Кентера: Хајка тзв. независне културне сцене Будве поприма обрисе линча
1 min readПише: Марко Кентера
Ових дана читаоци „ослобођених“ и других јавних сервиса Будве па и читаве Црне Горе свједоче акцији распомаљене групе „независних културњака“, са мјестом пребивалишта Будва, који серијом анонимних памфлета шаљу увреде и пријетње свима који другачије мисле, нарочито ако се служе ћирилицом или не подржавају њихове квази европејске вриједности, на тачан начин како их они доживљавају као исправне.
У маниру најгорих удбашких прогласа из касних четрдесетих година прошлог вијека, на РТВ Будва и на другим медијима већ неколико дана одвија се дакле медијска хајка у Будви и ствара буквална и метафорична атмосфера колективног линча неистомишљеника, па и мог личног.
Први дио тзв независне акције, скривен иза НВО сензационалног назива Центар за истраживачко новинарство, а сада л, у другом дјелу, и из пар НВО које лијечећи комплексе потпуне неостварености сами себе називају „независна културна сцена“, истина финансирана од стране Општине Будва, па је то довољан мјера њихове независност и креативности.
Удбашка писма, непотписана и у маниру голоточких истражитеља, пише кафе бар мајстор Марко, мој стари породични пријатељ, одбјегли члан Савјета Града театра, а који допринос културној баштини Старог града даје мноштвом непрописних интервенција на тераси свог кафића које савремени свијет зове тотална девастација. Уз њега писму „суфлира“ и кувар, нова звијезда НВО културне сцене и спаљивач шпанских прасића, устајале рибе и неистомишљеника.
Дуо „Марко и Мићко“, не нису бенд него шефови од НВО екипе „Независни и културни“, који такође сами себе називају елитом културе, а запослени у музејима, библиотеци и Град театру их никад нису видјели осим у поменутом локалу и Мићковом ресторану, и, стога, стичу искључива права да организују трибине и дају оцјене, када, вјероватно, у хистеричном замајцу сопствених неостварења, посежу за рјечником пријетњи, јер мој имењак и Мићко, непознатог правог имена, хоће да пријете, туже, суде и вјероватно на крају, након спаљивања, у пренесеном смислу и ликвидирају.
Друг Марко из квази НВО Будванска „независна културна“ сцена, храбар колико и непотписан, треба да увијек има на уму, а има му по коме доћи, да тајне невладине организације, са циљем бацања анатеме, на крају никад не донесу добро, посебно људима у познијој доби, којој се и он приближава.
За разлику од овог дуа симпатичног назива „Марко & Мићко“, кувара и кафанџије, није ми пало на памет ни да се понудим да учествујем у пројекту ЕПК, нити би ме исти занимао све до 2028. да смо га добили, а управо су се „Марко & Мићко“ са екипом постарали да то не буде случај. Тек тада бих, са својим међународним тимом креативаца, аплицирао са пројектима, будући да их, за разлику од њега, имам не једноцифен, него петоцифрен број. Да ли бих успио, да ли бих био изабран – то није питање за мене.
Када је у питању ЕПК али и рад установа културе Будве звучи невјероватно и удбашки познато да ова екипа непотписаних „људских величина“ прозива најобразованије и најпознатије културне и друштвене раднике Будве у циљу омаловажавања сваког ко не припада њиховом „независном културном кругу“.
Двојац „Марко & Мићко“, јуначки непотписани, у свом саопштењу израстају у модерне хероје штитећи Душана Каличанина, српског витеза и ројалисту, који је протјеран из пројекта ЕПК Нови Сад, па је своје уточиште нашао у Будви код својих старих заштитника из Општине, а потом код Марка и Мићка. За тог човјека, који је волшебно нестао из Будве, чуо сам кад је почео да користи моје име за своје науме и љубазно му, дакле језиком који једино разумије, поручио да са тим престане.
Врло је похвално за кафеџију Марка да се вратио корјенима, има му и по коме. Још да престане да баца клетве са својом НВО екипом на Митрополију Црногорско приморску, што је чинио задњих дана, јер нарочито то треба да учини сада, кад је организатор догађаја које финансира Општина Будва, као њен велики донатор и пријатељ.
Да би кафеџија спровео потпуни заокрет, скупа са куварем и помоћницима (звучи као цртани филм, али није), кренуо је на пут без повратка не палећи само у саопштењима, већ је, на својој манифестацији, од општинских пара, палио и неистомишљенике.
За „друга Марка“, то некако познато звучи, основали су они НВО да пале људе и цркве поодавно, али ипак данас је јако чудно да Марко блати свакодневно цркву, а да подржава инквизиторске методе некад својствене западној цркви.
А кад смо код инквизиције, иако вјерујем да сам критичан према себи, и свјестан немалог броја мана, ипак за „Марка & Мићка“ и куварско- директорско-експертско- кафеџијску им екипу инквизитора сам својеврсни Аристотел и само им могу поручити да је љубав састављена од једне душе која насељава два тијела, али нека код њих буде и више од „Марка & Мићка“ ако им то треба да изгурају из себе мржњу и клевете.
И на крају, непотписаној дружини, једино могу добронамјерно да кажем: маните се залудна посла, јер свака ваша мржња и увреда враћа вам се, нажалост, стоструко као бумеранг. Или како би рекао наш познати умјетник и глумац Небојша Глоговац: „Ако мрачиш, мрачно је, ако сијаш, сјајно је. До тебе је!“
Марко Кентера
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
O slovenackom nesvrsenom uciteju se nije dmelabreci ni reçu i ne samo o njemu.Osam godina Lepoglave odmah.Sad je lako.Ali totalitarizma ,nezavisnih kulturnjaka subvencionisanih od drzave ili Sorosa i prije ovih iz Budve
poput Petra Cukovica ili Svetlane Racanovic smo se nagledali.Rezultat toga nezavisnog kultirnog delovanja je cunami plagijatora.
Лепо је то када „независну културну сцену“ на колосалном простору од Могрена до Словенске плаже креирају угоститељски радници, по бољшевичкој девизи „култура у народ“ , имају и сјајан пример пред собом , словеначки несвршени учитељ се бавио писањем устава у несретној СФРЈ !
Надамо се да култура у Будви неће завршити као СФРЈ или у “ десет са луком „!