Кинолошки савез крши закон, ветеринари „деру“ цијенама (ВИДЕО)

Кинолошки савез Црне Горе (КСЦГ) увео је обавезно чиповање свих штенади оштењених послије првог јануара ове године.

Генерални секретар КСЦГ Миодраг Вретеничић рекао је „Вијестима“ да је то много хуманија варијанта обиљежавања штенади од ранијег тетовирања које је код животиња „рађено у свјесном стању, чак и без локалне анестезије“.

При томе, тетоважа паса није погодна за идентификацију због могућег фалсификата, а сам поступак је болан за животињу.

“Сваки чип је под стерилним условима депонован у иглу ињектора којима се чип пласира под кожу са лијеве стране врата пса, потпуно безболно и безопасно”, казао је Вретеничић.

Код пса коме је убачен чип очитава се једноставним превлачењем детектора изнад коже са лијеве стране врата. Сви чиповани пси биће у јединственој бази података КСЦГ, што ће обезбиједити веома једноставан поступак утврђивања идентитета власника и основних података паса. Чипове, према ријечима Вретеничића, неће бити могуће набавити у слободној продаји, већ ће они бити саставни дио педигреа.

„Педигре је досад коштао 17 евра, а сада ће, са чипом, коштати 20 евра“, рекао је Вретеничић.

На питање „Вијести“ да ли зна да је Законом предвиђено да чиповање раде ветерианрске амбуланте, он је питао „знате ли шта све пише у законима, па се то не спроводи“.

„То је тако једноставан поступак, може да га уради било ко“, казао је он.

Црна Гора је 2007. године донијела Закон о идентификацији и регистрацији животиња. Досад су регистрацијом обухваћене краве, овце и козе, а ове године почиње идентификација свиња. Иако ветеринарске амбуланте нуде могућност регистрације, односно чиповања паса, у држави не постоји централни регистар који би појединачне базе које воде ветеринари, обухватио на једном мјесту.

Централни регистар паса успоставља и води Ветеринарска управа, а Законом о ветеринарству и прописима који уређују идентификацију и регистрацију животиња прописано је да идентификацију и регистрацију паса врше ветеринарске амбуланте, специјалистичке ветеринарске амбуланте и ветеринарска служба. Вретеничић, међутим, наводи да ће регистрација паса којима Кинолошки савез буде издавао чипове, бити препуштена одгајивачима, те да ће они сами уграђивати чипове.

Чипови у црногорским ветеринарским амбулантама коштају 15 евра и више. Упитан да прокоментарише како је могуће да у КСЦГ цијена чипа буде три евра, Вретеничић је рекао да ветеринари на чиповима зарађују.

„Ми смо легално увезли чипове и платили царину за њих и они коштају непуна три евра. Ветеринари на њима зарађују најмање 12 евра“, рекао је он. Микрочип је величине већег зрна пиринча, а ветеринари их могу уградити у различите врсте кућних љубимаца – од рептила и птица до мачака и паса. Чип у себи носи број који се налази у централизованој бази података и везан је за име власника и његове контакт податке.

КСЦГ ће водити своју базу, коју ће, када буде успостављен Централни регистар паса у Црној Гори, према ријечима Вретеничића, радо уступити надлежнима. Засад је, због непостојања Централног регистра, немогуће добити податке о власнику пса чији се чип очитава, осим на локацији гдје је пас регистрован, у овом случају, код КСЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: