Катуњани су створили Црну Гору
1 min read
Григорије Божовић (18865-1945); извор: sedmica.me
Пише: Григорије Божовић
Прича о Црној Гори би била бајка кад не би била истина. Црна Гора је тајна и наше национално чудо, као и Косово. Кад се изгуби царство, кад крвничка сабља прекине живот једној држави, ту нема нада, ту нема песме и поноса. Тад настаје ропац и последњи грч. Па опет. Закопани народ преврће се у гробу, устаје из њега и од страхотнога пораза гради такву моћ, која му је напослетку обелоданила овакву данашњицу.
Такође, од камена никому ни камена. Докосовски Зећани, богати и слободни, издизали су своја стада на летовник у ове крше, шиљући за њима не своје синове но подложне Влахе и Арбанасе да ту оснују катуне. Не села, но љетња бачила, сточарске појате. И кад се више нису могли одупирати грозној турској навали, оставили су своја родна села и доносне градове и пошли за својим чобанима у стење испод Ловћена и испред њега.
Ваљало је очекивати да се те избеглице претворе у камење, јер камење камени, а не храни људско биће. Па место тога, опет, баш ту остаје се живо и ствара нова држава. Настаје Црна Гора, а име Катунске Нахије вечно ће тврдити да је лаж од камена никому ни камена, само кад се прегне, само кад се душа узме у зубе…
Са страхопоштовањем се прилази, а бодро полази са Његуша. Катунска нахија није какав горски хрбат, каква црна планина, но пучина начичкана црна стења, које је из ње изникло као какви од киње потамњели пластови по равном сенокосу, те гради чиста црна брда, која из даљине не изгледају ни мало висока. Пред очи избија стравично храпаво поље као кад лице нагруби опака арапска црна краста…
Таворила је шака заточника без хлеба и воде, окамењена на суровом камену, да би опет створила једну народну државу и да би Белога Орла, српскога и царскога, скрајнула од освајачке поруге у једно мало красно поље под невисоки крш, толико пркосан, а драг онима који верују да чуда ипак стварају државне заједнице и одржавају народе.
Јер је истина да само они народи остају живи који су снажни да чине чуда… А што ћеш веће чудности но да живи човек на овој каменој пучини. Чини вам се да нигде нема села, нема живе душе. Једва с десне стране назрете Ћеклиће са сакривеним кућама испод стена. Вама показују Чево ,,равно гнијездо јунака“, показују насеља других племена и братстава, а ви и на ведру дану видите само црну пучину, слику смрти и небивања, а не живота личнога и заједничкога. Па се још питамо гладује ли Црна ГОра, грешно готови на подсмех!
Из камена се извија искра. А хлеб? Није ни право ни потребно: најжеженијим златом давно га је већ од нас из равница и полодних удлона закупила Катунска Нахија…
Црногорци воле крчму више но Турци. Слични су Римљанима са њиховим скуповима и трговима. Ту они оштре своју беседу, кале уљуђеност и надметање. Воде политику и пецкају се. Слушам шаљиву препирку између једнога Зећанина и једнога Катуњанина. Толико година заједничкога живота, па опет несташна пецкања као и другде у нас. Разгалило ме то.
-Ви сте Зећани нико и ништа, и ја жалим што смо вам понекад давали наше одиве – вели Катуњанин.
-А ко сте ви? Скупљено по овим кршима с конца и конопца. Фукара и избеглица, нерадници и лупежи, којима Турци нису давали да робе и грабе по плодним крајевима?
-Па опет смо вам створили једну државу и не дадосмо да се потурчите и да у Подгорици сви изреда продајете игле и чивит…
-Хајде, гладна фукаро!
-Али додај: и државотворна…
Одиста у овом погледу, Катунска нахија слична је Шумадији. Она је за чудо јадна и сиромашна, поразно бедна на изглед, али државотворна попут Србије. Основала је државу у својој нахији, затим склопила Црну Гору, која је дотле била племенска и разједињена и од саме Арбаније.
Без шале, Катуњани су постали Срби још кад су избегли у ове крше, а Југословени 1918. године. Катуњани су створили Црну Гору. И научили свакога Црногорца да налепше носи народну мисао и најпоштеније кука за Косовом. Јер и расељеник, и главар, и хајдук, и лупеж ако хоћете, није никад заборављао царство и носио је у души слику државе као највеће добро и највећу светињу. На грлићу од џефердара и ово двоје последњих носило је Белога Орла боље но многи и многи које је нација позивала у заточнике и награђивала…
Извор: sedmica.me
(Из књиге ,,Са седла и самара“ 1930. године)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Viđu vako, ako je rekha Porfiroghenet, onda pohvlačim rijech!
Pod dva, nikhad prothiv svogha, ano dominni, od Cerzarha i one, znahš i sham khoje!
Pod tri, ne padha mi na pahmet dha krehčen na vahs, tj na shebe, ne bih da hme ognjehem opheče!
Eto. sada smho se valjdha razhjumehli!
Umivaš li se jutrom …
Budiš li se ikada!
Iz koje i kakve nam se noćne, dnevne more javljaš, kukavice crni!?
Nego, dovešće te ja u red čim te nađem, čim priđem u katunsko!
Budićeš se majačine sine!
i mashish poJentu! Trebabi da postavljash pitanje ko je i shto je Srbin? Skupina ili grupina koju je Porfirogenit okaraterisa ka Servi, servanti po Rimskome i Latinskome se prvi put pominje ka neki ORGANIZOVANI narod nedhje s konca 1100 te godine. Porfirogenit je isto tako okarakterisa da su Dukljanski Sloveni i Goti stvorili problem drzhavu za Romeje pochetkom Prvoga milenija, a Rimski Papa nagradi Crnogorskog Kralja Mihaila sa „Rex Sclavorum“ titulom. Pazi, nidhje Srba i Srbske Drzhave do tada!!!
– P’onda Rashani koji su se organizovali vishe nas Crnogoraca se organizovashe us Romejsku pomoch mas im pater greba, i Rashani postashe Srbi. a Stefan Prvovjenchani posta PRVI Srbski kralj. Ne drugi, ne trechi no PRVI SRBSKI Kralj, a to bjeshe nedhje 1250 i neke.
Sad velje Srbi kad postavljaju ultimatume da smo mi neki Srbi odhje, ili su umishljemli da vishe odhje nije bilo zhivlja kad su oni dojali na konje i na mach satrli Svach, Kotor, i ostalo….
ILI? pazi Ili su VlejeSrbi umishljeli da poshto su listom Crnogorci Privatili Ortodox Pravoslavni obred, da su samijem tim postali Srbi.
Ako je to tako, onda Srbin samo mozhe da se izjednachi sa pripadnishtvom jednoj religiji a nikako nekakav Etnicki populus ili neki poseban narod.
Jer Katunjani i ostali odhje su narodi sa shjevera. A Rashani, koji su se kasnije Srbima prozvali ( valjda im je bilo vljeshe da se zovu Servima, no Rashanima) su Ilirskoga porijekla. Prznice. ljuti, zlopamtila i prgavi. Nikad im nishta nije dosta bilo, a ka i vidhju ni danas.
Kako su ti Rashani -Srbi isparili nedhje oko 1450 te, pa do 1804 te ik nije bilo, niko nije ima problema jedno 450 godna shnjima. Turci grebali kako su shceli, a teritorija zvana Srbija se praznila.
Tako da govoriti o nekome monolitnom narodu ka o Srbiji i Srbima danas nepostoji a nikad nije ni postojala. Grupe Slovena i Gotah us stvarali Drzhave i drzhavice, a lokalci su se spushtili dolje sa planina ( ka Vlasi, Cincari i Iliri) i eto danas, taman ka i 1000 godina pridhje svi manje vishe imamo svoje drzhave.
Srbi su stvarno izmanipulisali istoriju do daske. I narod kojega ima samo jedno 350 -400 godina u Milenijumu, nije kardar da drugijem odredhjuje shto i ko su oni.
Stimavam da vechina danas u CG koji se izjashnjavaju ka Srbi ( poshto se bavim genentikom i antropologijom) kad im se slike pojave u medijima, se odma vidhji da su sa Prokletija…I otuda nedhje. Nashi shjeverni narodi nijesu. Njima je mlogo lakshe rech da su Srbi, jer kad odu u Srbiju odma se oshjete ka u svoju kuchu jer ima masa ljudi od Guche do Pirota, od Vrshca do Vranja koji izgledaju ka oni.
Danas u CG 28.3 procenta, shutra 18.9 %. Za dvajes godina se vrchu na svoj istorisjki plato od jedno 9-12% odhje, i svichemo bit dovoljni i mirni. Samo da se ovi zakon o vjerama usvoji, i da svedemo Srbske Popove odhje na mjeru koja im prilichi … sad 28%, shjutra 18%, a za trijes godina 10%.
Covjek i narod, nacija UVIJEK treba da vodi rachuna o svojoj kuchi, familiji, plemenu, brastvu i drzhavi. P’onda, ako mozhe da pomogne komshije is Guche i sa Vakufa, i iz Draxcha.
Crnogorci smo, A nijesmo Srbi. A ona manjina koji se tako glaskaju su Manjina. Zar to dovoljnoi negovori o ko je ko u Crnoj Gori.
Dosta ljudi otaljajte malo na neshto opipljivije.
A ovo iz kakve nochne more se javljam, budni siguran evo vako za 29 ljeta da ovijem ritmom zhivota pravedinka mogu se budit da che josh bar 25,000 iljada dana. Jedina nochna mora mi je bila kako je moje pleme bilo snom crnijem zaspalo, a nasha suza nije imala roditelja dobar dijo dvajestoga vijeka.
Sve dodhje nasvoje. Dzhabe ljudi i neljudi kreche. Crna Gora je vjechna i biche vjechna… 1000 godina, 365,000 i kusur dana vjecna zublja vjechne pomrchine baklja luchevine herojstva i SLOBODE plamti odhje u ove krshe… Uzdigni, nepokushavaj da tulish, da se sam nesitulish!!! Nepokushavj davati tudhjinu shto nemozhezh u darove dat! I shto nije tvoje! Neh protivu svoje brache i plemenika, familije i brastva… to je prokleto od svakijek bogova prirode, i vaseljene. Neh protivu svega shto su ove gore proshle u Ano dominni od Cerzara i Kleopatre do danashnjeg dana.
Ili tutanj ( ka shto si) i uzmi Srbski pasosh! hahah Srbin brat, nebrat, sushjed jali komshija ( turcizam), poshtuj Crnogorce i Crnu Goru, a mi chemo poshtovat vas gorje Srbe i vashu majchicu Srbiju. Kreni nanas, od ognja chesh se opech! Tako bilo, a i tako biche!!!
Pamalo da zagudi. Tipichan primjer naivnog Dhjeteta s ovoga krsha odraslog na debeloj dozi Sprdstva Aca Palikuche.
veli Katunjanu su postali Srbi “ Катуњани су постали Срби још кад су избегли у ове крше“.
Zbegovi, begovi, ….koje lazhi ?
da mi shirt familija nije odje direktno od 1370tijek, i da se to sve nezna kojeko i okle odhje, onda ova sharena lazh bi mozhebit bila dobra za pojes. Ovako, samo bljuvotina!!!
… Grigorije, nenadmašni iz Ibarskoga Kolašina, iz kneževske kuće Božovića! Iz srednjevjekovne Pridvorice, Božovića mahale, odmah pored onog mosta na Ibru u Zubinom potoku!
Gigantski Božović, jedan, ako ne i najbolji poznavalac mentalitet Arbanasa i nas Srba iz srpske Crne Gore, Crnogoraca – neuporediv on.
Najbolje i najkompetentnije je o njemu pisao moj stari profesor, još uvijek živ, Bog mu dao zdravlja stotu da dohvati, još i moj bliski prijatelj, na čije sam prijateljstvo i više nego ponosan, prof. Mladin Raspopović, i on porijeklom odovud, Bjelopavlić.
… A ovo gore Božovićevo o Katunjanima mojim, za malo, pa perfektno!
Opet, i ono ponešto manjkavo, bez njegove krivice – kako smo mi tajna samima sebi, kamoli ostalom svijetu!
Bravo redakciji što se sjetila Božovića, književnika, vrlog nacionalnog radnika i jednog od najumnijih Srba svoga doba, koga pogubiše bezumnici komunosatanistički poslijen rata!
… Da nijedan takav nacionalni i rodoljubivi Srbin, toga značaja i formata, ne daj Bože ne poživi … preživi!!!
Књиге Григорија Божовића су лек за душу. Ретке су биле српске куће на Косову и Метохији које нису имале књиге Григорија Божовића и Јанићија Поповића.