Кажњиво је бити патриота

Пише: Емило Лабудовић

„Овим сте чином сахранили мој патриотизам према Црној Гори који сам гајио тридесет година, јер сте ми ударили на породицу, на моју Цркву и народ којем припадам“! Ова изјава, коју ће вријеме које долази сигурно сврстати уз оне војводе Синђелића, мајора Гавриловића, Милоја Павловића,професора крагујевачке гимназије, поруке са Љубиног гроба, мајора Тепића… ванвремене поруке прије свега људске а онда војничке и патриотске части, говори више о стању прилика у Црној Гори од најдубљих социолошких и политичких анализа и студија. Човјек, предсједник Синдиката Војске Црне Горе, Здравко Касалица, својим звањем заклет у част, у одбрану људскости и највиших етичких вриједности, међу којима је патриотизам при самом врху, изјавио је то пред човјечуљком, Сашом Чађеновићем, вишим државним тужиоцем, који је своју и част професије давно продао за трособан стан и још неке мрвице преко. „Сусрет“ им је уприличен у форми саслушања поводом… ко зна све чега… а уприличио им га је својом немоћи да у себи побиједи надобудност и сујету увријеђено очерупано пиле које се некад давно китило перјем „сокола“, министар војни, Бошковић. Јер, Касалица је починио најтежи могући гријех који се у овој Црној Гори не прашта: казао је да је Србин и да вјерује у Бога и Српску православну Цркву. Горе него да је покрао пола државе јер се на то овдје жмури на оба ока.

Било би веома занимљиво направити анализу националне припадности грађана Црне Горе, оптужених, осуђених и оних којима је процес у току од када су Катнић и његова камарила „зајахали“ државног тужилачког коња. Од оних који су се жестоко огријешили о забране НКТ па до оних који су, попут Андрије и Милана, јурнули на саму државу и спремили јој „крвопролиће какво се не памти“. Ако из тог списка изузмемо лопуже, шверцере дроге и „клановце“, веома лако би се дошло до закључка да доминирају – Срби! Бити Србин а вољети Црну Гору (не Милову и Ранкову, наравно), бити Србин и бити патриота, бити Србин а бити за част и слободу, бити Србин и бити заговорник традиционалних вриједности, бити Србин и вјерујући, бити Србин а не сврстати се под НАТО и ЛГБТ барјак, бити Србин и просто бити човјек „који гордо звучи“… гријех је над греховима овога доба. Стога не чуди што су код толико „гријеха и грешника“ Катнић, Станковић и сљедбеници Црну Гору претворили у Содому и Гомору. Али, „удар нађе искру у камену“!

Грађански отпор тиранији, безвлашћу, самовољи, деспотији, криминалу, безакоњу и појавама недостојним овог времена и овог простора, зачет литијама а надограђен непристајањем никшићких љекара да ћуте и аплаудирају, попут плиме шири се Црном Гором. Чак и у условима када је нови (стари) талас корона вируса опет „устао“ против литија и других скупова. Настојање режима да у том привиду „корона затишја“ кроз иглене уши провуче „предизборну кампању“ које очигледно неће бити, очајнички је покушај да се заустави незауставиво. Али, знајући са ким и са чиме се има посла, неопходно је под хитно донијети неколико кључних одлука.

Прије свега, мора се, крајње трезвено, размотрити и одлучити да ли је у овим условима уопште опортуно ући у изборну утакмицу? Може ли се говорити о фер условима кад једино она Никшићанка, звана Мауна а заправо „ДПС црна кутија“, располаже правим бирачким списком док онај Нухоџићев „расте“ мимо народ па у многим општинама имамо више бирача него житеља а на нивоу државе више бирача него одраслих становника? И, ако се већ излази на изборе, лишити се свих сујета и окупити све истинске опозиционаре и патриоте, водећи рачуна да се не убаци какав Џаковић или Пајовић, јер је одбрана Будве јасно ставила до знања да снагу опозиционог јединства ни пендрек не може да надјача. У сваком случају, времена нема превише и ваља што прије разговарати и одлучивати.

Једна стара јапанска пословица упозорава: „док тражиш ексер, изгубићеш потковицу, док тражиш потковицу, изгубићеш коња, док тражиш коња, изгубићеш поруку, а док нађеш поруку, изгубићеш рат“! Јапанци су вјероватно баш због тога међу најефикаснијим нацијама на свијету. Можда би била Божја правда да Мило још једном „побиједи“ да би сам „кусао“ све поснију чорбу коју нам је скувао и у њој се загрцнуо, али ова земља и овај народ немају више времена за његово експериментисање. Стога, колико год био кажњив и опасан, последњи је час за прави ПАТРИОТИЗАМ и спасавање Црне Горе од ове најезде скакаваца који је опустошише до последње травке. Јер, „док тражимо ексер…. “ – оде маст у пропаст!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: