себе. Бог који воли тога човјека обећао је да ће доћи Исус Христ који ће му помоћи, али га нијесу препознали већ разапели и ставили у гроб. Он је својом божанском моћи изашао и апостолима пожелио мир поручујући да након безнађа долази нада и да је то стварност Ускрса“, рекао је Јањић у ускршњој честитки.

Ускрс или Васкрс је највећи хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење. По хришћанском вјеровању, то се десило трећег дана послије његове смрти, укључујући и дан смрти, односно прве недјеље послије Великог петка.

Најважнији хришћански празник спада у ред „покретних“ светковина, а то значи да се не прославља увијек истог датума, већ је само исти дан – недјеља.

Ове године Римокатолици обиљежавају Ускрс 27. марта по Грегоријанском календару, а православци, који вјерске разнике обиљежавају по Јулијанском календару, 1. маја.

Разлика између католичког и православног Ускрса ове године је нарочито велика, чак 35 дана.

Ускрс мора да падне послије пролећне равнодневице, у недјељу послије пуног мјесеца, 14. дана јеврејског мјесеца нисана.

За одређивање дана пролећне равнодневице и пуног месеца не користе се астрономска посматрања, већ таблице – јулијанске и грегоријанске.

Други, најважнији узрок разлике у датуму православног и католичког Ускрса је јеврејски празник Пасха.

Код православаца мора да буде и послије Пасхе – која је сама клизна, по јеврејском лунарном календару.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: