Келтско налазиште под Батајничком петљом

Келтски артефакти са локалитета Карабурма и Роспи ћуприја Фотодокументација Музеја града БеоградаНа градилишту Батајничке петље у Земуну багери су прекјуче, док су копали пут, открили археолошки локалитет из млађег гвозденог доба, из првог века пре нове ере. Реч је о новом, још нерегистрованом налазу са керaмичким предметима који су највероватније припадали Келтима, потврдио је јуче за „Политику” др Милош Спасић, археолог Музеја града Београда, који ће са тимом стручњака водити посао ископавања вредног локалитета и артефаката.

Радови у том делу будуће петље Батајница су обустављени и, како каже Спасић, инвеститор пројекта „Коридори Србије” и извођач радова показали су добру вољу да пруже логистичку подршку за археолошко истраживање.

– Комади керамике добро су очувани, крупни су и израђени су на витлу, а то је техника коју су Келти донели на ове просторе. Тек кад приступимо археолошком ископавању знаћемо да ли је на тој локацији било келтско култно место или је реч о келтском насељу које је формирало аутохтоно становништво те области пре доласка Римљана на ове просторе. На први поглед налазиште није велико, 15 до 20 метара ширине у пречнику, што значи да ћемо моћи да га истражимо у целости – објашњава Спасић.

За Јелену Медаковић, директорку Музеја града, ово откриће је велико и значајно јер је доказ континуитетa организованог живота на овoм простору од праисторије до данас. Та чињеница, додаје она, треба да импонује сваком Београђанину зато што у свету нема много градова који о томе могу да сведоче.

– Биће потребно најмање десет дана док археолози не прикупе све податке о локалитету, а то значи да тек треба да приступимо ископавању материјала, да га оперемо и конзервирамо. Надам се да ће он бити изложен у Завичајном музеју Земуна, односно у Спиртиној кући, за коју се после 18 година, колико је била затворена, припрема стална поставка – истиче Медаковићева.

На територији Београда и Србије регистровани су бројни локалитети који су у вези са млађим гвозденим добом и келтским заједницама које су ковале први новац на овим просторима. Међу најпознатијим налазиштима у престоници су Карабурма и Роспи ћуприја, као и келтска насеља у оближњем Јакову и Старом Сланкамену, истиче Спасић.

Да ли ће ова истраживања померити завршетак Батајничке петље, још није познато. Она је део обилазнице око Београда, омогућиће грађанима Батајнице и Земуна везу са ауто-путем и старим новосадским путем, и требало би да буде завршена до краја године. Вредност тог инфраструктурног пројекта, који обухвата изградњу саобраћајница, укључујући мост преко пруге, инфраструктурне инсталације и саобраћајну сигнализацију, износи око десет милиона евра.

Прочитајте ЈОШ:

Петроварадинска „Победа“ продата београдској фирми: Граде још 100 хиљада квадрата