Кинеске компаније желе да граде другу дионицу аутопута у Црној Гори

За наставак градње друге дионице аутопута Бар-Бољаре постоји велико интересовање међународних компанија, саопштено је из Монтепута.

Међу њима је и кинеска компанија  China Road and Bridge Corporation (CRBC)  која је градила прву дионицу, а чија изградња је каснила три године уз бројне еколошке проблеме на шта је више пута упозоравано из Брисела, преноси Радио Слободна Европа РСЕ.

Из Владе Црне Горе су крајем јуна саопштили да их радује заинтересованост ЦРБЦ.

Европска комисија финансираће трећину износа изградње друге дионице аутопута, дугу 23,5 километара, између Матешева и Андријевице на сјеверу Црне Горе.

Како је најављено, Црна Гора ће добити 100 милиона бесповратних средстава, а у плану је да јој се у другој транши из ИПА фондова додијели још толико.

Извођач радова тек треба да буде одређен.

Како су за РСЕ казали из Министарства саобраћаја за изградњу се пријавило пет компанија и три конзорцијума, а у току је анализа понуда.

Прву дионицу овог ауто-пута, дугу 41 километар, градила је кинеска компанија ЦРБЦ. Радови су трајали седам година, а завршетак радова одгађан пет пута.

Сам процес изградње пратили су нетранспарентност, фискални и еколошки проблеми попут девастације корита ријеке Таре, која је под заштитом УНЕСКО.

Невладине организације и тадашња опозиција указивали су и да је пројекат уговорен лоше и да се држава кроз уговорне аранжмане није квалитетно заштитила.

Упркос таквом искуству, из Владе немају замјерке што је ова компанија заинтересована за наставак градње друге дионице.

Како су крајем јуна, након састанка са директором ЦРБЦ-а Вангом Лијуном, саопштили радује их заинтересованост кинеских компанија за другу дионицу.

Примједбе на кинеске компаније, као потенцијалне извођаче радова, немају ни у Европској комисији, из које за РСЕ поручују да је важан транспарентан процес изградње, у складу са процедурама.

Према ријечима портпарола Комисије Петера Стана “та међународна организација вјерује у фер и транспарентну конкуренцију, гдје сви понуђачи имају исте услове”.

“Желимо да наши партнери у региону имају користи од конкуренције засноване на квалитету, стандардима Европске уније, осигуравајући да се за добијена средства испуњавају захтјеви ЕУ”, закључио је Стано за РСЕ.

С друге стране, Дејан Миловац из невладине организације МАНС сматра да ова компанија, због бројних пропуста током градње прве дионице не би била добар избор.

Ипак, како за РСЕ указује, ЦРБЦ је европским новцем успјешно изградио мост Пељешац, на југу Хрватске.

“Све је, заправо до Владе која треба да контролише процес и обезбиједи владавину права и поштовање процедура, а показало се да Влада у вријеме изградње прве дионице није на то била спремна”, каже Миловац.

Прва дионица пута кроз Црну Гору дуга четири километра, грађена је од 2015. до 2022. и у том периоду су промијењене чак четири владе.

Трошкови те дионице износили су милијарду евра.

Тај дио је тек четвртина планираног пута који у дужини од око 170 километара у коначном треба да споји Бар на југу и Бољаре, на граници према Србији.

Из Министарства саобраћаја за РСЕ нису прецизирали ко су заинтересоване компаније, нити да ли је међу њима ЦРБЦ.

“Док се не заврши поступак претквалификација, не можемо се изјашњавати које компаније су изразиле заинтересованост.”

Додају да се извођач радова бира по правилима Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) преко које ће Црној Гори бити додијељен новац.

“А њихова правила не искључују компаније по мјесту регистрације. И мост према Пељешцу реализован је од стране кинеске компаније, а који је такође био финасиран из средстава Европске комисије и кредита ЕБРД”.

Ни из државног Монтепута, који газдује ауто-путем, за РСЕ нису могли саопштити имена заинтересованих, због процедура европске банке.

“Све активности се спроводе у складу са највишим стандардима ЕБРД како би се осигурао правичан и конкурентан поступак набавки”.

Монтепут је са заинтересованим компанијама крајем маја обишао дионицу ауто-пута.

Ипак, да је ЦРБЦ “у игри” потврђује информација коју су крајем јуна доставили Влади о заинтересованости за градњу инфраструктурних пројеката у Црној Гори.

Предочили су да су спремили “детаљне елаборате, комерцијалну студију, оквирне услове” за наставак пројекта.

“Ова компанија (ЦРБЦ) је спровела технички предлог за наредне двије дионице аутопута”, каже се у информацији Владе.

Да су заинтересовани речено је и на састанку директора Ванга Лијуна са министрима саобраћаја и финансија Филипом Радуловићем и Новицом Вуковићем крајем јуна ове године.

“Радује ме то што кинеске компаније желе да граде другу дионицу аутопута. Сигуран сам да ћемо у транспарентном јавном поступку, који ће бити спроведен по правилима ЕБРД-а, добити извођача радова који ће одговорити задатку, рекао је Радуловић.

Према црној листи 200 највећих дужника Пореске управе, дуг ЦРБЦ-а је на крају прошле године био око 11,2 милиона евра. Приликом градње прве дионице били су ослобођени пореза и царина.

Вуковић је нагласио и да су Црној Гори потребни инвеститори као што је ЦРБЦ.

“Највећа инвестиција у нашој земљи коју смо имали јесте градња прве дионице аутопута. Такође, изузетно значајна нам је била сарања са кинеском ЕXИМ банком” рекао је Вуковић.

Црна Гора је прву дионицу градила кредитом од скоро милијарду долара, узетим од кинеске Еxим банке.

Ради заштите од валутног ризика због промјењивог курса евро-долар, власти су склопиле хеџинг аранжман са неколико западних банака, чиме су умањиле трошкове кредита за преко 27 милиона евра.

Црна Гора би кредит за прву дионицу требало да враћа до јануара 2035.

Из ЦРБЦ нису одговорили на упит РСЕ везано за градњу друге дионице.

На састанку са представницима Владе, Лијун је рекао да су изградњом прве дионице стекли велико искуство у Црној Гори.

“Осим за пројекте у путној инфраструктури спремни смо и за пројекте у другим областима попут заштите животне средине”, рекао је Лијун.

А ЦРБЦ је судском пресудом кажњена због уништавања риба и другог живог свијета у ријеци Тари током изградње аутопута. Пресуда је укинута, а ново суђење је у току.

Миловац из МАНС-а управо због еколошке штете коју су нанијели сматра да ЦРБЦ не би био најбољи избор.

“Девастација животне средине и потпуна нетранспарентност финансирања су ствари које их никако не препоручују за наставак изградње пута”.

МАНС је поднио више пријава против ове компаније због, како су тврдили, уништавања корита ријеке Таре, које су одбачене.

Миловац прецизира да пракса коју је ЦРБЦ успоставио у пословању није нешто што је од интереса за грађане Црне Горе с обзиром да Уговор између те компаније и Владе није на адекватан начин штитио јавни интерес.
Уговор је, у случају спорова, предвиђао арбитражу у Пекингу.

Миловац указује да је добар дио кривице био на Влади Црне Горе, која није имплементирала заштитне механизме у Уговор.

“Надајмо се, с обзиром да сада говоримо дијелом и о европским парама, да ће услови уговарања новог посла бити битно другачији, односно да ће јавност преко институција ЕУ моћи да дође до информација уколико то не може у Црној Гори”.

Он сматра да је до црногорских институција да обезбједе довољно контроле и транспарентности, без обзира на то ко је извођач.

“Мислим да ће то бити један од кључних предуслова за добијање тог новца из ЕУ. А Влада мора да контролише процес”.
А један од крупнијих пропуста у грађењу прве дионице је изостављање из пројекта главне петље дужине око километар ипо.

Наиме, пропустом Министарства саобраћаја, на чијем челу је тада био Иван Брајовић, у пројекту и понуди за градњу дионице аутопута није уврштена петља код Смоковца.

Накнадно се испоставило и да је заборављена и електрична инфраструктура.

То је Црну Гору додатно коштало 90 милиона евра.

Извор: Мондо

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: