Кина пре и после Аљаске – СРБИЈА ДО ШАНГАЈА

“Пре неколико дана одржан је састанак на Аљасци између високе кинеске и америчке делегације, где је Кина рекла Америци да нема више право да говори с њом са позиције силе и да то право никад није ни имала, али да је Кина сада решила да то каже јавно. Од сада прихватају само равноправни разговор и то је означило улазак у нову еру” – рекао је Александар Павић, политиколог у новој епизоди емисије “Србија до Шангаја”.

Студент Филип Филиповић, овог пута јавио се уживо са улица Шангаја, тачније преко пута места Пу Донг, које је пре само 40 година био мочвара и који су кинези искористили и на том месту изградили нови мотор кинеске економије. Филип Филиповић нам је кроз историјске чињенице предочио какви су и како су текли односи Запада и Кине, ако и колико су им штете нанели Јапанци.

“Често кажем да оно што је код нас био Јасеновац, то је Јапан урадио Кинезима. Убили су им 300 хиљада људи у граду за само шест недеља. Јапанци још нису признали злочин” – каже Филиповић.

Филип Филиповић истиче да је Запад од Кине тражио контролу над порезом за увоз и да су целу царину контролисали Британци и Американци.

“На челу кинеске царине био је Британац. Кинези 100 година нису имали контролу над својом царином. Западњаци су тражили екстериторијалност и тражили су од Кине одштету од 980 милиона килограма белог сребра” – наводи Филиповић.

Филиповић наводи да је Британија кроз пљачку Кине изградила целу своју индустрију у почетку ХХ века.

“Проблем са Хонг Конгом је почео због Британаца, као и проблем са Тибетом. Британци кад су хтели да отворе кинеско тржиште и да иду према Западу Кине, плашили су се утицаја Русије, јер је Русија тада била јака и хтела је централну Азију и зато су Британци подржали тадашњег тринаестог Далај Ламу да се одцепи од Кине” – сматра Филиповић.

Ако погледамо листу 10 најјачих економских градова на свету, каже Филиповић, Кина има четири града и данас је Шангај испред Хонг Конга.

Александар Павић сматра да су олигарси у Хонг Конгу изабрали да раде у свом интересу и тако су наудили људима који тамо живе, али да, како каже, у глобалном смислу, Кина сада отворено показује да жели да буде третирана равноправно као и сви други.

Филиповић и Павић сматрају да када би се Србија ангажовала око наших елитних производа и када би и извозили наше производе у Кину, направили бисмо огроман успех.

“Кинези обожавају ракију, вино и ајвар. Било би одлично да неко покрене тај бизнис, посебно сада када су српско- кинески односи добри” – наглашава Филиповић и додаје да су Кинези спремни да чују шта се 90их година дешавало на нашим просторима.

“Кинези желе да чују нашу историју, само је битно да неко преведе наше књиге на кинески и они би се сигурно заинтересовали” – закључује Филиповић.

Прочитајте још:

Бог је достижан и недостижан, о. Арсеније Арсенијевић у „Наслеђу“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: