Кецмановић: Да је Андрић жив вехабијски имам би му изрекао фетву

Аналатичар Ненад Кецмановић оцијенио је да исламска традиција фетве живи у БиХ и нагласио да би и српском нобеловцу Иви Андрићу, да је жив, вехабијски имам Мудерис у Сарајеву већ изрекао фетву.

Кецмановић у ауторском тексту за „Политику“ навео да су Алија Изетбеговић и његов блиски сарадник Русмир Махмутћехајић партиципирали у Хомеинијевој фетви из 1989. године против писца Салмана Руждија.

Он указује на свједочанство угледног публицисте Норе Белоф да су неки западни либерали узалуд убјеђивали Изетбеговића да се јавно дистанцира од Хомеинијеве фетве против Руждија, која је сваког муслимана у свијету обавезивала да изврши егзекуцију.

Према Белофовој, дистанцирање им је било потребно да би превазишли упадљиву контрадикцију између Алијине „Исламске декларације“ као политичког програма и западне некритичке подршке његовој политици. Али, Алија Изетбеговић је одбио да се десолидарише са смртном пресудом Руждију.

Кецмановић је подсјетио да је Андрић од бошњачких интелектуалаца маркиран као „веће зло за БиХ од свих окупатора“ и као писац „аморално селективног историјског памћења о исламизацији и муслиманима“, и још горе.

„Да је Алија Изетбеговић о нашем нобеловцу говорио као о ‘фратарском копилет’ посвједочио је српски режисер Емир Кустурица, а знамо да је Махмутћехајић објавио књигу на основу тезе Мухамеда Филиповића да је српски писац нанио веће зло Бошњацима него све окупаторске војске заједно,“ навео је Кецмановић.

Он је оцијенио да је Андрић још и прошао добро, с обзиром на то шта се дешавало Руждију и како је прошла редакција листа „Шарли ебдо“ у Паризу због тога што је објавила карикатуру пророка Мухамеда који се, према исламу, не смије уопште ликовно приказивати.

„Због магнум кримена који је починио литерарном обрадом османске окупације српских земаља и вишевјековних патњи православног народа под зулумом исламских конвертита, није убијен, нити је робијао 10 година.

Иако тај период уништења средњовјековне хришћанске Босне у Сарајеву цинично зову ‘период турске управе’ наш нобеловац је од бошњачких интелектуалаца само маркиран као ‘веће зло за Босну од свих окупатора’ и као писац ‘аморално селективног историјског памћења о исламизацији и муслиманима’,“ навео је Кецмановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: