Казати Не! фашизму
1 min read
Прошле седмице медији су објавили како је у 100. години, у својој кући у Вермонту, умрла Марија фон Треп, ауторка књиге по којој је снимљен чувени холивудски филм „Моје пјесме, моји снови“ (The Sound of Music), из 1965, са Кристофером Палмером и Џули Ендрјус, награђен с чак 5 оскара.
Марија фон Треп је једно од десеторо дјеце Георга фон Трепа, јунака данашње приче, капетана фрегате аустроугарске ратне морнарице, најуспјешнијег подморничара током Првог свјетског рата.
Овај је надарени музичар, не само војник, крај рата дочекао у улози команданта Подморничарске базе у Боки Которској. У годинама које слиједе од своје многобројне породице формираће хор Фон Трепових, чувен широм Аустрије и Европе. Прво мјесто на музичком фестивалу у Салцбургу 1936. осигураће фамилији Фон Треп додатни приход, јер им је 1933, након економског колапса, пропала сва уштеђевина. Након што је аншлусом Аустрија припојена Трећем рајху, Фон Треп одбија да се поново војно активира и помогне у установљењу њемачке подморничарске флоте, а његово дисидентство одлази и даље, јер 1938. одбија да са дјецом наступи на рођенданском слављу Адолфа Хитлера, нацистичког канцелара.
Са сазнањем да иза тога НЕ ништа неће бити по старом, Фон Треп напушта домовину и емигрира у САД, гдје хор наступа на турнејама, а он умире 1947. од рака плућа – тако карактеристичног за подморничаре из Првог свјетског рата (тадашње подморнице имале су бензинске моторе, и лошу вентилацију)…
Режисер Роберт Вајс снимио је високобуџетни филм о подморничару, музичару, и Хитлеровом неистомишљенику, руководећи се књигом фон Трепове ћерке Марије, преминуле ових дана…
Па је та смрт, у временима у којима се канда потпаљују многе нове географије, неке тик уз еx-Стајинград, добар повод за питање да ли бисмо ми, под а) успјели да препознамо фашизам чак и ако би нам махао пред очима, и б) да ли бисмо имали храбрости да тој идеологији кажемо: Не.
Питање је тешко. Како казати Не фашизму када га медијска оптика као таквог не препознаје? Како казати Не, када ни у које име које нам нуди савремени тренутак ми не можемо да упремо прстом и кажемо, ено га Хитлер!
Заиста. Нови је поредак лукав мимо поредака иза нас. Упорно не порађа Хитлера у једнини. Него иза сцене, технологијом која се теологизовала, плете тоталитарну мрежу око сваког појединца.
Да ли уживам у томе што је Србија и Црна Гора новом поретку рекла да?
Не.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
NE, NE, NE,
NE!
Да ли уживам у томе што је Србија и Црна Гора новом поретку рекла да?
Не.
Аутор: Никола Маловић, Недељник Оставите коментар
Подели ово:
“Proces izgradnje demokratije i zaštite ljudskih prava nikada nije završen, i upravo zato jedna od prednosti naših parlamenata jeste činjenica da oni predstavljaju forum za diskusiju o izazovima, ali i mjesto gdje možemo postići zajednički napredak. U novim evropskim demokratijama uvijek postoji potreba za promjenom izbornih okvira, utemeljenja i razvoja nezavisnog pravosuđa, ali i obezbjeđivanja atmosfere za slobodno djelovanje medija”, kazao je Krivokapić.
On je dodao da je izvan granica Evrope, u državama kao što su Avganistan, Egipat i Libija potrebna ekspertiza koju parlamentarci mogu pružiti u velikom broju pitanja, uključujući i pitanje uspostavljanja funkcionalnih parlamenata.
Znaci Nato je pomogao u uspostavljanju demokratije u Libiji Avganistanu Egiptu Siriji,jedino hvale kadrovi ,koje Krivokapic moze ustupiti Evropi i sirem podrucju Mediterana,kao izvanjski on je tome vican.
Pema tome Nikola tesko da ce tvoj tekst naici na odobravanje sire javnosti u Montenegro.
Jesmo na putu da i nekad recemo NE,medjutim demokratiji Nato tipa nemozemo reci Ne ,jer izgubismo ovakvu demokratiju koju je i uspostavio i odrzaje NATO a reci Ne NATO demokratiji u Crnoj znaci i pobuna ,a sama pobuna nema mnogo stvarnih dodira sa demokratijom sem sa NATO demokratijom,ili kako bi rekli ovi nasi glavonji bizgovici od politicara, ne koncipira sa istom.
Na drzavnom nivo nema mu…da koja cese otvoreno pobuniti protiv novg fasizma u svijetu ,Crna Gora ga podrzava i nogama i rukama i hrli tom svijeto NATO demokratije,medjutim izgleda da su nasi napori slabo vidljivi za NATO pa jos ne dodjosmo do njega,ali uz dodatne napore i velikih odricanja ja se duboko nadam da cemo stici.
Evo i Njegos je stigao do HAGA pa zasto nebi i mi do NATA.
NE u NATO-FASIZAM