Кавчани искоријенили шкаљарски клан

Само од 2015. до 2017.године  убијено је двадесетчетворо људи, а у овој тај број превазилази и 40.

У мафијашким обрачунима, страдало је досад 27 „шкаљараца“ и 16 „кавачана“.

Крвави рат кавачког и шкаљарског клана бијесни већ шест година, а са собом је донио велики број жртава на обје стране. Ликвидације су се прошириле и на градове ван Црне Горе, широм Балкана, а најчешће је ријеч о суровим, али прецизно испланираним убиствима.

Према статистичким подацима, у том вишегодишњем рату убијено је најмање 40 особа из оба клана, а међу њима су пале главе Веселина Веска Вукотића, оца наводних вођа „шкаљараца“ Јовице и Игора Вукотића, а сматра се да је то убиство покренуло нову крваву спиралу плаћања дугова.

Неколико дана прије њега, у шпанској Малаги убијен је Зијад Нурковић из Бара, близак криминалној групи Алана Кожара, који важи за сарадника „шкаљараца“.

У недјељу, 19. јануара, ликвидирани су Стаматовић и Дедовић, наочиглед својих супруга и дјеце, у таверни „Воскупула“ у атинском преграђу Варкиза, за које се сумња да је постало нова оаза „шкаљараца“ и „земунаца“.

Њиховим убиством, растурена је криминална група, коју предводи Филип Кораћ. Они су се сумњичили да су за њега кријумчарили дрогу из Јужне Америке. Спекулише се да је на тај начин клан обезглављен и поставља се питање да ли је ово можда њихов крај?

„Право да вам кажем, не знам колико их је преостало, а од тога зависи да ли је крај или није. Нажалост, ово није чиста битка два клана због дроге, има ту нешто ту и од старе осветољубивости. То није класична крвна освета, али има некаквих обичаја из те класичне крвне освете. Класични мафијаши убију неколико чланова, па преговарају о помирењу, међутим, овде је реч о нечему већем, јер се убиства дешавају нон-стоп. То говори да није реч о чистим мафијашким ливидацијама, него је повезано с етичким карактеристикама људи који се непрекидно убијају. Не знам колико је преостало људи у том клану који је претрпео толико жртава, међутим, тај рат неће стати. Ако нема старијих чланова, имаћемо неко време затишје, док не дођу нови млађи, а тада ће поново доћи до обрачуна“, наводи професор психологије криминала Добривоје Радовановић и додаје:

„Све зависи од тога колико су „шкаљарци“ финансијски исцрпљени, пошто за мафијашки обрачун треба и новца. Ако се неки од тих кланова економски исцрпи, доћи ће до привременог затишја, док се не опораве и не дође подмладак. У пословима нарко мафије свака превара изазива освету. Има много разлога зашто се ти кланови међусобно сукобљавају, зависи о чему је реч, па да овако друго траје, али је увек помешано с особинама људи који то чине и с њиховим вредносним системима. Имају различите интересе, а подразумева се да ће се и осветити. Не знам да ли је ово умирање клана, или ће само доћи до примирја. Можда ће доћи до тога због неких одређених разлога, али мислим да ће све то да се настави чим се опораве“, наводи Радовановић.

Као прва жртва тог рата често се наводи Горан Радоман (37) са Цетиња, који је убијен 15. фебруара 2015. у подземној гаражи у Улици Јурија Гагарина 26 на Новом Београду. Непознати нападач је „хеклером“ у њега сасуо чак 25 метака, а само 12 сати прије убиства у Подгорици је у ваздух дигнут „ауди А8“, који припада Милану Вујотићу (32), блиском Радомановом пријатељу.

Потом је тијело Крагујевчанина Горана Дучића, шефа обезбјеђења Јовице Вукотића, испливало 17. јуна 2016. код Жежељевог моста у Новом Саду.

У спушком затвору хицем из снајпера је 22. септембра 2016. ликвидиран је Далибор Ђурић, који је према евиденцији полиције био високопозиционирани члан шкаљарског клана. Горан Бискуповић и Милош Бошњак из Котора убијени су када је нападач активирао експлозивну направу. Иван Лопичић близак „шкаљарцима“ убијен је у которском насељу Свети Врачи, на улазу у зграду у којој је живио, наводно је био близак „шкаљарцима“.

У беспоштедном рату два клана страдали су и Миодраг Крушчић, Радомир Ђуричковић, Дражен Чађеновић и Васа Делибашић из Бара. Не искључује се да је Владимир Цицмило, који је убијен у Мостару, жртва тог рата јер је наводно био повезан са „шкљарцима“. Жртва је и Никшићанин Петар Дамњановић, који је мистериозно нестао 2017.

Цетињанин Дарко Мијовић и Баранин Никола Јовановић убијени су у Њемачкој, док је њихов пријатељ Милош Весковић из Београда, тешко рањен у том нападу.

Низ се наставља и са „кавчанином“ Даворином Балтићем (41) који је убијен  1. јануара 2018. у гаражи на Врачару у Београду.

Владимир Поповић, звани Влада Поп,власни казина „Хавана“, убијен је почетком децембра 2018. док је с пријатељима сједио у кафићу у Улици војводе Шупљикца на Црвеном крсту. Убица је на Поповића испалио више пројектила из аутоматског оружја „хеклер“.Поповић је био близак шкаљарском криминалном клану, а био је и добар пријатељ Филипа Кораћа, који важи за једног од кључних људи Луке Бојовића у Београду.

Извор: Ало

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: