ИН4С

ИН4С портал

Кецеља за патријарха Павла

Неке болештине су прије неки дан навукле кецељу на споменик патријарху Павлу у Београду на коју су написале „Абортус је женско право“.
Plamenac, Boka

Парох барски протојереј Јован Пламенац

Пише: Протојереј Јован Пламенац

Неке болештине су прије неки дан навукле кецељу на споменик патријарху Павлу у Београду на коју су написале „Абортус је женско право“.

Ово је у медијима изазвало реакцију таман толику да афирмише ову болештину. Не видим да се ико позабавио суштином тог „женског права“. Све се свело на саблажњавање што су то урадиле патријарху Павлу, човјеку којег српски народ, у већини, воли.

А проблем је далеко дубљи од дневне скарадности. Право на абортус је – право на злочин!

Право на абортус није једина правна злоупотреба слободе коју човјек има од Бога и која га чини човјеком, али јесте – најмонструознија.

Право на абортус припада сету права које су изњедрили узбљутавјели мозгови, у којем је и право чију практичну примјену смо недавно видјели када је Премијерка Србије постала тата. То је сет права који плодотвори школством које дјецу побуђује на сексуалност, чак и нападније на неприродну, скрнавећи њихову чедност. Ово школство производи кадрове за бљувотине „задруге“, „парове“… Тај сет права уништава породицу, а преко ње и читав народ. Он је уздизање анималног у човјеку над његовим људским достојанством.

Једна од тих болештина на телевизији каже: „Црква је институција која крши моја права“, јер јој се мијеша у сексуални живот.

Споменик Патријарха Павла оскрнављен

Обезбожени човјек обоготворава своје међуножје. Убијање нерођене дјеце је сатанско жртвоприношење том божанству.

Порука на кецељи на споменику патријарху Павлу је позив на злочин над злочинима, који су девијантни људски умови озаконили.

Те болештине дијете у својој материци сматрају дијелом свога тијела, а абортус им је као и одстрањење тумора. Или, као да су нокат одсјекле. Смисао живота им је задовољење сексуалне похоте. Нема момка и дјевојке, мужа и жене – сада су то партнери. Има новог партнера, нову партнерку… Животе које им је Бог даривао претворили су у континуирано животињско парење.

Овој бесловесности проблем су дјеца. Зато их бјесомучно тамане, као да су комарци. Дјецеубиство пред људским законима има статус као и дератизација.
Зачета дјеца на свијетло дана данас долазе кроз млин за месо: само мали број њих има срећу да се кроз њега провуче.

Ако злочин дјецеубиства мјеримо бројкама, абортус је ситница. Далеко већи број зачете дјеце бива убијен такозваним средствима за контрацепцију. Та средства, углавном, не спрјечавају зачеће (што значи контрацепција), него спрјечавају да се зачето дијете усади у материцу и тако прехрани. Жене, водећи „уредан“ сексуални живот, бивају трудне а да не знају да су биле, јер дијете у њима умре без хране у првих петнаест дана свога живота, прије него њиховој мајци монструму изостане прва наредна менструација.

Сличан ефекат масовног страдања зачете дјеце, свакако већег бројно од абортуса, бива у вантјелесним оплодњама. Ту, обично, бива зачето више дјеце (пуно више и мање више) него што бива усађено у материцу. Тај вишак дјеце, углавном, бива убијен. Све више и више је неплодник брачних парова који на овај начин хоће дјецу. А узрок њихове неплодности, често, је предбрачни распусни сексуални живот.
У злочину убиства нерођене дјеце саучесници су и очеви, не мање него мајке.
Убиство нерођене дјеце људи су, зарад уживања у сексу, легализовали. Али, то их не аболира код Бога.

Та кецеља на споменику патријарха Павла свједочи, првенствено кроз изостанак истинске осуде, о врхунцу ововременог богоборства у којем је најсветији дио женског тијела постао далеко највеће стратише у овоме свијету.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “Кецеља за патријарха Павла

  1. По тим женама: УБИСТВО СВОГА ДЈЕТЕТА У УТРОБИ ЈЕ ЖЕНСКО ПРАВО!

    Дакле, по њима је та врста убиства њихово право… а нико не говори од њих о праву бебе, фетуса, нове личности која је већ настала, зачета! Нема говора о томе да је то женско право. Право је на страни бебе немарне мајке да се роди а с том лудом не мора да живи јер може да га да у дом да га одгајају друге породице, без дјеце.

  2. Тако је, оче! А шта да радимо да спасимо дјецу? Како да избјегнемо ово кад нам намећу обавезну основну школу, ђе ће да их уче овим јадима, кад су обавезне и вакцине са хормонским садржајима које „олакшавају“ ђавољој науци да се прими у чисте младе душе? Има ли Црква одговор на то?

  3. Ljudskoj gluposti nema kraj i naravno strastima kao najvecoj opasnosti kod ljudi,radi kojih covjek svasta radi.
    Evo neke cudne vijesti bas iz tog domena ,sta sve rade neki da bi sebi ugodili ili zadovoljili.Tako je milijarder dijamanata htio da produzi svoj polni organ,ali na operacionom stolu ga ocistilo srce u 65 godini zivota.

    Berlin. Er gehörte zu den bekanntesten Figuren des Diamanthandels der belgischen Stadt Antwerpen: Milliardär Ehud Arye Laniado ist während einer Operation zur Vergrößerung seines Geschlechtsteils gestorben, wie belgische Medien berichten.

    Demnach soll der 65-Jährige auf dem Operationstisch einer exklusiven Privatklinik in Paris einen Herzinfarkt erlitten haben, als ihm eine Substanz in den Intimbereich gespritzt wurde.

    Eine Stunde lang haben Ärzte laut den Berichten versucht, Arye Laniado wiederzubeleben. Seine Karriere begann Arye Laniado als Masseur in Israel. Mehrfach geriet er in Zusammenhang mit Waffenschmuggel in die Schlagzeilen. (ost)

    Берлин. Он је био једна од најпознатијих личности трговине дијамантима у белгијском граду Антверп: милијардер Ехуд Арие Ланиадо преминуо је током операције за повећање својих гениталија, како извештавају белгијски медији.

    Према речима 65-годишњака требало је доживи срчани удар на операционом столу ексклузивне приватне клинике у Паризу, када му је убризгана супстанца у гениталном подручју.

    На сат времена, доктори су покушавали да оживе Арије Ланиадо, кажу извештаји. Каријеру је започео са Арие Ланиадо као терапеут за масажу у Израелу. Неколико пута је долазио у вези са кријумчарењем оружја у насловима.

    Evo ovaj je u sesetpetoj pokusao da produzi svoj organ ,a sta i ko odlucuje da ovakvi ne usvajaju djecu,pitanje je to dosta kompleksno i ne bas jednostvno plus nije bio „nastran“ ali ni noramaln kada u tim godina dolazi na tu ideju.Kod usvajanja djece treba dosta toga da se ispita i psiholozi i socijalni radnic i ko sve ne jos a trebala bi i Crkva,medjutiim sve mi se cini da se ponekad lako i prelama i odlucuje.Jesto to castan posao ko se na to odluci ali i pretezak i zahtijeva kompletnu licnost,ipak se kad tad moar djetetu kazatu ko su mu roditelji,nebih ja to bas tako jedostavno prelamao,a sto se tice Brnabicke i slicnih slucajeva uz sve postovanje Nje kao licnosti nebih im to dozvolio,veliki je to rizik,taj dio populacije je ipak bolestan, uz sve sto ih je snaslo netreba da to snadje i jos nekog drugog .

  4. Patrijarh Pavle:
    „Medju vukovima opstati ovci je teško,ali nije nemoguće,jer Gospod kaže na koji način mi možemo i medju vukovima možemo opstati kao ovce Njegove.A to je:da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen,da nas vući ne raskinu,odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće.A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vući.
    Smirenost je temelj i osnova svih jevandjelskih vrlina .To ne znači biti pasivan,nije to duhovno mrtvilo.Naprotiv ,smirenost zahteva jednu ogromnu snagu da u sebi savladamo GORDOST,onaj greh koji je andjela pretvorio u djavola.
    Ne znači dabome,da se roditelji ne brinu i za materijalne potrebe svoje dece,da im pripreme mogućnost da mogu samostalno da život počnu i da ga vode.Ali iznad svega je:da se trude da svojim životom i svojom verom pravoslavnom doprinesu da ta deca zadobiju ove unutrasnje vrline ,počevši sa smirenoscu pa redom do ljubavi koja je sveza savršenstva,najsavrsenija od svih vrlina.“
    „I mene su gonili, i vas će goniti“govori Gospod.
    Ovo je samo mali moj doprinos na ovu temu,da se setimo Patrijarha Pavla.
    Pozdrav autoru i njegovom odličnom tekstu.

  5. “Право на абортус припада сету права које су изњедрили узбљутавјели мозгови, у којем је и право чију практичну примјену смо недавно видјели када је Премијерка Србије постала тата. То је сет права који плодотвори школством које дјецу побуђује на сексуалност, чак и нападније на неприродну, скрнавећи њихову чедност.“
    Оче Јоване,
    Сложио бих се са вама да је абортус убијање живота, али га доводити у исту раван са усвајањем дјетета које нема родитеља од особа истог пола заиста не прихватам да је том дјетету боље да одраста у “институцији”, која ради по потреби и радним смјенама неког презапосленог особља, у односу да има двије особе, које желе да подијеле живот са њим!

    1. Заиста, не волим да одговарам на оно што напишу људи који се не потпишу, или да улазим у дијалог са њима, али истине ради:
      То дијете није усвојено. Ех, да је… Усвајање дјетета је рјешења за бездјетне брачне парове који или немају стпљења да сачекају дијете које ће добити на начин како је то Бог предвидио, или је то са медицинског аспекта немогуће, а не кроз вантјелесну оплодњу којом добијају дјецу преко лешева њихових браће и сестара. Али, то дијете је рођено, оно је Божије створење и има право на живот као сваки човјек. То право (на живот) требало би да имају и дјеца која су зачета а још нијесу рођена. Тако би и било да није те ужасне самосвојности одраслих.

  6. Браво оче Јоване! Увијек на висини самог себе и мисије коју обављаш.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *