Кипар: Отето земљиште, турске трупе, град-утвара

Лидери кипарских Грка и Турака састаће се у понедељак у Швајцарској у покушају да окончају четири деценије поделе тог медитеранског острва, али тешка питања остају.

Током турске инвазије 1974. године, око 200.000 људи побегло је за један дан: кипарских Грка ка југу, а кипарских Турака ка северу, остављајући за собом имовину, куће и земљиште.

Имовину кипарских Грка на северу запосели су кипарски Турци, досељеници из Турске и странци.

Тако је једном британском пару суд 2010. године наредио да сруши кућу коју је изградио на земљишту купљеном илегално, и да плац врати правом власнику, кипарском Грку.

На слободном југу Кипра, Влада управља кућама које припадају кипарским Турцима, дајући неке кипарским Грцима, избеглицама са окупираног севера. Инфраструктура, као што је аеродром Ларнака, изграђена је на земљишту које припада кипарским Турцима.

Неки легитимни власници траже повраћај имовине, а други траже накнаду.

Све више и више власника, кипарских Грка, очајних јер сматрају да више неће доћи до своје имовине или да ће нестати кипарског новца за накнаду, окреће се комисији коју је успоставила Турска да им исплати накнаду, што зависи од случаја. То иритира власти кипарских Грка.

Република Кипар процењује да је више од 160.000 досељеника из најсиромашнијих крајева Турске, привучено обећањем становања и земљишта, смештено на острву, постајући већина у популацији севера.

Попис који су власти кипарских Турака спровеле 2011. године, показује да су, од 286.000 становника севера, 118.000 (40 одсто) – држављани Турске.

Тај број не обухвата војника које је распоредила Анкара, којих је, по властима кипарских Турака, сада тамо 30.000.

Године 1974, када су кипарски Грци побегли из града Вароше, до тада главног летовалишта острва, турска војска је бодљикавом жицом окружила тамошње скупе кућа и хотеле, забрањујући било чији повратак. Тај огроман центар је постао град духова, а сећање на њега прогања његових бивших 40.000 становника.

Због ембарга против „Турске Републике Северни Кипар (ТРНЦ)“ коју само Анкара признаје, директна трговина није могуће са иностранством. Бродови не могу да користе луку Фамагуста, на истоку, а авиони аеродром Ерцан који је под управом ТРНЦ, те сви путници и роба морају да у транзиту продју кроз Турску.

Лидер кипарских Турака Мустафа Акинчи је оживео могућност повратка Вароше, у замену за легализацију луке Фамагуста и аеродрома Ерцан.

УН су 2010. године уклониле готово све мине из „тампон-зоне“ раздвајања двеју страна, која је под управом „плавих шлемова“ од поделе острва 1974. године.

Али, непостојање детаљних мапа минских поља, старијих од 1974. године, спречио је Уједињене нације да заврше разминирање острва.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: